Насер Орић

Насер Орић и његов злочин

Актуелно Забрањена Историја Злочини над србима Историја
Поделите
  • 10
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    10
    Shares

Покољ у Бјеловцу се десио пред зору 14. децембра 1992. године у селу Бјеловац, општина Братунац, у горњем Подрињу. У покољу на подручју Бјеловца, бошњачке снаге из Сребренице су под командом команданта 28. дивизије муслиманске Армије РБиХ Насера Орића, убиле 68 Срба. На подручју Бјеловца заједно са околним селима Сикирић и Лозничка Ријека, муслиманске снаге су убиле 109 Срба, и том приликом спалиле 350 српских кућа и других објеката. Сва покретна имовина, стока, храна и љетина је покрадена. Село је неколико наредних мјесеци остало под контролом Армије РБиХ из Сребренице, и потпуно пусто од локалног становништва. Напад на сусједна села Сикирић и Лозничка Ријека се десио у исто вријеме, у организованој акцији муслиманских снага из Сребренице.
Kо је Насер Орић
Насер Орић је рођен у месту Поточари, 3. мсрта 1967. Године, био је командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током Рата у Босни и Херцеговини.
По избијању Рата у Босни и Херцеговини, Насер Орић је 20. маја 1992. постављен на функцију команданта штаба Територијалне одбране у Сребреници а од 1. јула 1992. и за члана Ратног председништва Сребренице. Почетком новембра 1992. је постављен на положај команданта Обједињених Оружаних Снага подрегиона Сребреница и тиме су у његову надлежност поред територије општине Сребреница додељене и територије општина Братунац, Власеница и Зворник. Ове оружане снаге су 1. јануара 1994. преименоване у „Штаб 8. оперативне групе Сребреница

Предводио је многобројне нападе на више од 50 српских села 1992—1993, у општинама Братунац и Сребреница.
Орић и остали чланови штаба 8. операционе групе су, у јулу 1995, пре него што је војска Републике Српске заузела Сребреницу, евакуисани хеликоптером на подручје под контролом Армије републике Босне и Херцеговине.
Сефер Халиловић, начелник главног штаба Армије Републике Босне и Херцеговине је 15. априла 1993. године доделио Насеру Орићу посебно одликовање (цертифицате оф мерит), а у периоду пре 1. марта 1994. највеће војно одликовање Армије Републике Босне и Херцеговине, Златни љиљан
После потписивања Дејтонског споразума и престанка рата у Босни и Херцеговини је отворио фитнес клуб у Тузли.
Осумњичен је 28. марта 2003. за ратне злочине према Србима, 2 оптужнице за индивидуалну одговорност, 4 за командну одговорност. Ухапшен је 10. априла 2003. од стране СФОР-а. На суду се појавио 15. априла 2003. и изјаснио се да није крив ни по једној тачки оптужнице.
Оптужен је за нељудско понашање према 11 и убиства 7 Срба за време 1992/1993. у Сребреници. Јединице под његовом командом су оптужене за нападе на 50 српских села и протеривање њихових становника. Суђење је почело 6. октобра 2004. и оптужба је завршила случај 1. јуна 2005. Недељу дана касније трибунал је повукао 2 оптужнице против њега. Одбрана је почела 4. јула 2005. и завршила 10. априла 2006. године. Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Проглашен је кривим што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према српским затвореницима у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Међутим, он није проглашен кривим за њихово некажњавање као ни за кривично дело безобзирног разарања градова и села, јер је Трибунал утврдио да он није имао ефективну контролу над својим потчињеним, наоружаним групама или цивилима који су их пратили. Осим тога, за разарања неких од српских села речено је да није јасно да су их починиле муслиманске снаге, с обзиром на то да су снаге босанских Срба оперисале са артиљеријом у том подручју. Претходно је по правилу 98 бис Орић ослобођен по две тачке оптужнице које су се односиле на пљачку јавне или приватне имовине Срба. Kао олакшавајуће околности узете су „извесна сарадња са Трибуналом“ и „извесно кајање“, као и опште стање на терену у Сребреници; као једина отежавајућа околност наведена је рањивост жртава. Званичници из Србије су пресуду окарактерисали као скандалозно ниску. Одбрана је захтевала ослобађање, а оптужба казну од 18 година затвора. Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице за злочине над Србима, што је изазвало бурне реакције српске јавности. Судско веће је изјавило да, иако је доказано да су почињени бројни злочини над српским становништвом, није доказано да постоји Орићева кривица за њих.
Након што је ухапшен у октобру 2008, Орића је 24. јуна следеће године Општински суд у Сарајеву осудио на две године затвора због незаконитог држања оружја и експлозивних направа

Запратите нас
  •  
    10
    Shares
  • 10
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *