СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ (in memoriam)

СЛОБОДАН ЈАРЧЕВИЋ (in memoriam)

Актуелно Друштво Знаменити Срби
Поделите
  • 9
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    9
    Shares
   

Дана 11 августа ове године, србска дипломатија и Српска Развојна Академија (РАС) остали су без једног великана, врсног дипломате, Слободана Јарчевића. За РАС је ово заиста велики и ненадокнадиви губитак.

СлободанЈарчевић је рођен током Другог светског рата (2. фебруара 1942. године) у Горњем Равном на Купресу (данашња Федерација БиХ, у време његовог рођења ово је била територија НДХ). Преселио се у Нове Козаце, у Банату, 1946. године, са породицом. Отац му је био антифашистички борац, и преминуо је 1949, па је Слободан остао да живи са мајком и два млађа брата. Основну школу је завршио у Новим Козацима, средњу економску школу је завршио у Кикинди, а Факултет политичких наука у Београду.

На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића. Управо он је предвидео да ће доћи до акција „Бљесак“ и „Олуја“ у којима је извршено највеће етничко чишћење од Другог светског рата. То што је он успео да предвиди, није имало ко да спречи.

Слободан Јарчевић се осим дипломатије, бавио и историјом. Циљ му је био разоткривање лажи о Србима, пласираних у уџбеницима историје, Подржавао је Србску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године. Иза њега су остала бројна дела. Навешћемо само нека од њих:
Ратници светог Ђорђа
Историјске скривалице (у два тома)
Срби пре бискуповог Адама
Република Српска Крајина – државна докуманта
Греси историчара
Хрватска језичка беспућа

У својим делима покушао је да изнесе истину. Ону историјску истину коју је бечка историјска школа покушала да заувек сакрије иза гомиле изврнутих и исривљених „чињеница“.

Радио је и у часописима: Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона.

   
Запратите нас
  •  
    9
    Shares
  • 9
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *