Новине Србске Прве Новине У Србији

Новине Србске

„Новине Србске“ су прве новине које су излазиле у Кнежевини Србији. Први пут су се појавиле 5/17. јануара 1834. године. под уредништвом једног од најобразованијих срба у то време, Димитрија Давидовића, у Крагујевцу, а касније у Београду. У том периоду Србија је тек почела да се изграђује као модерна држава.

Новине Србске су у почетку излазиле као недељник. У периоду 1843 до 1849 излазиле су два пута недељно. До краја 1872 три пута недељно, да би од 1873 постале дневник, осим у Првом Светском Рату када нису редовно излазиле. Први назив је био „Новине Србске“, затим „Србске Новине“, да би од 1870. године промениле назив у „Српске Новине“.

Миран период после Другог србског устанка условио је бржи развој привреде. што је довело до формирања прве буржоазије. Протеривањем турске и конституисањем србске власти настао је још један друштвени слој чиновници. Од трговаца, чиновника и занатлија се формирало градско становништво које се постепено истицало политичким, економским и нарочито културним интересима.

„Новине Србске“ су покренуте да прошире утицај културе и просвете, али су по свом садржају пре свега биле политички лист. Новине Србске никако нису заостајале за најбољим страним листовима тог времена.

Њихов уредник, Димитрије Давидовић имао је велико новинарско искуство и то у Бечу, европском центру.
То му је омогућило све своје новинарске и уредничке квалитете. Штампане су у државној штампарији која је располагала добром техником, и мајсторима који су доведени из иностранства.
Давидовић није замишљао новине само као просто средство информисања, већ и као средство изношења сопственог мишљења. То га је брзо довело у сукоб са Милошем Обреновићем који је увео цензуру новинама. Кнез је ставио до знања Давидовићу да се новине не смеју бавити политиком. Његова дужност била је да преноси вести које одреди Кнежева канцеларија. Димитријевић се није придржавао ових наредби па је удаљен из новинарства.

Осим у Крагујевцу и Београду, новине су штампане и у Нишу (1914–1915), а затим на Крфу (1916–1918).
Као званитни гласник државе Србије, Новине Србске су пратиле, следиле и тумачиле политику србске владе све до завршетка Првог светског рата и стварање Краљевине СХС, када су се утопиле у Службене новине. Последњи број новина је изашао 3/12 фебруара 1919. године.

Новине Србске су дигитализоване од стране Народне Банке Србије и можете погледати оригинална издања у дигиталном облику кликом на овај линк.

Новине Сербске

Претеча ових новина су биле „Новине Сербске“ које су биле прве дневне новине и појавиле су се 1. августа 1813 у Бечу. Три године су излазиле свакодневно осим недеље и празника. До маја 1816 уредништво су водили Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, студент медицине. Лист је почео да излази у време ратова европске коалиције против Наполеона. Највећи део простора био је посвећен управо тим ратовима.
Поред ових вести лист је доносио прокламацију и наредбе владара, указе и наименовања.
Након изласка Фрушића из редакције, Давидовић је водио велику борбу за опстанак новина, јер је њихов тираж после 1816. нагло опао. Знатним делом томе је допринела аустријска цензура, која није дозвољавала мешање у политику. Давидовић је уложио све напоре да спасе лист, и 1819. године набавио сопствену штампарију и покренуо алманах „Забавник„. Међутим дугови су само наставили да се повећавају. Половином 1821. Давидовић се сели у Србију, оставивши новине свом сараднику студенту права Петру Матићу.