Повратак србског народа православљу

Како вратити православље отргнуто у комунизму?

Ми старије генерације одрастали смо у комунизму тј у државном етатизму. Тито Амброз је одлучивао у свему па тако и о Србској судбини. Залуђен идејом комунизма који је продужена рука циониста и Ватикана Тито је вршио атак у србском православљу тако што је забрањивао одлазак у многе цркве. Многи ће се одмах томе успротивити а нарочито његови комунисти који ће бранити његове ставове да је био свима дозвољен одлазак у цркве. Као и да су слободно могли славити своје Крсне Славе, што је лаж.
Бранио је многима и нису могли наћи посао у државним установама од виталног значаја за Србију. Велики део цркава је био запуштен. Тако је и црква у мом месту била у јадном стању.

Једноставно духовност у то време није се осећала, а наметнута идеологија није имала места за ваздизање духовности у Срба. Више се полагало рачуна о ваздизању самог тите, која се манифествовала са разним слетовима који су имали основну намену да титу прикажу као неко божанство. Сам чин завршне манифестације се завршавао тако што је њему ношена ватра која је пролазила кроз све крајеве старе југе. Он на највишем пиједесталу гледа према доле према својим обожаваоцима као неки новопечени краљ свих народа.

Окретање ка цркви, јер све што они желе да униште, ми морамо да чувамо и бранимо !

Увидевши то још из раних дана решим да се окренем цркви. Некако стидљиво први пут уђеш у цркву све ти је страно гледаш на избледеле Иконе. Са неких чак се нису могли ни разазнати Свеци који су. Одмах у старту ти буде жао. Како је то бедно. Одлучиш да се више духовни ваздигнеш, а прво што мораш учинити у том правцу је да прочиташ Библију тј Стари и Нови Завет.

После прочитане обилне материје другачије гледаш на комунизам. То је страна идеологија која негира постојање Бога а самим тим и Светаца који су по правилу страдали за Хришћанство .
Прво што си научио јесте да се пре уласка у цркву прекрстиш. Крстиш се тако да покрети руком морају бити одречни са дозом достојанства без неке журбе. При том чину нема журбе као што неки раде и крсте се покретима руке чисто ради реда. Значи прво иде у Име Оца скупиш три прста у једно и додирујеш чело. Крстиш се десном руком никако левом зато се каже десница она права десница до Бога. А не ова лажна десница која више личи на језуитску јер помоћу религије долази до својих прљавих намера.
Затим долази покрет руком према пределу стомака где је желудац и при том покрету изговара се и Сина. Затим следи покрет руке у десну страну мало више од предела где се налази срце а испод предела рамена и изгивара се и Светога Духа. Завршни потез руком на исто место као на десној страни у лево и изговара се Амин. Што значи у веке векова. Тако се крсте Православци.

Још мало о обичајима и правилима понашања

У цркву се улази прво десном ногом. без обзира о коме се ради па чак ако се ради о свештенику или неком ко је надређенији од њега . У цркву се долази пре службе да би се могле целивати Иконе и даривати и како се не би реметила Божја служба. Олтар у Православним црквама мора увек да буде на истоку.
Када слушаш Божију службу мораш бити окренут према истоку тј према Олтару. Тек кад се затворе мала врата која су испред Олтара може се направити мала пауза и променити положај тела .

У цркви су сви исти и морају се придржавати црквеног реда без обзира радило се о краљу или политичару или тајкуну као и оним најсиромашнијим слојевима друштва. Приметио сам да се многи сагињу и додирују под како би изразили своју побожност и при том чину показују задњицу осталима који стоје иза њих а ту има и мале деце. Ако већ хоћеш то да радиш клекни на десно колено усправљеног тела.

На исповед и причешће се не касни. Исповедиш се пре службе ако је то могуће, ако не, настојиш да никог не ометаш. Многи чим се причесте излазе из цркве и одлазе кућама. У цркву се улази складно обучен без мини сукњи и хеланки и без шминке. По могућству жене са марамама или шаловима на глави, мушкарци обријани и чисти са тамнијом комбинацијом одеће без шареноликости.

Повратак православљу

Када постигнемо све то набројано, креће повратак исконском Православљу без помодарства и креће нам на боље. Зашто сам потенцирао на десници. Све што је у супротности од набројаног води у левицу па макар се радило о свештеницима, владикама, патријарху. Сад имамо скоро све цркве које су реновиране и бледе. Иконе заменили су бљештави рамови као и позлата многих Икона, чак и сами Свеци су уоквирени позлатом тако да се губи лик Свеца а ваздиже се материјално. А у Хришћанству материјализам води у грех, а тај грех је наметнут од сатане.

Нека свако одреди шта му је важније духовност и вечни живот или материјализам и вечна патња. Дођи у цркву помоли се Богу и запали свећу. Пожели себи и најмилијима здравље и срећу, а запали свећу и за своје претке. Они су те створили и у себе примали мачеве и метке. Ово сам мислио на праву цркву а не на ову екуменистичку.

Треба још додати на крају, да су се комунисти инфилтрирали у Србску Православну Цркву, како би је рушили изнутра. Исто то су урадили и са Србском Академијом Науке и Уметности. И ту лежи одговор зашто данас имамо разне попове који својим делима и материјализмом само руже углед цркве. Они су ту постављени по партиjској линији са задатком да народ терају од цркве. Чак и много година после катаклизме комунизма ови агенти и противници србства су и даље унутар СПЦ. Али као што турци нису успели вековима да нам сломе веру и дух, тако нису успели ни комунисти. Рађа се нова зора, окупана православљем, и вером у Бога. Јер једино нас Бог може спасити. Ко је на страни Бога, никада не може бити поражен.