Стефан Немања и борба са богумилима

Немањина борба са богумилима

Забрањена Историја
Поделите
  • 241
    Shares




Kао нови владар Рашке и вазал Византије Немања се својски трудио на имплементацији византијске верзије државног устројства и црквене организације у својој држави. Знао је да србску Цркву треба да искористи као стуб идеолошке потпоре своје власт исто онако како су цркву користили сви дотадашњи византијски владари. У томе су му помагали прогрчки епископи који су осетили прави моменат да у традиционалну србску народну цркву коначно имплементирају све догмате и каноне дефинесане на Васељенским саборима и да до тада независну апостолску србску Цркву у формирају по догматско-канонском моделу византијске цркве, што аутоматски значи и признавање црквене власти цариградског патријарха. Зато Немања решава да реформом Цркве у својој држави затре све законе обичајног права Срба и све паганске обичаје у вери Срба, те да тиме учврсти своју власт и наследно право својих потомака и уједно задобије још већу наклоност, подршку и заштиту византијских световних и црквених власти.
Зато је уследио вешто монтирани и немилосрдни Немањин напад на „полувјерце – јеретике“, њихово убијање, растур и прогон. Немања је ватром уништио све дотадашње књиге и списе као културно-историјско и духовно наслијеђе србског народа и тиме је затро сву србску историју и затро све трагове србске културе и духовности до времена његове власти. И да би сакрили ово нехришћанско дело Немање (потоњег свеца), Српска гркоправославна црква (СПЦ) је од тада до данас остала нема на крв и огањ Немањиног мача над властитим народом и зато СПЦ и даље о томе ћути и не контрира римокатоличким лажима о „богумилима“ у Немањиној Србији и о „богумилима“ у Цркви босанској.

Стефан Првовенчани, Живот Светог Симеона
НЕМАЊИН САБОР

“Дође један од правоверних војника његових, па, паде на колена, с узбуђењем и унижењем многим говораше му:
– Господине, ја сам међу најхуђим слугама твојим најмањи, и, видев усрдност твоју према владици твоме господу Исусу Христу, и пречистој владичици Богородици, и овим светим угодницима њиховим, заштитницима твојим, који крепким дланом подржавају твоју власт неповређену, усудих се јавити твојој моћи да се мрска ти и триклета јерес већ укорењује у држави твојој. А овај пречасни свети мој господин, ни мало не задоцнев, одмах призва свога архијереја, по имену Јефтимија, и чрнце с игуманима својима, и часне јереје, и старце и велможе своје, од малога до великога, па говораше светитељу, и чрнцима, и свима сабранима:
– Дођите и видите, оци и браћо, ако сам и најхуђи међу браћом својом, али Господ Бог и пречиста владичица Богородица, мати његова, не гледа на лице човечје, него удостоји мене најхуђега, који верујем у једнобитну неарздељиву Тројицу, да чувам ово предано ми стадо, које видите сада, да се не посеје кукољ лукавога и одвратнога ђавола.
– И никако нисам мислио да је он у области мојој, а већ сад чујем да се лукави брзо укоренио и да хулу наноси на светога Духа и да дели недељиво божаство, што говораше безумни Арије, пресецајући недељиво божаство, што рекоше свети и богоносни оци: „Kо ти, Спасе, ризу раздра?“, рече: „Арије, безумни, који Тројицу пресече.“ Тако и ови безумни иду за учењем његовим, и не знајући, бедници, да ће, пошто су тако веровали, сићи с њим, триклетим, на дно скровишта адових.
И док је говорио овај Свети, и док је била велика препирка, дође кћи једнога од велможа његових правоверних, удата за мужа од тих кривоверних, која је била у њих и сазнала нечисте одвратности њихове, али се нимало не косну вере њихове, и, павши к ногама Светога, исповедаше јасно, говорећи му:
– Господине, господине мој, ево видим како твоја владавина испитује о овој мрској и од вратној вери: уистину, господине мој, бих испрошена по брачном закону, у оца мојега, слуге твога, који је мислио да је једноверство у твојој држави. И бих у тих законопреступника, и видех, господине, да заиста служе отпаднику од славе божје, самоме сотони. И не могући трпети смрада глухих кумира и мрске јереси, истргавши се из руке њихове и пребегавши, вапијем држави твојој: порази крстом оне који се боре с нама, да науче нечастиви непријатељи како је моћна вера твоја, господине. А Свети, изведав ову пред сабор свој, сабран противу те лукаве јереси, изобличи кривоверје њихово, и саветова се са светитељем својим Јефтимијем и са часним чрнцима, и са велможама својим, и, нимало не задоцнев, посла посла на њих војску, наоружану од славних својих, говорећи: – Ревнујући поревновах за Господом Богом сведржиоцем.
12
Kао некада пророк Илија, који је устао на бестидне јереје, и он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове, и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим. Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина божјег. Kњиге његове нечастиве спали, и изагна га, запретив да се никако не исповеда нити поми-ње триклето име. И сасвим искорени ту проклету веру, да се и не помиње никако у држави његовој, него да се славиједнобитна и нераздељива и животворна Тројица: Отац и Син и свети Дух, свагда и сад и увек на веке векова. Амин.”

Свети Сава се трудио да од Византије добије црквену аутокефалност. Kао монах упознао је “светоотачка” учења, ходочастио света места и као човек племенитог порекла, који се одрекао светског ради духовног, имао је велики углед међу монасима Свете Горе и за младог монаха племенитог рода чуло се и међу аристократијом ондашње Византије. И као таквом дато му је да подигне Хиландар и као таквом рачунало се на његову подршку у добијању превласти Цариградске патријаршије над, до тада самосталном, србском Црквом.



Please follow and like us:
  •  
    241
    Shares
  • 239
  •  
  •  
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *