Откривање истине о улози Степинца
Међу први пут доступним документима има и оних у вези са загребачким надбискупом из периода Другог светског рата.
Промењеног имена у којем више нема придева „тајни”, ватикански Апостолски архив од данас отвара за истраживаче из целог света фондове у којима се чува документација из периода понтификата папе Пија Дванаестог (1939–1958).
Одлука папе Фрање да учини доступном документацију до 1958. године, оригиналну преписку, службена документа, извештаје, заслужено је завредела велику пажњу стручне, али и шире јавности. Док се светска јавност углавном пита и занима колико ће нам истраживање ове вредне грађе открити новог о папи Пију Дванаестом у Другом светском рату, овдашњу претежно занима шта ћемо сазнати о једном другом високом католичком великодостојнику тог доба – Алојзију Степинцу.
Истраживачи су спремно дочекали овај дан и према извештајима медија сва места за рад у ватиканској архиви заузета су до краја године. Међу њима су, према сазнањима саговорника „Политике”, историчара др Радмиле Радић и др Милана Кољанина, и српски истраживачи. Неколико младих историчара налази се у Риму и већ су добили дозволу за рад у архиву. Иначе, број места за истраживаче у архиву ограничен је на 60 дневно, што је и један од разлога због којег је потребно претходно одобрење које важи три месеца, после чега је потребно поднети нови захтев. Начелник ватиканског архива Серђо Пагано, говорећи о отварању дела документације, рекао је да се ради о 200.000 архивских јединица, према проценама, око 16 милиона страница из времена овог папе.
Иако тек предстоји истраживање, историчари указују на делове грађе која би могла бити занимљива за српску историографију и пружити одговоре или барем боље осветлити нека давно постављена питања и недоумице. Најинтересантнији је, као и страним истраживачима који би желели да добију прецизније одговоре о папи Пију Дванаестом, период Другог светског рата.
– Било би добро, на пример, добити на увид извештаје папског нунција из Независне државе Хрватске или, на пример, оне о посетама Степинца Светој столици за време Другог светског рата. Ратни период је за нас најинтересантнији, али не само тај. Свакако је занимљив и онај од самог почетка понтификата Пија Дванаестог. Ти документи су веома важни због става Ватикана, али и Степинца према југословенској држави, а Ватикан је био веома љут на Југославију због одбацивања Конкордата 1937. Не сумњам да неће наши истраживачи те ствари тражити – каже Кољанин.
Радмила Радић наводи да су очекивања велика јер наши историчари нису имали много прилике да раде у ватиканској архиви и да би сваки српски историчар који се бави тематиком Другог светског рата гледао све што се односи на међуратни и ратни период: у складу с временом и могућностима.
– Мислим да ће бити врло занимљивог материјала у вези с Алојзијем Степинцем. Уосталом, и у раду Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која се бавила његовом историјском улогом, као један од услова постављен је и тај да се ови архиви отворе, да се коначно види шта тамо има и о самом у Степинцу и да се то питање разјасни – истиче Радићева.
Она је, као и Милан Кољанин, била ангажована у раду ове комисије која се састајала током 2017. као спољни стручњак на позив СПЦ. Кољанин додаје да је тада било говора да ће та документација бити доступна истраживачима комисије, али се ипак на крају није изашло у сусрет овом захтеву.
Прилика се отворила сада, али када можемо очекивати и прве резултате истраживачког рада заснованог на документима Ватиканског апостолског архива из периода папе Пија Дванаестог зависиће од много ствари.
– Не знам како ће то бити организовано тамо, колико ће појединац моћи да добије на увид, колико материјала му је доступно дневно, то су детаљи које ћемо, верујем, ускоро сазнати – истиче Радмила Радић.
И Милан Кољанин додаје да ће се тек у пракси видети шта ће бити омогућено на увид истраживачима, каква ће бити правила коришћења, како су и колико документи архивистички обрађени…
– Свакако ће проћи године, али не мора то да буде ни тако дуг рок јер нека истраживања ватиканске архиве постоје. Седамдесетих година Ватикан је објавио серију докумената из времена понтификата папе Пија Дванаестог, али ће ово значајно попунити празнину која недостаје јер то су само изабрани документи –објашњава Кољанин.
У јавности су се чуле и процене стручњака да би први озбиљнији резултати истраживања могли да се очекују наредних од три до пет година, а то мишљење дели и Радмила Радић. Она каже да је за једно истраживање таквог типа у просеку, док се обради, потребно најмање две године. Уз то, за историчаре из Србије постоји још један моменат о којем би требало размишљати: онај финансијски. Ради се о скупим истраживањима за која би истраживачима из наше земље била неопходна институционална подршка.
Откривање истине о улози Степинца !?
Отпечаћеним документима злогласног папе из времена Другог светског рата, који је ћутао о Холокаусту и НДХ, приступ ће имати и српски историчар Милисав Ђоковић
Тајни архив о најконтроверзнијем папи – Пију XII, који се оптужује да је остао нем током Холокауста, као и да је сарађивао с нацистима и са НДХ, на чијем челу је био Анте Павелић, а духовни вођа озлоглашени кардинал Алојзије Степинац, коначно је јуче отпечаћен и отворен у Ватикану!
Историчарима и истраживачима доступно је више од 16 милиона страница из времена понтификата контроверзног папе Пија XII, који је на челу Римокатоличке цркве био од 1939. до 1958.
Теме о којима се очекују сазнања су, на првом месту, Други светски рат, Холокауст, немачка окупација Италије, атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки у Јапану, оснивање НАТО и Варшавског пакта… Саговорници Курира кажу да је за нашу историју важно да отворене архиве покажу ко је шта радио и ко је шта знао о злочинима над Србима у Јасеновцу током Другог светског рата, као и о посетама Степинца Светој столици.
Резултати се тек очекују
Приступ богатој документацији унапред је затражило 200 истраживача, а међу онима којима је то дозвољено налази се и српски историчар Милисав Ђоковић.
– Архив ће бити отворен у наредном периоду, видећемо неке ствари тек кад му се детаљно приступи. Конкурисао сам да прегледам документа, добио сам акредитацију и имаћу приступ архиву о папи Пију XII – рекао је Ђоковић за Курир.
Према проценама светских историчара, први озбиљни резултати ових истраживања очекују се тек у наредних три до пет година. Историчар Љубодраг Димић рекао је за Курир да још не знамо шта ћемо добити отварањем овог архива.
– Не знамо колико су ти архиви и документација препакивани, не знамо да ли је нешто уништено, шта је сачувано, не знамо шта је евентуално фалсификовано. Али, без обзира на то, отварање ових документа је добро. Мислим да ће се видети више, а да ли ће се видети боље, то ће време показати – навео је Димић и додао да се плаши да овде није реч о томе да се стигне до истине о Степинцу и папи Пију, већ да се оправдају њихови поступци за време рата.
Историчар Милан Кољанин казао је за Курир да ће документа у архиву бити веома занимљива, с обзиром на то да постоје крупне празнине у нашим сазнањима о улози Римокатоличке цркве:
Јаснија слика
– Нама је најважнији извештај папског легата из Загреба и НДХ, извештај о посетама Степинца Ватикану, о кореспонденцији између НДХ и Свете столице. Не могу брзо очекивати нека сензационална открића, али с временом ће то битно употпунити нашу слику.
Грађа дуга 85 километара
Име Ватикански тајни архив (Archivum Secretum Vaticanum) промењено је одлуком папе Фрање у октобру прошле године управо да би се избегло овакво превођење његовог латинског имена које изворно означава приватни, лични папин архив. Како су придеви у модерним језицима изведени из латинског изворника у међувремену почели да означавају и тајни, скривени, садашњи папа одлучио је да избегне двосмислене преводе и негативне конотације преименовањем у Апостолски архив. Основан средином 17. века, састоји се од више од 600 архивских фондова од осмог до двадесетог века, а грађа је смештена на импозантних 85 километара полица. За истраживаче делови грађе отворени су од 1881. године, а 1924. уведена је пракса да се доступним чини документација груписана по понтификатима.
НАЈВАЖНИЈЕ ЧИЊЕНИЦЕ
Сазнања о кључним темама
- Други светски рат
- НДХ – логори за Србе
- Холокауст
- немачка окупације Италије
- атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки у Јапану
- оснивање НАТО и настанак Варшавског пакта
О СТЕПИНЦУ
- Рођен 1898, умро 1960.
- Загребачки надбискуп од 1939.
- Осуђен 1946. због сарадње са усташама, остатак живота провео у кућном притвору и у затвору
- Члан Сабора и војни викар НДХ
- Председавао комитетом за присилно прекрштавање Срба
- Добио орден за заслуге НДХ
- Познат по антисемитизму и подржавању НДХ, у којој је убијено више од милион људи, од којих је највећи број Срба
Папа Пије 12.
- 2. марта 1876. рођен папа Пије XII, као Еуђенио Пачели
- 2. марта 1939. изабран за папу
- Најпознатији по конкордату између Ватикана и нацистичке Немачке 1933.
- Многи га критиковали што није осудио Холокауст
- Постоје докази да је папа Пије XII знао за нацистичко „коначно решење“ – њихову намеру да истребе Јевреје
- Историчари сматрају да је пољски амбасадор у Ватикану обавештавао папу о нацистичким злоделима
- Пије XII је више упозоравао на комунизам него на нацизам
Пацовски тунел
ПОМАГАО УСТАШКИМ ГЛАВЕШИНАМА?
Кроз Ватикан је пролазио „пацовски тунел“ којим су од правде, између осталих, побегле и усташке главешине. Организовао га је свештеник Крунослав Драгановић. И сам Анте Павелић је захваљујући „католичким везама“ побегао од суда, као и многи други зликовци. За злочине усташког режима Пије XII је, такође, морао да зна. Занимљиво ће бити да се види и шта је папа све знао и мислио, поготово у светлу напора да се Алојзије Степинац прогласи свецем.
Извор (Политика, Курир)
Фејсбук коментари