Ото Скорцени убио Теслу!? Хитлеров телохранитељ: „Ја сам убио Николу Теслу“

Ото Скорцени убио Теслу !?

Други Светски Рат Историја
Поделите
  • 330
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    332
    Shares
   

Ото Скорцени убио Теслу – Хитлеров телохранитељ: „Ја сам убио Николу Теслу“

Лични Хитлеров телохранитељ, човек који је ослободио Мусолинија, ловио Тита по Дрвару, саветник Насера тврдио је да је угушио Николу Теслу.

„Ја сам убио Николу Теслу по личном наређењу Адолфа Хитлера који је проценио да би савезници могли да искористе његова открића и добију рат“ тврдио је Ото Скорцени, пуковник СС јединица, комадант немачких командоса у Другом светском рату.

Ово је Скорцени, али и многе друге невероватне ствари испричао на самрти свом несуђеном зету Ерику Бреману (познатог и као Ерик Орион) који је о томе сведочио у једној радио емисији у САД 2006.

Скорцени је тврдио да је у јануару 1943. по личној Хитлеровој наредби, подморницом пребачен до обала Њујорка одакле је, заједно са Рајнхардом Геленом отишао у хотел у коме је Тесла живео, угушио га јастуком, да би затим испразнивши сеф за обиљем вредних докумената, неопажено отишао.

Иако је цела прича била поткрепљена и доказима у виду „пуне кутије за ципеле фотографија Скорценија“ на којима је он у униформи СС јединица, у друштву са Хитлером, Мартином Борманом, Менгелеом, Мусолинијем и многим другим злочинцима, некако је брзо прекривена велом тајне.

Ко је био Ото Скорцени?

Званични подаци наводе да је рођен 12. јуна 1908. у Бечу, а да је умро 5. јула 1975. у Мадриду. Карактеристичан ожиљак преко леве стране лица, задобио је на мачевању.

Успон Скорценија је почео у Другом светском рату.

Ушао је са тенковским јединицама из правца Румуније у Београд 1941. Једно време је био стациониран у Панчеву. Прекомандован је на Источни фронт са кога се вратио као носилац „Гвозденог крста“. Хитлер га поставља за комаданта новоформиране јединице командоса, пише Новости магазин.

Ото Скорцени
Ото Скорцени, вољени Хитлеров генерал

Лично је командовао операцијом ослобађања Мусолинија из затвора, отмицом сина Миклоша Хортија, а био је и у саставу падобранских јединица које су 1944. извеле Десант на Дрвар, са задатком да лично зароби Јосипа Броза Тита.

Скорцени је био нерешива загонетка и за оклопне јединице савезника у Арденима, а постоји и прича да је он требало да изведе операцију „Дуги скок“ и да у Техерану ликвидира Стаљина ,Рузвелта и Черчила у децембру 1943.

Скорценијева предаја

Према речима Скорценија Хитлер је сматрао да је важније да елиминише Теслу па је припреме за операцију у Техерану препустио Паулу Фон Ертелу, за кога западни извори немају никакве податке.

Скорцени се предао савезницима у мају 1945. са тврдњом да је лично организовао пребацивање Хитлера из Берлина „на сигурно“ и да су Руси нашли спаљене остатке Хитлеровог двојника. (Више о томе у чланку ХИТЛЕР НИЈЕ УМРО У БУНКЕРУ)

Скорценију је суђено али је 1948. наводно побегао, крио се 18 месеци у Немачкој да би се докопао Шпаније где му је генерал Франко дао пасош. Скорцени је наводно био и саветник више египатских председника, па и Насера.

Био је саветник Хуана Перона у Аргентини и телохранитељ нејгове жене Евите, а наводно је радио и за израелски Мосад.

Смрт под велом тајне

У Мадриду је 1975.по једној верзији умро од последица рака кичме, а по другој је погинуо у саобраћајној несрећи.

Већ поменути Ерик Бреман је пак тврдио да су Американци Скорценија, баш као и многе друге познате есесовце пребацили у САД где су радили за њих. Он тврди да је Скорцени умро 1999. и да је присуствовао развејавању пепела из његове урне.

Скорцени је, наводно рекао и да је њему и Рајнхарду Галену, који је после рата учествовао у орагнизовању ЦИА и БНД (Западно-немачке обавештајне службе) помагао Теслин дугогодишњи асистент Џорџ Шерф.

Скорцези је трврдио и да је Шерф уствари шпијун кога је још 1938. лично Хитлер послао у САД са задатком да „буде у близини Тесле“.

   

Извор Магазин Новости

Запратите нас
  •  
    332
    Shares
  • 330
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *