Јужноафричка република СПЦ у Јоханесбургу

Распадом СФРЈ и стварањем нових држава СПЦ се преселила у иностранство

Култура Православље
Поделите
  • 102
    Shares

ВИШЕ ЕПАРХИЈА У ТУЂИНИ НЕГО У ОТАЏБИНИ

– СПЦ данас има 27 епархија у свету, а само 13 у Србији, по чему је постала загранична црква. Прети опасност да јој у иностранству храмови и верници буду отети

Епархије СПЦ у Европи крајем 20. века
Епархије СПЦ у Европи крајем 20. века

 

Епархије СПЦ у Северној Америци
Епархије СПЦ у Северној Америци

Др Марко Лопушина

Током септембра у Немачкој ће за епископа Епархије франкфуртске и све Немачке бити рукоположен владика Григорије (Дурић). Овај доскорашњи епископ захумско-херцеговачки из Требиња ће се преселити да столује у Франкфурту, граду са највећим бројем Срба у Немачкој. На функцији епископа он мења супендованог владику Сергеја, који се није показао као добар стерешина Српске православне цркве у Немачкој.

Истовремено СПЦ је за првог српског епископа у Јужној Америци поставио владику Кирила (Бојовића), који ће водити Епархију буеносајрејску и централно-јужмоамеричку. Обојица епископа, Григорије и Кирил, добили су од Светог архијерејског сабора у мају ове године задатак да „среде стање у Српској православној цркви у иностратству“.
Посао владике Григорија биће да уједини и ојача СПЦ у Немачкој и подигне њен статус у овој земљи, а владике Кирила да спасе СПЦ од отимања које врши нелегална Црногорска православна црква на тлу Јужне Америке.
– Ово су само неки од проблема са којим се суочава СПЦ од како се после распада СФРЈ и стварања нових држава и фактички преселила у иностранство. Стварањем држава БиХ, Хрватске, Македоније и Црне Горе у ове земље „преселиле“ су се тринаест митрополија и епархија СПЦ. Ситуација је таква да СПЦ данас има више својих епархија у туђини него у отаџбини. Тим је СПЦ постала загранична црква – каже Градимир Марковић, верник из Чикага.
Ако се прегледа сајт СПЦ може се лако пребројати да Српска православна црква данас има 27 митрополија и епархија у свету, а само 13 у Србији. Отуда СПЦ прети велика опасност да у иностранству храмови и верници буду отети и приписани другим црквама и државама. Да се подсетимо да Румунска православна црква буквално отима српске православце у земљама Бенелукса и уписује их као своје вернике.
Срби су примили хришћанство у 7. веку. Потпадали су под јурисдикцију Охридске православне архиепископије. Свети Сава је 1219. године рукоположен од стране цариградског патријарха Манојла Првог за „архиепископа српских и приморских земаља“, када Српска црква добија аутокефалност и достојанство архиепископија.

ОД БЕОГРАДА ДО НОВОГ ЗЕЛАНДА

Тамо куда се селио српски народ уз њега је била и жива српска Црква. Чланови династије Немањића подизали су цркве и манастире у Светој Гори, Палестини, Бугарској, Румунији и Мађарској.
– Први храмови и парохије на Старом континенту стварани су у средњем веку на просторима Руског царства (Москва), Римског царства (Трст), Аустријско-угарске царевине (Беч, Комарно, Трнава). СПЦ је имала јуриздикцију над црквама у Ческој и Словачкој, Далмацији, Италији до Барија и Грчкој до Солуна. Истовремено СПЦ се под јуриздикцијом Руске православне цркве развија у Северној Америци и потом ширила до Аустралије и Новог Зеланда – тврди др Владимир Гречић, историчар дијаспоре.
Свуда где је оснивана Српска православна црква, то је чињено уз сагласност домицилних држава (Аустро-угарско царство, Руско царство), чиме је СПЦ добијала статус националног заштитника српског народа и православаца, али и државотврорности Србије.
Иза Другог светског рата оснивају се црквене општине СПЦ у Средњој и Западној Европи. Српски заробљеници и интернирци формирају парохије СПЦ у Немачкој (Оснабрик) и Аустрији (Салцбург). Већ 1945. године основане су од стране српских емиграната и избеглица црквене заједнице и општине у Паризу, Лондону, Лестеру и у избегликим зонама Немачке, Аустрије и Италије, као и при избегличким логорима.
– Известан број српских епископа, свештеника и богослова (патријарх Гаврило Дожић, епископ Николај Велимировић, епископ Иринеј Ђорђевић и преко педесет српских свештеника, свештеномонаха и ђакона) почетком 20. века деловао је на тлу Америке, а потом се нашао се у немачким логорима широм Западне Европе. Многи од њих одлучили су да се не врате у отаџбину, те су преузели духовну бригу о своме народу у земљама ослобођене Европе. Ти простори нису били укључени ни у једну тада постојећу епархију СПЦ – каже др Гречић.
Због комунистичког режима који је тада владао у Југославији, Српској патријаршији било је забрањено одржавање веза са дијаспором. Тада је у Западној Европи постојало дванаест српских парохија: шест у Великој Британији, четири у Немачкој, једна у Бечу и једна у Паризу. На оснивачкој скупштини Свештеничког братства 6. децембра 1948. године у Лондону, прочитано је писмо Патријарха Гаврила од 28. октобра 1948. године где између осталог пише: “црквене општине у иностранству које већ постоје или које се буду образовале, стоје под непосредном јуриздикцијом Српског патријарха” – писао је др Љубивоје Церовић, историчар из Новог Сада.
Да би се превазишао изазов оваквих историјских околности, на ванредном заседању Светог архијерејског сабора на седници од 12. марта 1969. године, донесена је одлука о оснивању нове епархије за Западну Европу под називом Српска Првославна Епархија западноевропска и аустралијска са седиштем у Лондону. Први епископ ове епархије, (која седамдесетих постаје Епархија западноевропска) постао је владика Лаврентије, који је водио од 1969. до 1990. године. Његова надлежност се протезала од Београда, преко Лондона и Чикага, Немачке и Француске, Аустрије до Аустралије и Новог Зеланда.

НОВЕ ЕПАРХИЈЕ И ЕПИСКОПИ

Арондацијом унутар СПЦ 1990. године Епархија западноевропска је подељена на Епархију средњоевропску у чији састав улази Немачка, Аустрија, Швајцарска, Шпанија и Италија и на Епархију британско-скандинавску са седиштем у Штокхолму. У њен састав улазе подручја Шведске, Норвешке, Финске, Велике Британије, Француске, Данске, Луксембурга, Холандије, Белгије и Монака. Прву је водио епископ Константин, а другу епископ Доситеј.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора 1994. године формирана је нова Епархија западноевропска са седиштем у Паризу. У састав те нове Епархије западноевропске улазе Француска, Шпанија, Португалија, Холандија, Белгија и Луксембург. Води је епископ Лука.
На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 26. маја 2011. године формирана је Епархија аустријско-швајцарска са седиштем у Бечу. Две године касније припојена јој је и Мисионарска парохија на Малти. Води је епископ Андреј.
Од 2014. године постоји у Европи и Епархија франкфуртско-немачка. Надлежна је за архијерејска намесништва, црквене општине, парохије и храмове у општинама Франкфурт, Аугсбург, Минхен, Регензбург, Нирнберг, Карлсруе, Мајнхајм, Рајландфалц, Улм, Фрајбург, Фридрихсхафен, Филинген, Штутгарт, Берлин, Бремен, Касел, Оснабрик, Хамбург, Хановер, Химелстир, Ахен, Билефелд, Вупертал,Диселдорф, Дортмунд, Есен, Келн. Њен нови епископ је владика Григорије.
СПЦ данас у развијеним земљама Европе има 15 епархија и епархијских центара, Подворје СПЦ у Русији и 16 манастира. Најновија парохија СПЦ основана је 2016. године у Португалији, са седиштем у Лисабону.

ЦЕНТРИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

Српско православље на тлу САД започето је 1864. у Сан Франциску када је неколико православних хришћана основало Грчко-руску-славонску православну источну цркву као добротворно друштво, у коме су Срби чинили већину, са циљем да оснују православну цркву у граду. Прва српска православна црква Свети Сава саграђена је 1894. у Џексону, Калифорнија. Врховна институција у САД је Епархијски савет СПЦ, ког чине епископи и председници управа Митрополије средње-западно америчке, новограчаничке, Епархије источно-америчке и Епархије западно-америчке. Епископи су Лонгин, Иринеј и Максим. У Канади епархију води епископ канадски Митрофан. СПЦ у Канади има 30 цркава, манастира, капела, скитова и православних мисија.
На Петом континенту СПЦ је организована као Митрополија аустралијско-новозеландска од 2010. Има 68 парохија, мисија, скитова, цркава, манастира и црквених општина у свих осам аустралијских држава. Надлежни архијереј је епископ Силуан.
– Од Београда где је седиште Патријаршије СПЦ, преко Балкана, Европе, три Америке, Африке и Азије до Новог Зеланда, и српске цркве Светог Саве у Велингтону, данас постоји око две стотине српских храмова, цркава, капела, гробаља и осталих верских инситутција, као што су школе веронауке, Коло српских сестара, културна и фолклорна друштва, издавачке куће. Они окупљају око пола милиона православних верника, пре свега Срба, затим Руса, Грка, Украјинаца, Румуна, Копта, Египћана, Африканаца – сведочи историчар дијаспоре др Владимир Гречић.
На три континента СПЦ има двадесет саборних храмова. (Лос Анђелос, Сан Франциско, Чикаго, Буенос Аирес, Беч, Лондон, Париз, Стокхолм, Будимпешта, Мисисога, Јоханесбург) који су центри духовне, културне и друштвене активности српског народа. Српске цркве у Њујорку, Хелсинборгу, Трсту, Сиднеју и многим другим градовима проглашене су споменицима културе САД, Шведске, Италије, Аустралије и других земаља.
– У храмовима СПЦ широм света исељени српски народ вером и културом развијају и шире српску традицију и граде свој национални идентитет – рекао нам је епископ британско-скандинавски Доситеј из Стокхолма, који управо завршава градњу новог манастира у Шведској.

УНУТРАШЊИ И СПОЉНИ ПРОБЛЕМИ

Како смо незванично сазнали Српску православну цркву, која данас већину епархија има у страним земљама него у Србији, муче две врсте проблема. Први су унутрашњи проблеми произашли из застареле организације и рада СПЦ и у Србији и у емиграцији. А други су спољни проблеми, наметнити политиком страних држава.
Наиме, како Устав СПЦ даје велику моћ епископима, то су неки од њих своје старешинство над митрополијама и епархијама у иностранству доживели као владање царевином верника и парохијана, па су приватизовали и цркве и црквени живот. Због тога су својевремено смењени владика Константин у Немачкој и владика Георгије канадски. Иначе то су двојица рођене браће из породице Ђокић из Бијељине, који су као владике злоупотребили свој епископски положај.
– Показало се и да поједини епископи у иностранству недовољно раде на статусу СПЦ у туђини. Српска православна црква је у страним државама регистрована на три начина – као верска заједница, као удружења грађана и као секта. Тамо где је СПЦ верска заједница призната је од државе (САД, Русија, Шведска, Хрватска, Аустрија, Аустралија), члан је државног Савета цркава, Међународног савета цркава, прима дотације по броју уписаних верника, а наши свештеници имају дозволу за рад и право на плате и пензије. Тамо где је СПЦ само удружење грађана или секта, нема статус у страној држави, а њени свештеници раде илегално, и без дозоволе за рад и дозволе за боравак – рекао нам је један од епископа, који се лично суочава са оваквим проблемима и решавао их.
Најгора је ситуација по СПЦ у иностранству, што је почела у неким земљама да губи статус верске заједнице, јер њен епископ није плаћао државне дажбине, па је проглашен непожељним. А СПЦ је изгубила статус верске заједнице. У Немачкој, земљом са око пола милиона српских гастарбајтера и чланова породица, СПЦ је обично удружење грађана.
СПЦ није регистрована у Црној Гори, па је последњих година изложена отимању њеног имена, идентитета и њених светиња на теротирији ове нове државе. Црна Гора, међутим, проглашавањем српских исељеника у емиграцији за Црногорце, чини све да и њих преведе у илегалну Црногорску православну цркву.
– То је преузимање Срба и СПЦ и превођење у Црногорце је најизраженије у земљама Јужне Америке, у којој живе и раде исељени Срби из Црне Горе, али и у Холандији и Дансој, где је концентрација Срба велика. Слична тенденција је и у Македонији, која српску Охридску архиепископију са четири епархије приписује Македонској православној цркви, која је, такође, илегална. Све агресивнија је и Румунска правсолавна црква која „отима“ српске православце у Белгији, Холандији и Данској – рекао нам је отац Емилијан из Бенелукса.
Ово самовољно преузимање храмова и верника у страним земљама највећи је спољни проблем са којим се суочава СПЦ у иностранству. Тај проблем је толико велики да је и патријарх српски Иринеј морао недавно, приликом посете Црној Гори, да искажа свој јавни протест против најава за узимање и присвајање Цетињског манастира или цркве под Острогом.
Ако узмемо у обзир чињеницу да СПЦ данас у страним земљама има 27 епархија, а само 13 у Србији, по чему је постала загранична црква, то је доводи у ситуацију да мора много више пажње да посвети својим владика, свештеницима, верницима и храмовима у иностранству, јер је изложена опасностима асимилације, пруезимања, отимања, као и гашења Српске православне цркве.

Антрфиле
ПОДВОРЈЕ СПЦ
Још је руски цар Иван Грозни, чија је мајка Српкиња, као светосавац размишљао о оснивању СПЦ у Русији. Подворје СПЦ је основано у Москви 18. веку. Страдало је током Октобарске револуције (1917) и Другог светског рата (1942). Средином 20. века руски патријарх Алексеј Први и српски патријарх Гаврило договорили су се да Подворје обнови. Почетком 2000. године храм је био предат Српској патријаршији, у коме је 21. августа 2000. литургију служио српски патријарх Павле. Богослужење у храму обавља се недељом и празником. Храм Петра и Павла и Подворје СПЦ посећује велики број Московљана и Срба. Током 2016. године посетио га је и патријарх српски Иринеј.

СПЦ Епископ Иринеј у порушеном храму у Њујорку
Епископ Иринеј у порушеном храму у Њујорку

Антрфиле
НАРОД ПОМАЖУ ЦРКВУ
Прошло је две године од како је у пожару страдао храм Светог Саве у Њујорку. Владика Иринеј је са свештеницима и парохијанима очистио цркву и припремио је за реконструкцију.
– Добили смо дозволу од Завода за заштиту споменика у Њујорку да почнемо другу фазу радова и подигнемо челичну конструкцију за кров. Морамо да заменимо и под који је потпуно уништен. Ако будемо могли, проширићемо подрум и направити крипту слично као у Храму Светог Саве у Београду. У томе имамо помоћ народа – ракао нам је владика Иринеј.
Чим под и кров буду урађени тражиће се дозовола од Завода да се у њему служе литургије.

Антрфиле
НЕЗАДОВОЉНИ ВЕРНИЦИ
Поједини парохијани СПЦ у дијаспори су незадовољни радом своје Црквено-школске општине, па и својих свештеника.
– Одлуком СПЦ укинуто је право да верници, односно грађани могу да буду председници управа ЦШО, па се дошло у ситуацију да се „поп за све пита и о свему сам одлучује“ – кажу незадовољни.
Други су незадовољни јер свештеници раде без дозовле, јер се баве додатним пословима на грађевини, а неки од њих се тргују илегално половних аутомобила и тако зарађују за живот у туђини.

Ексклузивно за Србске Новине: др Марко Лопушина

Please follow and like us:
  •  
    102
    Shares
  • 101
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *