Корени мржње
Усташе (хрв. Ustaše – «oни који су устали», «устаници») – хрватски фашистички покрет. За разлику од других хрватских опозиционих покрета, усташе су за постизање својих циљева користили првенствено насилне методе, укључујући и тероризам.
Следећи примеру нацистичке Немачке, усташки режим је издао расне законе по узору и угледу на Нирнбершке законе, усмерене против Јевреја и Рома. Осим њих, за непријатеље хрватског народа били су проглашени и сви Срби. Срби, Јевреји, Роми и хрватски антифашисти затварани су у концентрационе логоре и логоре уништења Самим тим што је испољавао екстремни национализам, примењивао у пракси нацистичку расну теорију, починио злочин против човечности и геноцид, усташки режим је био хрватска варијанта немачког нацизма.
Већина наших грађана (у сваком случају –старији) свакако зна нешто о логорма смрти у Освјенћим, Треблинки, али је мало ко чуо за тако велику «фабрику смрти» какав је Јасеновац. Према немачким изворима, у том усташком концентрационом логору, који се налазио на територији садашње Хрватске, страдало је 700 хиљада Срба, а по подацима српских историчара, број жртава достиже милион. А сасвим ретки појединци знају за Јадовно – први усташки логор смрти који је садржао у себи и такозвани дечији логор.
Зашто је Јадовно тако мало познато?
Објашњење је крајње једноставно. Након што је у јесен 1944. године ослободила Београд, Црвена Армија свој следећи удар није усмерила на запад, већ на север, на Мађарску. Услед тога, сателит нацистичке Немачке – такозвана “Независна Држава Хрватска” (НДХ) није била ликвидирана од стране совјетске војске, него од стране савезника, који уопште нису желели да се открије истина о злоделима почињеним у НДХ, јер су њихови лидери образовани и одгајани на Западу и то напорима западних земаља. Зато су многе значајне усташе или нашли уточиште на Западу, или уз помоћ западних обавештајних служби побегли у Латинску Америку и Аустралију.
Због тога концентрациони логор Јасеновац – за разлику од Освејнћима, Бухенвалда, Мајданека – није постао сопственост јавности . А Јадовно је било сасвим избрисано из историје. Хрватска, будући “сакривена” унутар нове Југславије, није сносила никакву одговорност за геноцид, а жртве су приписане Немцима.
Локација логора Јадовно
Концентрациони логор Јадовно се налазио у унутрашњости Велебитских планина на надморској висни од 1.250 метара, 22 километра северо – западно од градића Госпић. Постојао је свега три месеца (у августу 1941. године су га затворили Италијани), али за то време, овде је мученичку смрт нашло више од 40 хиљада грађана (од чега је било 38 хиљада Срба). Неки истраживачи, убеђени су да је у Јадовну погубљено више од сто хиљада људи. Постоје сведочења – како Срба, тако и Хрвата – о томе да су усташе, напунивши их људским телима, да би замели трагове, јаме бетонирали, затрпавали земљом и лишћем.
Отварање и затварање логора Јадовно
Јадовно је отворено 11. априла 1941. године, већ други дан по проглашењу поменуте НДХ са усташким “поглавником” (председником, првим човеком, предводникођ) Антом Павелићем на челу. На улазу у логор био је постављен портрет тиранина с натписом: “За Дом спремни!”
У састав комплекса Јадовно, уз истоимени логор и 33 бездане јаме на Велебиту, улазили су у претоварни пункт на железничкој станици у Госпићу (камо су несрећнике допремали у тертетним вагонима с натписом “Покварено воће”), градски затвор (кодирани назив му је био “Герихт”) и неколико других логора, а међу њима и логори Слана и Метајна на јадранском острву Паг. Крајем августа 1941. године Лика (како се зове та област у залеђу) прешла је у италијанску зону окупације.
Ужаснувши се несхватљивим зверствима усташа, италијански фашисти – и сами навикнути да убијају непокорне народе – пожурили су да што пре затворе логор. Успут, међу учесницима свечане комеморације, био је и некадашњи италијански поручик Аимоне Финестра, каснији дугогодишњи члан Горњег дома италијанског Парламента и градоначелник града Латине. Он је служио баш у тој окупационој јединици која је затворила логор.
Логор за децу Јадовно
Први дечији логор у историји Другог светског рата налазио се у Метајну. Технологија масовних убистава била је ужасавајућа. Дугу колону заточеника, спојену дугом бодљикавом жицом, усташе су доводиле до ивице провалије. Оне, који су били на челу колоне, џелати су по свом обичају убијали секирама – «србосецима» или маљевима и затим гурали у бездан. Четири – пет падајућих тела, повлачила су за собом цео ланац – до стотину живих људи. Нису била поштеђена ни новорођенчад на грудима мајки – најмлађој жртви Јадовна било је само шест месеци.
Шаранова јама – то је само мали део Јадовна. Управа концентрационог логора је била удаљена од ње око четири километра, дубоко у шуми.
Заповедник или командант логора Јадовно био је Јуцо Рукавина а Јадовно је био први од 26 концентрационих логора у НДХ. Систем логора смрти Госпић, Јадовно, Паг, основан је почетком маја 1941. године у изолованој области око 20 km од Госпића. У њему је било заробљено на хиљаде Срба и Јевреја у периоду од 122 дана од маја до августа 1941. Заточеници су обично убијани гурањем у дубоке јаме које су се налазиле близу логора. Процене броја жртава у Јадовну иду од 10.000 до 68.000, углавном Срба. Логор је затворен 21. августа 1941. године и област у ком се налазио је предат Краљевини Италији и постао је део италијанских зона II и III. Јадовно је замењено већим системом логора Јасеновац и његовим капацитетима за убијање.
Место логора је остало неистражено после рата због дубине јама у које су тела бацана и чињенице да су послератне југословенске комунистичке власти неке од њих биле затрпале бетоном.
Нова места са остацима скелета су откривена током 1980-их. Церемоније комеморације у част жртава логора од 2009. организују Српско народно вијеће, јеврејска заједница у Хрватској и локални антифашисти, а 24. јун се у Хрватској од тада обележава као Дан сјећања на логор Јадовно.
Споменик жрвама убијеним у логору Јадовно је подигнут 1975. и стајао је петнаест година пре него што је уклољен 1990. године. Реплика првобитног споменика је направљена и откривена 2010, али је нестала у току од 24 сата по откривању
Фејсбук коментари