Академик Алек Ј Рачић

ОРДЕН СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ ЗА АКАДЕМИКА АЛЕКА Ј РАЧИЋА

Поделите
  • 237
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    237
    Shares

Поделите237         237SharesИзвори из Патријаршије, обавестили су нас да ове године орден Светог Петра Цетињског добија и један наш познати суграђанин. Ради се о максилофацијалном хирургу, Алеку Ј Рачићу, председнику РАС академије (Српске Развојне Академије), иначе нашем еминентном стручњаку из области максилофацијалне хирургије. Он је такође познат и по томе што је, још пре пуне две деценије, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
НЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ – Древни Срби на Британском тлу

НЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ – Древни Срби на Британском тлу

Поделите
  • 19
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    19
    Shares

Поделите19         19SharesНЕПОЗНАТИ ЦРЊАНСКИ – Древни Срби на Британском тлу Пре него што се вратио из Енглеске Црњански је 1964. године објавио у НИН-у неколико прилога под овим насловима: ’’Ноулс о Косовској бици’’, ’’Археолошке везе Балкана’’, ’’Вендски траг у Британији’’ и ’’Откуд потичу имена наших река и брда’’. Наш познати историчар Реља Новаковић објединио је ове чланке, […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест

СРПСКА ЦАРСКА ДИНАСТИЈА СВЕТИМИРОВИЋА (640-794)

Поделите
  • 145
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    145
    Shares

Поделите145         145SharesУ време српског цара Радимира II Свевладовића десио се велики напад Авара на Србију, 639. године. Бројна аварска војска упала је у Србију и похарала њене српске покрајине : Далмацију, Истру, Мезију, Дарданију, Рашку и Превалу. Авари су освојили српску тврђаву Клис у српској Далмацији, а затим су до темеља разорили српски град Епидаур, док […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Зидање Скадра на Бојани

Зидање Скадра на Бојани

Поделите
  • 43
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    45
    Shares

Поделите43 1    1  45SharesЗидање Скадра на Бојани Зидање Скадра на Бојани испевао је старац Рашко, а забележио Вук Стефановић Караџић и представља најбољу песму о узиђивању живог бића у темеље неке градње. Јакоб Грим песму је превео на немачки и рекао је да је једна од најдирљивијих песама свих народа и свих времена. Са друге стране, чувени Гете […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Бранислава Божиновић - Жена која је доказала да је србски језик најстарији на свету

Бранислава Божиновић – Жена која је доказала да је србски језик најстарији на свету

Поделите
  • 332
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    332
    Shares

Поделите332         332SharesБранислава Божиновић – Жена која је доказала да је србски језик најстарији на свету Бранислава Божиновић је једна грандиозна и величанствена жена, прави Српски Посвећеник, која је проучавајући санскритски језик дошла до спознаје, да је наш српски језик најсроднији древном санскритском језику „Ако желиш да уништиш неки народ – уништи му историју!“ Српска званична „научна“ […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Тито фалсификовао заседање Авноја

Тито фалсификовао заседање Авноја

Поделите
  • 109
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    111
    Shares

Поделите109 1    1  111SharesТито фалсификовао заседање Авноја Од стварања друге Југославије у Јајцу прошло 75 година. Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије 153 одсутна делегата прогласило присутним СТРАСТ за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Зејтинлик башта од најлепших имена

Зејтинлик башта од најлепших имена

Поделите
  • 741
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    741
    Shares

Поделите741         741SharesЗејтинлик башта од најлепших имена На Српском војничком гробљу почивају посмртни остаци 7.565 ратника са Солунског фронта. У трогодишњим борбама страдала су 9.303 војника и официра. У Битољу сахрањено око 1.500 Срба погинулих или умрлих од рана. Спомен-обележје подигнуто на иницијативу ратничких удружења и по личном наређењу краља Александра Карађорђевића. Изградња завршена 1936. године Српско […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Извештај војводе Мишића о Хрватима

Извештај војводе Мишића о Хрватима

Поделите
  • 229
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    231
    Shares

Поделите229 1    1  231SharesИзвештај војводе Мишића о Хрватима (након обиласка Загреба, Карловца, Вараждина, Сушака и других места) „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они мисле једно, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш, ствар […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Хусари

Настанак крилатих Хусара

Поделите
  • 35
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    35
    Shares

Поделите35         35SharesПорекло крилатих Хусара Према једној верзији у 10. веку, лагана коњица се помиње у војним приручницима, који су се звали хосариори или хонсариори. У овој коњици су служили балкански плац́еници и њихове главне дужности биле су извиђање и саботаже. Дакле, овај израз могао је произац́и из латинских курсора – то је име лагане коњице у […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Лист Дубровник 1902.

Лист Дубровник 1902: Отуђили нас од нашег славног српског поријекла и унијели раздор међу браћом

Поделите
  • 302
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    302
    Shares

Поделите302         302SharesЛист Дубровник 1902: Отуђили нас од нашег славног српског поријекла и унијели раздор међу браћом ,,…а друга се појавила тек за нашијех дана кад познати фактори прионуше из петнијех жила да потпуно отргну и униште у нашему сељаку сваки народни понос и сваку спомену своје славне прошлости“, истицао је Дубровник 1902. године и додао да […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест