Слово Љубве

Слово Љубве – Деспот Стефан Лазаревић (Са анализом)

Култура Поезија
Поделите
  • 237
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    237
    Shares
   

О деспоту Стефану Лазаревићу опширније смо писали у Подвигу Златног Змаја, Син кнеза Лазара, наслеђује власт 1389. године после Косовске битке. Љубитељ књига и посвећен владар, иако је трпео огромне притиске од стране Турака, он се храбро бори и води паметну политику за слободу. Први је прогласио Београд за престоницу. Сукобљавао се са братом око власти, али не својом кривицом. Кад је желео да се ожени лепом грчком принцезом, морао је да одложи венчање јер је чекао да се стање поправи. Основао је Ресавску школу у манастиру Манасија, који је његова задужбина.  Песму Слово Љубве, реч о љубави, не зна се прецизно коме је написао. Неке од могућности су:

  • брату Вуку (који се побунио против њега)
  • естрићу Ђурђу Бранковићу и његовој властели као позив за измирење
  • сестри Милеви (у Бајазитовом храму)
  • вереници (од које је одвојен због рата).

Тачна је чињеница да је ово песма о љубави, лепоти и разумевању, и да је могла бити намењена сестри, вереници, сестрићу, брату и свакоме са којим треба успоставити људске контакте. Тако се и може схватити она празнина („име рекав“) која омогућава да се стави свако име.

Слово љубве је писано у прози у облику посланице (епистоле). Састоји се од десет строфа, неуједначеног обима, стихови су слободни, другачији у свакој строфи и прилагођени садржини. Свака строфа почиње иницијалом и када се они повежу у целину, у акростиху се отвара сам наслов песме – Слово љубве. Акростих је стилска фигура, у којој се читањем почетних слова пасуса или строфа одозго на доле добија наслов дела или име неке особе.

По својој правој природи Слово љубве је (И) лирска песма, а по теми и карактеру једна ведра химна препуна животне свежине о духовној љубави и љубави уопште, која „добродетељ превазиђе сваку“.

Основна тема Слова љубве је лепота, љубав и разумевање. Реални живот се јасно оцртава, иако је слика живота проткана библијским мотивима јовановских, псаламских и павловских размишљања о љубави. Примери из Библије користе се као опште признате метафоре, да се искаже мисао, осећање или расположење.

Ново за српску средњовековну књижевност у Слову љубве је доживљај природе, у којем као да се слути реченица. Деспот Стефан Лазаревић уочава „красоте многе“ – весели брзи лет птица, горске врхове, простране лугове, широка поља, и чује дамаре живота природе, осећа мирисе цветова и трава. Одушевљење лепотама природе је толико снажно да верује да неће бити у стању да га достојно искаже.

У Слову љубве није виђена само природа, већ и људско биће, кликтаво и раздрагано. Деспот Стефан Лазаревић се топлим речима обраћа особи којој упућује прелепе стихове. Пред сам крај дела исказује жељу да поново види драгу особу и да се са њом помири, и моли се да се то деси. Из свих речи готово да исијава осећање љубави, али не оне телесне, већ божанске, душевне, која је узвишена и чиста и која је вреднија од сваке врлине. Љубав која све може да превазиђе је оличење Божје љубави.

Основна мисао о лепоти, љубави и људском разумевању прожима Слово љубве деспота Стефана Лазаревића. Дискретна по изразу, недоречена, сва у наговештају и наслућивању, по идејама заснована на библијским мотивима Слово љубве претпоставља високу књижевну културу, не само свог аутора, него и оне средине којој је намењена. Иако не развија своје слике до краја, сам аутор као да је уверен да ће се његови стихови разумети, дочитати.

  • Деспот се обраћа топлим речима особи којој је наменио посланицу.
  • Описује лепоту пролећа и лета и живот у природи.
  • Бог је љубав, љубав је створила свет и она је изнад других лепота света.
  • У љубави нема лажи, љубав је јасно осећање и зна се ко кога воли.
  • Љубав је врлина која превазилази све друго.
  • Цитат из библије, љубав је као роста.
  • Саветује младе да воде духовну, а не телесну љубав.
  • Опет цитира Библију, прича о Давиду и Саулу, њиховим променљивим односима и Давидовом опросту на крају.
  • Симболично жели да покаже да жели да нестану све препреке између њега и вољене особе (Библија).
  • Исказује жељу да жели опет да види вољену особу и моли се да се то деси.
  • Љубав која све може да превазиђе је оличење Божје љубави.

Слово Љубве

Слово Љубве – Деспот Стефан Лазаревић

Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
(име рекавши),
у Господу љубазан целив,
уједно и милости наше,
неоскудно даровање.

Лето и пролеће Господ сазда,
као што и псалмопевац рече,
и у њима красоте многе:
птицама брзо, весеља брзо прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
и ваздуха тананог
дивним неким таласима брујање:
и земаљске дароносе
од мирисних цветова, и травносне;
али и саме човекове природе
обнављање и веселост
достојно ко да искаже?

Ово све, ипак,
и друга чудна дела Божја,
која ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав превазилази.
И није чудо,
јер Бог је љубав,
као што рече Јован син громов.

Варање никакво у љубави места нема.
Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
„Изиђимо у поље“.

Оштро некако и бистротечно
љубави је дело,
врлину сваку превазилази.

Љубав Давид лепо украшава,
рекавши: „Као миро на главу,
што силази на браду Аронову,
и као роса аермонска,
што на горе силази Сионске“.

Узљубите љубав,
младићи и девојке,
за љубав прикладни;
али право и незазорно,
да младићство и девство не повредите,
којим се природа наша
Божанској присаједињује,
да Божанство не узнегодује.
Јер апостол рече:
„Духа Светога Божјега не растужујте,
Којим се запечатисте
јавно у крштењу“.

Бејасмо заједно и један другом близу,
било телом или духом,
но да ли горе, да ли реке
раздвојише нас,
Давид да рече: „Горе Гелвујске,
да не сиђе на вас ни дажд, ни роса,
јер не сачувасте Саула,
ни Јонатана“!
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте!
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу моме.

Ветрови да се с рекама сукобе,
и да исуше,
као за Мојсија море,
као за Исуса судије,
ћивота ради Јордан.

Еда би се опет саставили,
и видели се опет,
љубављу се опет сјединили
у самом Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове,
АМИН.

  •  
    237
    Shares
  • 237
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *