спаљивање жена

Библијска сатанизација жена

Ватикан Забрањена Историја
Поделите
  • 93
    Shares




Зашто се у историји вршила сатанизација жена? У Библији се спомињу разни „славни свети мушкарци“ који имају мноштво љубавница и супруга, као да је то најнормалнија ствар на свету. Нигде се то не осуђује. Соломон на пример има 700 жена и 300 привржених љубавница. Можемо само замислити каквог је квалитета емоционалног-друштвеног-сексуалног живота жена у таквим браковима. Као што се описује у Књизи Постанка (21,10), љубавница се може отпустити када више није потребна, а када супруга досади, набави се још једна или отера стара. Абрахам је имао две љубавнице (конкубине); Гидеон: барем 1; Давид: много; Нахор: 1; Јакоб: 1; Елифаз: 1; Гидеон: 1; Калеб: 2; Манаше: 1; Саул: 1; Давид: барем 10; Рехобоам: 60; Соломон: 300; неидентификован Левит: 1; Белшазар: више од једне.

Спаљивање живих девојака

Кћер као жртва захвалница за успешан ратни поход

„И Јифтах се заветова Јахви: Ако ми предаш у руке Амонце, ко први изађе на врата моје куће у сусрет мени када се будем враћао као победник из боја с Амонцима биће Јахвин и њега ћу принети као жртву захвалницу.“

Књига о судијама 11,39

И тако је Јифтаху изашла у сусрет кћер и он ју је спалио на жртвенику, а бог га награђује тако што постаје славан судија у Израелу.

“ Ако се кћи неког свештеника оскрнави подавши се јавном блудништву, она оца свога скрнави, па се мора на ватри спалити.“

Левитски закони 21,9

Дакле девојка се не спаљује да би се „очистила од својих грехова и тако отишла у рај“ (формулација милостиве Инквизиције према упутствима из Новог Завета). Она се мора спалити зато да се спере љага са угледа њеногоца. Није је добро чувао, па се одмах одала блудништву. Спаљивањем те девојке, њен отац се ослобађа од јавне срамоте. Девојка је у целој причи нема мумија без икаквог права, душе и живота.

Спали обе жене, и кћер и њену мајку, јер их је оженио исти мушкарац.

Човек који се ожени ћерком и њеном мајком – крајња је то поквареност! – нека се у ватри спали и он и оне, да међу вама не буде покварености.

Левитски 20, 14

Мушкарац је у то доба имао апсолутну моћ. Жене су им се морале покоравати или би против њих изнео какву оптужбу и на суду не би имале никакве шансе. Библија строго прописује да се у оваквом случају спале сво троје: мушкарац, кћер и њена мајка. Вероватно живи, на ломачи… Милостиви Бог није могао измислити неки блажи закон? На пример, да се брак поништи. Зар није КРАЈЊА БИБЛИЈСКА ПОКВАРЕНОСТ доносити прописе о спаљивању живих људи?

Нека се млада трудница спали!

„Твоја невеста Тамара одала се блудништву; чак је у блудничењу и зачела.“ „Изведите је“, нареди Јуда, „па нека се СПАЛИ !“

Пост. 38,24

Апологети који нападају овај сајт, поспрдно тврде да су „ови цитати ишчупани из контекста“. Какав уопштее контекст библијске наредбе да се спаљују младе труднице може бити који би то оправдавао?

Након што је Јуда наредио да се трудница која је зачела изван брака спали, народ је „изводи“ – у очитој намери да је „по божјим законима из Свете Књиге казни“ за њен грех. Али сирота осуђеница на смрт у ватри има доказ да је то дете направио управо онај ко је и издао. Онда се Јуда предомислио и одлучио поштедети је ужасне смрти.

Док су је изводили, она поручи свекру: „Зачела сам по чоеку чије је ово.“ Још дода: „Види чији је овај печатњак на врпци и овај штап!“ Јуда их препозна па рече: „Она је праведнија него ја, који јој нисам дао свог сина Шелу.“ Али више са њом није имао посла.

У наставку приче, „поучно“ се описује поступак утврђивања који је син од двојице близанаца првенац. То је изузетно важно Јахви, јер ће то дете бити посвећено Њему Богу Створитељу. У ту сврху бабица веже конац за ручицу која се прва промолила из мајчиног тела.

Кад јој је дошло време да роди, покаже се да носи близанце. Док је рађала, један од њих пружи руку ван. На то бабица привеже за његову руку црвен конац говорећи: „Овај је изашао први.“ Али баш тада он увуче руку те изађе његов брат. А она рече: „Какав ли продер направи!“ Стога му надену име Перес. После изиђе његов брат који је око руке имао црвени конац. Њему дадоше име Зерах.

Убиј вештицу!

Не допуштај да врачара живи!

Књига Изласка 22,17

Спас од греха долази кроз огањ!

Онај ће Дан показати јер ће се у огњу показати. И какво је чије дело, огањ ће искушати. Остане ли дело, примиће плату онај ко га је сазидао. Изгори ли чије дело, тај ће бити на губитку; ипак, он ће се сам спасити, али као кроз огањ.

1 Коринћанима 3,15

Посеци и у ватру баци!

Већ је секира положена на корен стаблима: свако дакле стабло које не доноси добра рода сече се и у огањ баца.

Лука 3,9

У жарки огањ оне који се не покоравају Исусовим еванђељима !

…кад се Господин Исус објави с нама, заједно са анђелима своје моћи, у огњу жаркоме и освети се онима који не познају Бога и не покоравају се еванђељу Господина нашега Исуса.

2 Солуњанима 1,8




Ево где је хришћанска „Света“ Инквизиција нашла правила и налоге за спаљивање вештица* – у Библији! О кажњавању синова свештеника ни речи. Мушкарци могу имати и љубавнице и мноштво супруга. Зар је могуће да се у „Светој књизи“ налази текст којим се наређује спаљивање младе труднице само зато јер је водила љубав, а није удата? Или зато јер се бавила прорицањем и лековитим напицима? Боље проверите сами. Можда смо то измислили, „јер смо на страни зла и мрзимо хришчане“?

„Света“ Инквизиција је очито побожно дословце следила упутства из Светога Писма. Не ради се о „погрешном разумевању несавесних појединаца“ него стриктном придржавању онога „што је Бог наредио, а пророци записали“ у Библији. Је ли Бог заиста наредио спаљивање девојака? Је ли Библија заиста преслика Божанске Објаве или баљезгање садистичких примитиваца? Када би остатак Библије био препун хвалоспева женама (а није), само ово „правило“ би било довољно да сво „добро“ ове књиге падне у воду.

Како објаснити следеће Исусове речи у светлу Закона о спаљивању трудница, убијању врачара и упутства Пророка за спаљивање живих девојака ухваћених у сексу?

„Не мислите да сам дошао укинути Закон или Пророке. Нисам дошао укинути, него испунити. Заиста, кажем вам, док не прође небо и земља, не, ни једно словце, ни један потез из Закона неће проћи, док се све не деси. Ко дакле укине једну од тих, па и најмањих заповеди и тако научи људе, најмањи ће бити у краљевству небеском. А ко их буде вршио и друге учио, тај ће бити велик у краљевству небеском.“

(Мт 5,17)

Не само да Исус није доводио у питање НИ ЈЕДАН пропис из Закона тј. наредби наведених у Старом завету. Он фанатично галами да се чак ни један зарез ни слово не смеју довести у питање, а камоли неки од Закона попут овога о спаљивању девојака за тако недужне ствари као што је мало љубавне игре или гатање. Епизода о Исусовом спашавању блуднице од каменовања – „Нека први баци камен онај који је без греха “ – доказан је фалсификат који је дописан вековима касније, не би ли се лик Исуса некако приказао милосрднијим него што је био.

*Процене око тога колико је невиних жена мучила и живих спалила хришћанска инквизиција током 250 година, крећу се од 200.000 до 2 милиона ! Калвин каже: „Библија нас учи да постоје вештице и да их треба убити … овај Божји закон је универзални закон.“ Мартин Лутер је веровао да вештице треба спаљивати и ако никоме нису учиниле никаква зла…довољно је што су потписале пакт с ђаволом.

На захтев двојице инквизитора, редовних професора теологије са Универзитета у Келну, Хеинрицха Крамера и Јацоба Спренгера, папа Иноћентије ВИИИ у првој години свог понтификата, 1484., издаје буллу „Суммис Десидерантес Аффецтибус“, или чувену вештичју буллу, која осуђује вештице и наређује њихов прогон:

„Иноћентије, Бискуп, слуга слугу Божјих, за вечно памћење. С најискренијом бригом, и у складу са захтевом Нашег апостолства, а са жељом да католичка вера у овај наш дан расте и посвуда се шири, а да се сва јеретичка исквареност протера изван граница вере, Ми са радошћу потврђујемо и одобравамо средства и методе за остваривање наше побожне жеље…“

Недавно је дошло до Наших ушију, немало нас горко ражалостивши, да су у неким дијецезама (назив за подручје којим управља бискуп) …многе особе … препустиле се ђаволима, инкубусима и сакубусима (врсте демона) … и скренули од Католичке вере … убијале новорођенчад још у утробама мајки као и младунчад стоке, уништавали приносе, винограде, воће, кукуруз, пшеницу, … наносили велике боли људима и стоци … спречавале мушкарце у полном чину и жене у рађању и најгоре од свега, одрицали су се од Вере која је њихова по сакраменту светог крштења.

сатанизација жена

Наши драги синови Хенрy Крамер и Јамес Спренгер, професори теологије, Инквизитори … премда овлашћени … неки клерици су срамно негирали да се те гнусне радње чине на њиховим територијима …

Стога Ми као нашу дужност … желимо отклонити све препреке за обављање доброг дела наших инквизитора … да примене снажан лек против те болести херезе и других зала која уништавају многе душе … Нашим апостолским ауторитетом Ми проглашавамо да споменути инквизитори имају овлашћење праведној корекцији, затварању и кажњавању сваке особе, без ограничења.

Нон обстантибус … Нека се стога нико не противи … Али ако се ико усуди тако учинити, што је Бог забранио, нека зна да ће на њега пасти гнев Свемогућег Бога, и блажених Апостола Петра и Павла.

У Риму, у Св. Петру, 9.12. године господње 1484., у првог години Нашег понтификата.

„Тхе Геограпхy оф Wитцхцрафт,“ од Монтагуе Суммерс, пп. 533-6 (Кеган Паул).

Он именује два инквизитора Јакоб Спренгера и Хеинрицх Крамера, доминиканске калуђере. Године 1487. они издају срамотну књигу ужаса Маллеус Малефицарум (Маљ вештица) где цитирају и „Анђеоског Доктора“ Светог Тому Аквинског (1225-1274), који је неверу у вештице називао грехом атеизма. Ту је и славна изјава: Хаересес ест маxима опера малефицарум нон цредере („Не веровати у вештичарење је највећа од свих хереза.“). Убрзо се прешло на тортуре као методе изнуђивања признања… Црква се још није извинила за тај огроман злочин.

Интересантно је како црквени апологети покушавају да са себе сперу ту љагу. Тврде да је Инквизиција „само давала своје мишљење“ о томе је ли неко јеретик/вештица или није, а онда су „сурове световне власти изводиле егзекуцију“. Је ли крив крвник или онај ко има моћ наредити му смакнуће? Остаје питање, мада то је са правмог становишта сасвим јасно – крив је налогодавац.



Please follow and like us:
  •  
    93
    Shares
  • 93
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *