Другачије нијесам могао – Албанци му убили ћерку он их изрешетао на суду
Било је неколико убистава која су се десила у „оно Титово време када се лепо живело и спавало на клупама у парку“ и која су итекако узбуркали тадашњу СФРЈ.
Једно од њих је свакако и освета оца Рада Ђукића за убиство осамнаестогодишње ћерке Бранке.
Бранка Ђукић (18) из села Метеха код Плава пошла је 2. септембра 1975. године да се упише у четврти разред гимназије у Пећи. Истог дана по подне вратила се аутобусом на Чакор и, пошто је аутобус саобраћао само до врха планине, један део пута морала је да пређе пешице.
Пресрели су је Рустем Хасанметај и Гани Курмехај из околине Пећи и покушали да је силују. Успела је да им се отргне и пљуне једног од њих, али су јој они, док је бежала, пуцали у леђа.
Наредног дана тим путем је прошао њен отац Раде Ђукић и нашао мртву ћерку, за коју је веровао да је у Пећи. У наручју ју је пренео до куће.
Убице су брзо откривене и крајем године изведене пред суд у Бијелом Пољу.
Порицали кривицу
Порицали су кривицу, а њихови родитељи у својим исказима нападали су суд и милицију. У настојању да сачува идиличну слику о међунационалним односима у земљи, југословенске (титове) власти обавиле су ово суђење медијском тишином, а председник суда није дозволио улазак публици у судницу иако је пред зградом било неколико стотина револтираних људи.
Другачије нијесам могао – Освета и петиције
Последњи дан суђења био је 4. децембра 1975. године. У тренутку кад је адвокат једног од оптужених у завршној речи затражио ослобађајућу пресуду, Раде Ђукић, који је до тада ћутке пратио процес, извукао је пиштољ који је у судницу унео сакривен испод појаса и са два метка убио Рустема Хасанметаја.
Онда се мирно предао милицији и рекао: „Другачије нијесам могао“.
Испоставило се касније да се дуго спремао за овај чин – чак је и смршао да би пиштољ могао да сакрије испод ребара.
У неким деловима Југославије грађани су петицијом тражили слободу за Рада Ђукића, а адвокати Вељко Губерина и његов млађи колега Милан Вујин прихватили су се његове одбране – бесплатно.
Првостепени суд квалификовао је ово дело као „убиство из безобзирне освете“ и одмерио му казну од осам година затвора, али је Врховни суд Црне Горе прихватио захтев одбране да се Ђукићу суди за „обично убиство“, па је осуђен на пет година.
Пошто је до тренутка доношења ове одлуке већ био издржао пола казне, Раде Ђукић је пуштен кући.
Песма с рекордним тиражем
Гуслар Божидар Ђукић испевао је песму „Погибија Бранке Ђукић“, а касета са овом песмом достигла је тираж од 750.000 примерака и тако постала најпродаванија гусларска касета у бившој СФРЈ.
ПОВЕЗАНО
Како су комунисти мењали границу Косова после 1945.
Зашто је Пашић уместо велике Србије изабрао Југославију
ЗАБРАЊЕНИ ГОВОР МАТИЈЕ БЕЋКОВИЋА
Фејсбук коментари