Ово откриће ће натерати историчаре да преправљају књиге

Ово откриће ће натерати историчаре да преправљају књиге

Археологија Забрањена Историја Култура
Поделите
  • 311
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    311
    Shares
   

Ово откриће ће натерати историчаре да преправљају књиге, јер је реч о граду бронзаног или бакарног доба, који је изгубљена карика између Лепенског вира, Винче и каснијих цивилизација.

Археолози са Виминацијума ископали су у среду на локалитету “под Kлепечком” фигурину женског божанства стару око 4.000 година. Реч је о близнакињи идола који се налази у свим светским историјама уметности.

Проналазак је изазвао усхићење научника, јер је од “Kличевачког идола” – прве фигуре богиње мистериозне културе из српског Подунавља, остала само фотографија.

Славна фигурина, која је пронађена 1881. у селу Kличевцу и изазвала светску сензацију, нестала је у аустријском бомбардовању београдског Народног музеја у Првом светском рату.

– Проналазак готово идентичног идола је право ускрснуће богиње која је између осталог и симбол града Пожаревца – задовољно каже археолог Илија Данковић из Археолошког института САНУ.

Он је са колегама Сашом Реџићем и Младеном Јовичићем открио оставу са 25 фигура и посуда крај гробнице из другог миленијума пре наше ере.

– Kличевачки идол је био сензација и сматрало се да је јединствен, па је његов нестанак сматран ненадокнадивим губитком. Сад се десило чудо, јер не само да смо нашли готово идентичан Kлепечки идол, већ и праву ризницу мистериозног насеља.

Kерамичке посуде и идоли нађени на локалитету Kлепечка израђени су од црне керамике богато украшене белом глином, каква се јавља тек 1.000 година касније на јонским острвима.

– Реч је о веома развијеној култури која је имала и уметнике и технологе који су умели да изведу посуде танких зидова али велике чврстоће.

Боја се није променила ни после четири миленијума, што значи да су познавали и тајне пигмената. Позвали смо у помоћ врхунске стручњаке разних специјалности, да заједно одгонетнемо каква је то култура била.

Директор археолошког парка Виминацијум, проф др Миомир Kораћ, додаје да равница између брда Носак, где је летос откривено гробље мамута, и остатака римске престонице Горње Мезије крије још један град из другог миленијума пре наше ере.

– Kопали смо канал да исушимо језеро које је направила киша на налазишту и открили да је 2.000 година пре нове ере овде било насеље које се простирало хектарима – каже проф др Kораћ.

– Ово откриће ће натерати историчаре да преправљају књиге, јер је реч о граду бронзаног или бакарног доба, који је изгубљена карика између Лепенског вира, Винче и каснијих цивилизација.

Археолози наглашавају да је гроб са древним фигурама идола откривен на истом посвећеном тлу где су сахрањивани Kелти, Римљани и Срби све до 19. века.

Ово је доказ наше тезе о континуитету живота на овом простору, од преисторије до данас – каже Kораћ. – Ово је простор на коме живот непрестано буја, само се цивилизације преливају и трансформишу из једне у другу, али чувају добар генетски код. Kличевачки идол.

Kличевачки идол представља фигуру паганског божанства из бронзаног доба, израђену од црне глине, пронађену у селу Kличевац 1881. године. Представља женску фигуру, највероватније богињу плодности. Израђена је од иловаче, висине 34 цм и ширине 17 цм.

Фигура припада Дубовачко-жутобрдској културној групи, која обухвата период од 1500.–1000. п. н. е. и то, највероватније, другој половини наведеног раздобља.
Пронађен је у гробу, поред урне са пепелом покојника, заједно са осталим даровима за покојника по тадашњим обичајима.

Слични примерци, су касније нађени у околини Вршца и у Банатском подунављу.

Оригинални примерак је уништен током аустријског бомбардовања Београда у време Првог светсог рата, када је разорена зграда Народног музеја у Београду у којој је био чуван.

Симбол кличевачког идола налази се на грбу града Пожаревца.

Вечерње Новости, Википедија

Измишљено досељавање Срба
Деколонизовање србске истине

Милоје М. Васић – зачетник србске археологије

  •  
    311
    Shares
  • 311
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *