Хусари

Настанак крилатих Хусара

Забрањена Историја Историја
Поделите
  • 34
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    34
    Shares

Порекло крилатих Хусара
Према једној верзији у 10. веку, лагана коњица се помиње у војним приручницима, који су се звали хосариори или хонсариори. У овој коњици су служили балкански плац́еници и њихове главне дужности биле су извиђање и саботаже. Дакле, овај израз могао је произац́и из латинских курсора – то је име лагане коњице у време пропадања Римског царства. На српском је грчка Хонсариа постала Хусар и синоним је за данашњу реч „гангстер“. У 14. веку српско краљевство са главним градом је пропало и многи српски Хусари склонили су се у Мађарску – тамо су помогли у борби против отоманске експанзије. Према другој верзији, мађарски краљ Матија (или Матијас, по неким изворима) Kорвин је 1458. године наредио образовање посебне такозване коњичке милиције која ц́е бранити становништво и земљу од Турака.

Рана историја крилатих Хусара

Највероватније је да је турски термин „дели“ (у буквалном преводу са турског језика, ова реч значи, „луд“) утицао на одећу, униформу и  изглед крилатих хусара. Такозвани „ратници коњских јединица“, који су се користили у ангарди турске војске. Обично су их регрутовали владари пограничних подручја, углавном од припадника балканских народа – јужни Словени. Подређени Отоманском царству, јединица „Делхи“ се разликовала од такозване „луде“ храбрости, употребом оклопа, њени припадници су носили коже дивљих животиња и украшавали су се крилима птица грабљивица. По узору на Дели (или Делхи, зависно од извора у којима се помињу), мађарски хусари су почели да носе крила на штитницима и шлемовима.
У почетку су Хусари били лагана коњица и нису носили оклоп. Њихова одец́а, односно униформа састојала се од мађарског кафтана са врпцама, дугмета на грудима (будуц́ег долмана), преко којег би био пребачен крзнени огртач, или „менијум“. Понекад би овај огртач заменио кожу вука, медведа или леопарда. Хусари су носили посебне капуте од филца или крзна украшени перјем. Хусари су имали посебан облик штита (тарч) који се могао забити по узору на турски „Делхи“ као и украсна крила од перја дивљих птица. Хусари су били наоружани дугачким копљем, званим „дрво“.
Први пољски Хусари били су српски плац́еници. Године 1500. неколико угледних Срба са својим малим одредима ушло је у службу пољског краља. Убрзо су Мађари, Пољаци и Литванци почели регрутовати ове јединице. Децембра 1501. формиране су прве редовне Хусарске чете.
Српски гусари су представљали лаку коњицу, нису имали оклоп, а користили су само мали штит као заштитну опрему, понекад шишаке, и били су наоружани само лаким оружјем. Пољски хусари су вец́ средином 16. века носили различито оружје и користили лаку заштитну опрему – оклоп, прслуке и друге врсте оклопа. Године 1577. Иштван Батори, кога је пољски краљ изабрао годину дана раније, стандардизовао је оружје и опрему хусара – ношење штита је укинуто и почеле су се носити металне заштите сличне данашњим панцирним прслуцима. Од друге половине 16. века, пољски Хусари постали су тешка коњица са обавезним сетовима оружја, опреме и додатног прибора.
Пољаци су, иначе, реч „усар“ чешц́е користили од термина Хусар.

Please follow and like us:
error
  •  
    34
    Shares
  • 34
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *