Нови докази да је Свети Сава био први српски патријарх
Писао сам о томе да вероватно није било спаљивања моштију Светог Саве, међутим истраживање Законоправила ме је навело на још једно откриће а то је да је Свети Сава највероватније био први српски патријарх. Циљ овог текста је да представи скоро непознате физичке доказе за ову тврдњу широј публици.
Да, добро сте ме разумели постоје докази да је Свети Сава поред тога што је био Први српски архиепископ, такође био и први патријарх српски.
Први пут сам за ову тврдњу чуо у Хиландару, међутим тада нисам био дорастао тој информацији. Касније сам на ову тврдњу опет наишао у раду Живојина Андрејића (ево га овде). Укрштајући његов налаз са мојим проучавањем Законоправила дошао сам до закључка да је ова тврдња највероватније тачна.
Два кључна физичка доказа која постоје на ову тему су: фреска Пећке патријаршије на којој је Сава приказан као патријарх и рад др. Данице Поповић о потпуно непознатом Крсту Светог Саве из Пијенце.
Крст Светог Саве у италијанском градићу Пијенца
Пијенца је мали италијански градић у Тоскани. Тамо се у црквеном музеју налази за нашу историју непроцењиво благо – крст Светог Саве на коме пише да је он први српски патријарх.
Овај доказ је изузетно важан пре свега због тога што је тај крст Ватикану продао Тома Палеолог брат византијског цара Константина XI Драгаша. Папа Пије II је поред овог крста од Томе 1460. купио и десну руку Јована Крститеља која је такође била у поседу Светог Саве а данас се налази у Сиени (Италија).
Интересантно Пијенца је назив добио од папе Пија II, који је променио име граду у Пијенца јер је то био градић где се Пио одмарао од обавеза у Риму. Пре него што је постао папа написао је познати средњевековни еротски роман и више еротских прича, а као папа је био веома заинтересован за крсташке походе. Папа Пије II је водио крсташки рат у Пољској, основао је прву бискупију у Љубљани и наговарао Влада Дракулу и Ђурђа Скендербега да нападају Турке.
Папа Пије II и Тома Палеолог (у плавом са шеширом)
Тома Палеолог је био деспот грчке области Мореја, његова мајка је била Јелена Драгаш тако да је он био пола Србин, пола Ромеј. Његова ћерка Хелена Бранковић је била жена Лазара Бранковића (син Ђурђа Бранковића). Након пада Србије под Турке Хелена бежи из Србије код оца Томе и њему предаје реликвије Светог Саве. Након тога одлази на острво Лефкаду које је било у рукама Венеције и прелази у католичанство.
Њен отац са породицом тражи помоћ од папе у борби против Турака, бежи на Крф, тражи од Дубровника да га они приме али они одбијају и на крају одлази у Рим. Тамо је поклонио реликвије папи Пију II за војну и новчану помоћ.
Крст је датиран у 14. век, дакле у доба Немањића. Веома је битно што овај предмет није чуван у нашој цркви, већ је био у поседу царске породице – последњих царева Византије. Дакле, ако су у 14. веку ромејски цареви сматрали да је Свети Сава био патријарх ко су наши историчари данас да кажу да није тако?
Крст Светог Саве
Видљива су оштећења дршке која су вероватно настала када је утиснут грб бискупа Пијенце из 18. века. Могуће је да је тада уклоњен и неки део крста. Када се погледа слика са припрате Пећке патријаршије овај крст веома личи на крст Светог Саве. Још када се узме у обзир да су са крста нестали бисери који су видљиви на старим сликама из 1970. године долазимо до још веће сличности.
Лично мислим да постоји могућност да је крст оригинално био и у облику троструког крста као на слици са припрате Пећке патријаршије. Види се да је крст растављан и могуће је да су од њега направљена два крста скраћивањем дршке – један обичан и овај дупли. Римокатолици нису прихватали православно тројство у ранијим вековима, па је разбијање крста на један дупли и један обичан сасвим могуће. У том случају могуће је да ћемо негде наћи још један сличан крст.
- Ставротека предња и задња страна
- Делић Часног крста Господњек – правог крста на ком је Исус био разапет
- Детаљ горњи део крста
- Средњи део крста
- Драгуљи на крајевима крста
- Детаљи поглед са стране
О овом крсту је научни рад написала докторка Даница Поповић и можете га погледати овде. За овај крст се сазнало 2012. године тако да је ово потпуно нови доказ до сада непознат широј публици.
Фреска у припрати Пећке патријаршије
Када сам чуо за ову фреску посветио сам неко време покушавајући да је нађем на интернету и нисам успео. Постоје сајтови и публикације са фрескама пећке патријаршије али као да намерно не приказују ову фреску иако је то главна фреска на улазу (у припрати) цркве Пећке патријаршије.
Натпис на фресци гласи: ”Свети Сава први патријарх српски”
Питање је зашто наша црква не промовише ову фреску и зашто се о овоме не говори?
Лажни наратив
Ако на све ове налазе додамо и нелогичности које су нам пласиране кроз историјске књиге и уџбенике ствар постаје још јаснија.
Рецимо закључак историчара из Титовог времена је, укратко, да се Сава уморио од сукоба браће на двору Немањића и затим напустио трон српске цркве на које је претходно изабрао следећег архиепископа, а након тога отишао у ”поклоничко путовање” по Блиском истоку и то два пута. Смешније објашњење од овога није могло да се смисли и само показује незнање или просто малициозност аутора ових радова.
Прво архиепископ не може да напусти своје место и оде у пензију. Нити је то данас могуће, нити је било могуће у доба Светог Саве. У законоправилу јасно пише да се ни монах не може престати бити, а камоли епископ. Када се постане монах или епископ то је до краја живота. Прекид је могућ само због згрешења или је Сава то место могао да напусти само одласком на виши чин, а то је место патријарха.
Друго не може архиепископ да бира свога наследника. У Законоправилу је јасно назначен правни ток па је за избор епископа потребно да га изаберу три и више епископа, а не може да епископ бира свог наследника. Одлука о избору архиепископа је сигурно била предмет гласања и одлуке сабора.
Треће Сава није био у ”поклоничком путовању” на ком је обилазио света места туристички, већ се ради о дипломатској мисији. За избор патријарха је била потребна сагласност других патријарха и Ромејског цара (Византије). То је вероватан разлог зашто је Сава ишао у прво ”поклоничко путовање” и успут је државним новцем куповао и спашавао реликвије од крсташа.
Вероватнија временска скала је да је Сава постао архиепископ већ 1210. године, да је 1221. године добијена аутокефалија, донесено Законоправило и проглашен ”првовенчани” краљ и да је Србија уздигнута на ниво патријаршије након првог Савиног путовања 1229. године.
Јако је интересантно зашто је Сава ишао на друго ”поклоничко путовање” 1233. и зашто након Саве нисмо имали патријарха до доба цара Душана али о томе у неком другом тексту.
Зашто за ово до сада нисмо знали?
Тек сада видимо колико мало знамо о својој историји и колико штете су нам нанели окупациони историчари кроз векове. Највише штете смо претрпели у последњем веку у доба Карађорђевића и Тита.
Карађорђевићи су правили државу са католицима, Хрватима и Словенцима. Зато је њима одговарало да Немањићи буду ”два пута крштени”, ”да су добили круну од папе” и слично. У њихово доба се промовише латиница, потписује Конкордат са Ватиканом и настаје Бановина Хрватска. Пре њих Обреновићи су хтели да направе државу са православцима на Балкану – Бугарима и Власима и зато су и уклоњени по налогу великих сила.
У доба Тита, историчари настављају са наративом који је постављен у доба Карађорђевића али га још више појачавају и боре се против цркве. Сарадници службе безбедности и историчари хрватског порекла су успешно инфилтрирани и у САНУ и у СПЦ.
Ето потребно је да дођу нове генерације које нису оптерећене претходним радовима САНУ који ће повезати постојеће чињенице на начин који је у складу са нашим црквеним књигама. Нажалост критичка историја је углавном против наше духовно историјске заједнице.
П.С. Захвалан Марку Хуберу на истраживању и помоћи, посетите његов Youtube канал.
Извор Милош.ио
Фејсбук коментари