Откриће на Фрушкој гори: Нова врста шафрана

Нова врста Шафрана откривена на Фрушкој Гори

Пољопривреда
Поделите
  • 35
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    35
    Shares

Нова врста Шафрана откривена на Фрушкој Гори

Од свих врста шафрана само се три врсте гаје као украсне биљке а у свету су шафрани најпознатији по зачину који се прави од прашника једне од њих

НА Фрушкој гори, тачније њеном западном делу, само на једном месту пронађен је шумски шафран „Crocus tommasinianus“. На том месту, где је откривен, како наводе у Националном парку „Фрушка гора“, популација ове биљке броји више хиљада јединки и тренутно су у завршној фази цветања.

Фрушка гора је ботанички добро истражена и до сада се сматрало да на њој шафрани не расту, односно, нико их до сада није нашао. То се, међутим, ипак десило ове године, и то само на једном месту.

У Србији расте око 20 врста шафрана. То су ранопролећне биљке које се углавном могу срести на вишим планинама где красе планинске пашњаке и падине у рано пролеће, често и на местима где се снег још није отопио. На местима где расту увек их има у великом броју и боја цвета је различита код различитих врста. Могу бити бели, жути, љубичасти или шарено обојени.

Од свих врста шафрана само се три врсте гаје као украсне биљке а у свету су шафрани најпознатији по зачину који се прави од прашника једне од њих.

   

Први српски шафран – Породица Николић гаји најскупљи зачин на свету

Када помислите на шафран прво што вам пада на памет је “најскупљи зачин на свету” и ко зна како се то производи, колико је тешко, да ли може код нас да успе… Када се нешто жели и када има воље све може, а доказ томе је млади брачни пар из Неготина који производи шафран (Crocus Sativus).

За килограм зачина потребно око 150.000 цветова

Све је почело 2017. године, готово случајно, Саша и Неда Николић размишљали су шта би то могли да посаде између редова пауловније (брзорастуће дрвеће), док засад не порасте.

“Најскупљи зачин на свету” тако је све почело

“ Истраживали смо шта би то могли да засадимо, веома нас је привукао наслов “најскупљи зачин на свету” и тако је све почело. Онда смо почели мало више да истражујемо и први проблем на који смо наишли био је где наћи луковице, код нас их нема, али ето, када нешто хоће то се и деси. Случајно смо нашли породицу из Француске која се тиме бави. Консултовали смо се са њима, колико је то било могуће преко мејла, и одлучили смо да кренемо у подухват. Луковицу смо и набавили из Француске” објашњава за Бољу земљу Саша Николић.

Засад на ком се шафран налази формиран је у селу Тамнич, које се налази на око 30 километара од Неготина.

Суши се на рамовима од природне свиле

Земљиште у овом крају је веома погодно за гајење винове лозе, а баш тако одговара и шафрану.

“Погодно земљиште је оно што нас је првенствено привукло и охрабрило да се упустимо у овај посао. Тло мора да буде оцедно, јер не трпи велику количину воде. Тамо где је равно није погодно за гајење шафрана “ каже Саша и додаје да од хемијских средстава ништа не користе, а да о томе уопште и не размишљају.

У августу 2017. године породица Николић је засадила 20.000 комада луковице, а прво брање било је већ у октобру.

“ Прве године имали смо малу количину, чисто да видимо шта је то. А ове имамо мало озбиљнију количину зачина, негде око пола килограма” каже наш саговорник.

Из године у годину све већи принос
Породица Николић, за сада сама обрађује и одржава засад шафрана, али како се род из године у годину повећава, за бербу морају да траже помоћ.

“ Ове године смо морали да ангажујемо људе да нам помогну, али велики проблем представља и то што посао није лак и зато је јако тешко наћи раднике. Прошле и предпрошле године смо брали породично, деца, брат и снаја, родитељи. Недељу дана траје јек бербе, имамо и недељу пре и после, али тада је мање. За следећу годину морамо боље да се орагизујемо и за брање и за чишћење. Ако нешто берете сат времена, око два сата треба да се та количина очисти. Седиш док радиш, ништа тешко не подижеш, али није га тако једноставно очистити “ објашњава Саша.

Шафран се суши релативно брзо, ређа се на рамове и за један је потребно 4-5 минута да се осуши. Осушен и добро упакован шафран може да стоји 4-5 година ако се чува како треба.

Бере се и обрађује потпуно ручно

Најбоље га чувати у посебним паковањима, да није изложен сунцу, херметички затворен и важно је да не ослобађа арому.

Шафран ниче у септембру, одмах после ницања цвета, целе зиме расте, у априлу и мају почињу да се суше листови и од тада мирује до септембра, а затим креће берба

Ова биљка нема природних непријатеља, а оно што је вема битно је да град не може да га оштети. Парцела на којој се налази засад је ограђена, јер је околина пуна дивљих свиња.

Недавно сам обишао засад и око жице изгледа као да смо све изорали, све су то дивље свиње направиле. Прве године смо имали и мали проблем са кртицама, али смо морали то да решимо. Користили смо неко средство, али да ли су оне због тога отишле или су се једноставно иселиле, нисам сигуран” искрен је Николић.

Саша и Неда Николич, заједно са синовима Алексом, Луком и Филипом, уживају у свом, код нас јединственом, подухвату и надају се да ће успети, а коментари су за сада позитивни и људи из иностранства их хвале и говоре да њихов засад изгледа феноменално.

Расходи и зарада
Најтеже је наћи луковицу, а то је уједно и највећи издатак.

“ Луковицу смо морали у Француској да купимо, плаћали смо је 45 евроценти по комаду, а узели смо 20.000 комада. И то је највеће улагање. Засад се налази на породичном имању, а наш шафран производимо без икаквих хемијских сусптанци. А што се тиче зараде, можемо рећи да смо са родом од ове године, пола килограма зачина, на нули. Још увек имамо проблема са продајом, сређујемо и неке папире и када све то решимо, надамо се да ће и све ићи много боље” искрен је Саша Николић.

   

Извор Боља Земља , Србске Новине

Запратите нас
  •  
    35
    Shares
  • 35
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *