радгост

РАДГОСТ – ХЛЕБ, СО И ПТИЦА НА РАМЕНУ

Србска Митологија
Поделите
  • 60
    Shares




Бог Радгост је заслужан за то што су наши суседи давно уочили да је душа Словена широка. Иако је, у поређењу са другим боговима, Радгост имао сужена задужења, његов култ је био нашироко поштован. Можда је управо зато представљан са две главе – као заштитник гостопримства – где је једном главом бдео над домаћином а другом над гостом.

БОГ РАДГОСТ – симбол гостопримства

У храмовима, његов кип је изрезбарен тако да није остављао простора за недоумицу у вези понашања домаћина према госту. Фигура птице на рамену бога Радгоста, представљала је заправо радосну најаву доласка госта. На кипу бога Радгоста представљено је све оно што је госта очекивало у домаћиновој кући. То су били хлеб и посудица са сољу. Тиме се и данас у домовима Срба дочекују гости. Надаље, фигуре домаћих животиња, вепра, медведа, лабуда и грожђа сведоче о томе да се госту није смело ускратити ништа са домаћинове трпезе или оставе. Најважнија алатка у сваком домаћинству је секира тако да се због тога управо она налази у десној руци бога Радгоста.
Од природних појава Радгост је везан само за ветар а од духовних појава везује се за такозваног кућног духа. – Коњаника Домовоја. Посвећене су му заиста многобројне амајлије израђиване од племенитих метала, драгог камења и дрвета. Симболи Радгоста били су: зелени коњ, вепар, медвед и орах.

ПРАГ – једна од највећих србских светиња

Бог Радгост славио се у време летње равнодневице а, осим храмова, култна места бога Радгоста били су огњиште и кућни праг. Код Срба, кућни праг се изузетно поштује до данашњег дана. Чак се и невеста преко њега преноси, а сваком намернику који праг прекорачи, гарантује се сигурност и поштовање у дому домаћина.
Радгост у хришћанству
У хришћанству, функције бога Радгоста пренете су на Светог Андрију и, делимично, на свету Тројицу. Без обзира на христијанизацију паганских Словена (Срба), много тога је остало уврежено у веровањима и обичајима. Ти обичаји су се одржали до данашњег дана. У многим традиционалним домаћинствима у Србији, и данас се гост дочекује хлебом и сољу. Одбијање хлеба се сматра више него непристојним гестом, изразом непоштовања према домаћину и кући у којој је гост примљен. Такође, када гост одбија током оброка хлеб у домаћиновој кући, треба да га пре остављања пољуби, како га неби заувек оставио.
Примера пренесених веровања уподобљених хришћанству је свакако још много.



Please follow and like us:
  •  
    60
    Shares
  • 59
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *