Дарови Путина Србском Народу

Дарови Путина Србском Народу

Актуелно
Поделите
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    2
    Shares



Дарови Путина Србском Народу

Већ смо написали чланак покрадене древне књиге, међутим, прави пријатељи умеју и да их врате, сачуване од уништења и заборава.

За Србске Новине: др Марко Лопушина

МИРОСЛАВ И ВУКАН СЕ ВРАЋАЈУ У СРБИЈУ

– Одлуком председника Руске федерације из Националне библиотеке из Петрограда биће нам донети 166. страна Мирослављевог јеванђеља и читаво Вуканово јеванђеље

Најновија посета Владимира Путина, председника Руске федерације била је велика благодет за Србију. Први човек Русије посетио је храм Свети Сава на Врачару у Београду и наговестио да ће велики мозаик са ликовима наших светаца бити окончан до краја ове године. И да ће Русија вратити Србији 166. страницу Мирослављевог јеванђеља која се дуже од 150 година налази у Санкт Петербургу, одвојена од оригинала.
– Руски архиепископ и научник Порфирије Успенски посетио је Хиландар 1845/46. године и, фасциниран изгледом „Мирослављевог јеванђеља“, понео са собом 166. лист у Русију. Ни данас се не зна на који начин. Наша претпоставка може бити да су му дали, али могуће је такође да га је кришом узео. Такође, нико са сигурношћу не зна ни да ли је рекао да ће га вратити или га је узео неповратно – сазнали смо у канцеларији Народног музеја у Београду, где се сада чува Мирослављево јеванђеље.
Најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске односно српскословенске писмености из 12. века Мирослављево јеванђеље настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање, највјероватније у Котору, око 1186. године. Рађено је за потребе цркве Св. Петра на Лиму у Бијелом Пољу, задужбине хумског кнеза Мирослава.

Највећи део јеванђелистара дело је непознатог преписивача у науци названог Варсамелеон, док је Глигорије Дијак, други писар, написао крај рукописа, неколико кратких записа и украсио текст орнаментима. Књига је написана на пергаменту словима тзв. уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала, у боји и злату.

Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете Атосу. Године 2005. Мирослављево јеванђеље је стављено на листу “Памћење света” УНЕСЦО-а као признање за његову историјску важност.
– Архиепископ и научник Порфирије Успенски је био врсни познавалац средњовековног наслеђа и однео је са собом тај 166. лист у Русију да га проучи и покаже колегама. „Мирослављево јеванђеље“ у то време је још увек било мало познато у Србији. Захваљујући Успенском за рукопис је сазнала шира стручна јавност и он је постао међународно познат – истичу кустоси Народног музеја.
Та једина страница која недостаје јеванђељу боравила је у Кијеву од 1846. до 1883. а од тада се налази у

Вуканово Јеванђеље
Вуканово Јеванђеље

Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Заједно са 166. страницом Мирослављевог јеванђеља, руски архиепископ и научник Профирије Успенски је узео и Вуканово јеванђеље такође с краја 12. века, које је још увек у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.

Вуканово јеванђеље је једно од најстаријих и најважнијих споменика српског језика. Настало је у Рашкој у време када је владао Вукан Немањић, најстарији Немањин син. Мислило се да је јеванђеље посвећено Вукану, али данас се већина истраживача слаже да је оно написано раније, у време прве владавине Стефана Првовенчаног од1196. до 1202. У том запису старца Симеона била је посвета Стефану, а када је Вукан завладао и Стефан био протеран, изгребано је Стефаново име и написано Вуканово. Запис старца Симеона морао је настати пре 1202. јер је Вукан тад завладао Рашком.
То је такође једини рашки споменик из 12. века. Оно се чувало на Светој Гори у карејској ћелији светог Саве. Далеко је скромније украшено него Мирослављево јеванђеље. Руски архиепископ и научник Профирије Успенски га је однео у Петроград.

Руска национална библиотека у Санкт Петербургу основана је 1795. године као царска библиотека када је царица Катарина Велика издала наредбу о њеном оснивању. Здање се градило 17 година и 1812. император Александар Први је отворио библиотеку.
Први читаоци, међутим, појавили су се 1814. године, после рата са Наполеоном. У самој згради библиотеке било је предвиђено да стане 350.000 књига, а сада се у том здању налази пет милиона књига и зато је мало тесно.
– Иначе, библиотека има 37 милиона наслова. Међу њима су и јако вредне историјске књиге српског народа. Крајем Великог рата у руске библиотеке доспеле су и српске средњовековне књиге којих сада само у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу има 370 – открио нам је Александар Иванович Вислиј, генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу.
Реч је о рукописима написаним пре готово хиљаду година на старословенском језику и већина од њих није сачувана на територији саме Србије, где су се непрекидно водили ратови. Руски свештеници и трговци изнели су их из Србије и поклонили их цару, а он их је поклонио библиотекама у Санкт Петербургу и у Москви, градовима који су имали срећу да се у њима није водио рат.
– Јесте била блокада Петрограда у Другом светском рату, Немци јесу били близу Москве, али наше културно наслеђе није страдало. Међутим, ти трговци нису путовали само у Србију, него и на Свету Гору, Македонију, Бугарску и могуће је да међу тим рукописима има и других, не само српских. То ће само научници моћи да процене – каже Александар Иванович Вислиј.

Генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу је почетком априла 2017. године био гост Београда на позив САНУ, где је потписао споразум о сарадњи, одржао предавање, а затим посетио и друге институције.
Овим споразумом српске средњовековне књиге које поседује Руска национална библиотека, а међу којима су Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље, јеванђеље Николе Стањевића, као и 166. лист Мирослављевог јеванђеља, биће пребачене у Србију дигиталну форму како би постале доступне свим научницима.
У Народном музеју у Београду су нам рекли да верују да ћемо добити и оргинале јеванђеља.
– Наше су наде да све што је део српске културне баштине буде у Србији !
У томе се уздају као у дар Владимира Путина, председника Руске федерације српском народу.




ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Покрадене древне србске књиге

Please follow and like us:
error
  •  
    2
    Shares
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *