Поштовани сународници у Србији, драга браћо и сестре, јавности Србије, обраћамо вам се као дописни академик и почасни члан РАС Академије из Сиднеја
Обраћамо Вам се да Вас обавестимо о једном епохалном медицинском открићу нашег земљака у Аустралији, који се у њу уселио далеке 1992. године и који је кроз своја медицинска знања и научни комплексни рад открио спреј који се убризгава у слузницу носа и спречава корона вирус да се у њу усели и да се накачи на ћелије и проузрокује болест Ковид – 19.
Дакле, са једне стране се заштићујемо од корона вируса и маске нам нису потребне, а са друге стране се вируси умртвљују, јер остају без потребних садржаја којима се хране. Оно што нама изгледа епохално је то што се на овај начин наш организам штити од сваког такозваног соја овог вируса. У исто време можемо слободно да дишемо нормалан ваздух са довољно кисеоника и да не носимо брњице на носу и устима као симболе робске покорности.
Ради се о доктору Велимиру Пајићу из Перта, који је о себи, свом открићу и реаговању медија на њега изнео следеће податке:
Лично, веома сам задовољан великим одазивом аустралијских медија и извештавањем страних извора информисања са конференције одржане 21. априла у Перту.
Било је заиста спектакуларно. Новинари су били пријатно изненађени мојим изумом и информисали су читав свет о мом производу „Ликуим Ацорна Насал“ и решењу које представља начин да боље живимо у време пандемије корона вируса.
Чувена „Британија лабораторија“ потврдила је 99 посто ефикасности у року испитивања од само пет минута овог медицинског средства против болести корона вируса.
Мој спреј„ Ликуим Ацорна “ или „ Ваша маска у спреју “је спреј за нос и уста, који пружа додатну линију одбране од људског корона вируса. То је решење засновано на биљкама, којима се бранимо од Ковида -19 стварањем препрека у носу и устима, чиме се убија коронски вирус.
Мукозне мембране носа и уста су две најчешће улазне тачке за вирус људске короне, пре његовог одласка у респираторни систем. Биљни екстракт у спреју делује привремено пријањајући на слузнице у тим просторима и ствара механичку баријеру за вирус. Када вирус људске короне уђе у нос или усну шупљину, вирусне честице покушавају да се закаче за слузницу. Биоадхезивна механичка баријера „Ликуим Ацорна“ спречава да се протеини „шиљака“ на површини корона вируса прикаче за слузнице. Зароби их и остави вирус неспособним да има интеракцију између својих „вирусних шиљака“ и ћелија људске слузокоже, које тежи да зарази. Истовремено, биљне вирусне фитохемикалије раде на убијању самог вируса.
Толико о овом изузетном средству одбране од свих Корона вируса.
Молимо Вас да сви придате одговарајући интерес да би се помогло да се овај медицински здрави садржај што пре стави у масовну производњу и да се, пре свега, нашем народу у Србији, али и свим људима света помогне на најбољи и најједноставнији начин у одбрани од свих сојева корона вируса којим је цео свет уздрман на сваком плану.
Уз велики поздрав и најбоље жеље за успех у овом науму за добро здравље и спокојство у душама,
Вама одани Александар Живковић и Марија Стојаковић из Сиднеја.
П.С. О себи Др Пајић је рекао:
„Ја званично нисам лекар, јер се нисам уклопио у здравствени систем Аустралије. Ја сам биотехнолог, фитотерапеут, физијатар, биоистраживач, научник и практичар. Мој главни циљ је побољшање здравља и благостање и стварање квалитета у животу људи у невољи.
Рођен сам 21. марта 1965. у Брчком. Основну школу „Тамара Беговић“ завршио сам 1979, гимназију „Васо Пелагић“ 1983. године. Војни рок у служби ЈНА одслужио сам у Београду 1984. године и у Бањалуци. Студије медицине су започете на факултету у Тузли, дипломирао у Београду 1984. године и у Бањалуци. Студије медицине сам започео на факултету у Тузли, дипломирао у Београду на почетку распада СФРЈ 1992. године.
Те исте године отишао сам у Аустралију након што су ми теча и тетка Драгослав и Јозефина Милојевић спонзорисали сеобу на пети континент. Ти предивни и веома хумани људи су, такође, помогли и сеобу мојих родитеља Живорада и Вјекославе, сестре Гордане као и многих других чланова породице ”.
У Аустралију сам стигао 11. децембра 1992. године, са две новчанице од по 50 немачких марака у левом џепу панталона, пасошем бивше Југославије, једном специјалном налепницом Амбасаде Аустралије у Београду на том пасошу, и једним рибарским руксаком и кофером. Прво место боравишта је био врело Порт Хедланд са 43 ° Ц у хладу. Након доласка брзо сам увидео да не постоји систем који би дозволио аутоматско признавање и моју транзицију као лекара у аустралијски здравствени систем. Између 1993. и 1996. студирао сам енглески језик на „Соутх Хедланд“ и „Пертх ТАФЕ Цоллеге“ -у и радио низ послова, који су ми били потребни да бих себи омогућио школовање и пристојан живот. Био сам и помоћник кувара у италијанском ресторану, помоћник у радионици, технички помоћник на затварању гасовода и пружни радник.
Завршио сам успешно студије физиотерапије на Куртин универзитету у Аустралији 2000. године. Затим сам се оженио и добио ћерку.
Радио сам као физијатар у престижним приватним здравственим клиникама. Био сам организатор и радио сам као физијатар на Интернационалном тениском турниру Хопман купа, на коме сам обезбедио здравствене услуге свим играчима, укључујући и Новака Ђоковића и Ану Ивановић.
Подржавам модел интегративне медицине и занимам се за читав низ научних платформи, не ограничавајући се на традиционалну западну медицину, природну медицину, фитохемију, наномедицину и јонску науку.
Оснивач сам и директор аустралијских биотехнолошких компанија „Нетура“.
На свим одговорним властима је да ово предају на разматрање и одлучивање својим министарствима здравља!
Ак. Мр сци Александар Живковић
Гђ. Марија Стојаковић
Фејсбук коментари