ЧЕРЧИЛ СПАСАО АНТУ ПАВЕЛИЋА?
Усташког поглавника Анту Павелића од суочавања с правдом спасли су Британци, сматрајући га за могућег савезника у борби против комунизма – теза је у коју верује Гај Волтерс (38), енглески историчар и некадашњи новинар Тајмса.
Овај истраживач написао је књигу Лов на злочинце, а она је убрзо по објављивању постала историографски бестселер у Великој Британији.
У овом делу негирају се уврежени стереотипи о послератном времену: тајна мрежа „Одеса“, уз чију помоћ су, наводно, злочинци бежали од савезника, није никада ни постојала, нацистички крвници после рата су регрутовани у шпијунске савезничке редове, а труд да се ухвате ноторни нацисти, попут Јозефа Менгелеа и Адолфа Ајхмана, био је минималан, и у њему је сасвим споредну улогу имао извикани Симон Визентал.
У разговору за загребачки Глобус, Волтерс се највише бавио Антом Павелићем, кога, како сам каже, сматра “једним од највећих злочинаца у Другом светском рату“, преносе Вечерње новости.
“Павелићев однос с Британцима био је предмет многобројних теорија уроте. Свакако су Руси, Југословени и Американци веровали да су Британци с њим постигли одређен договор, јер су желели да га имају под својом контролом, али и да уједно буде на слободи”, каже овај историчар.
”Јула 1945. године, југословенски амбасадор у Лондону др Љубо Леонтић обавестио је Форин офис да је Павелић у притвору и да се налази на аустријској територији, која је под контролом британске војске. То обавештење поново је послато месец дана касније, као и додатна информација да је Павелић у рукама Британаца у Клагенфурту.”
Британци су, међутим, наставља Волтерс, тврдили да га они не држе, и да се чују нагађања како се налази на подручју Салцбурга, који је био под Американцима. Иако су Британци у септембру послали писмо у којем тврде да чине све што могу не би ли пронашли Павелића, Југословени им нису веровали и дипломатско натезање наставило се у недоглед.
Тито је, према Волтерсу, сумњао да Британци држе Павелића како би га искористили да збаци нови комунистички режим успостављен у Југославији. Чак је, због тога, у причу “ускочио“ и Стаљин, оптуживши Черчила да жели Павелића поново да устоличи у Југославији.
И Американци су били уверени да су Британци склонили Павелића на сигурно како би га у будућности искористили за своје планове.
“Као историчар, настојим да будем врло опрезан и веома прецизан у ономе што пишем. Морам да кажем да све упућује на то да су Павелића штитили и Британци и Американци у одређеним раздобљима после завршетка Другог светског рата”, каже Гај Волтерс.
“То су чинили, јер су се бојали Тита и јер су се надали да би можда Павелић могао да поведе јак антикомунистички покрет. Имао је много људи који су му били одани и он је Западу, свакако, могао да буде од користи.”
Поглавник није устоличен, јер се, како оцењује британски историчар, показало да је Тито био “превише јак“.
“Моје је мишљење да су му савезници помогли, ако никако другачије, онда тако што су зажмурили на једно око када је требало. Није случајно живео у Буенос Ајресу. Не постоји ниједан досије о Павелићу у британским архивима. Не желим да кажем да је баш то што тај досије не постоји неки доказ, али све мирише на неки договор”, објашњава Волтерс, који је неслужбену потврду оваквих теза добио и од пензионисаних британских обавештајаца. Они су му рекли да се, на неки начин, подразумевало да је Павелић под њиховом заштитом.
Колико је Запад мало занимало откривање зликоваца, показује и податак да је у Аргентини име супруге Јозефа Менгелеа било у телефонском именику, а да нико никада није покушао да позове тај број. Менгеле је мирно проживео живот у егзилу иако је, сигурно, скривио смрт више од пола милиона људи, колико их је послао у Аушвиц.
српски лист
Фејсбук коментари