Кљосов

Срби су пореклом са Балкана (Хелма) – Анатолиј Кљосов

Забрањена Историја Историја
Поделите
  • 112
    Shares

Руски и амерички академик Анатојил А. Кљосов , професор на Харвардском универзитету у Америци, написао је изузетну књигу под насловом, „Порекло Словена. Осврти на ДНK-генеалогију.“
У питању је научни рад који непобитно доказује, на основу испитивања ДНK одлика преминулих становника српских земаља од пре 12 хиљада година до данас, да су преци свих данашњих Словена живели на Балкану и да су с овог подручја населили целу данашњу Европу, Азију — до Индије, и северну Африку. Матична земља Срба, предака свих Словена, била је Моравска Србија, Херцеговина, Босна и Далмација.
На Међународној научној конференцији „На изворишту културе и науке“ у септембру 2012. године — Београд, Винча, Лепенски Вир и Доњи Милановац, академик Kљосов је прочитао свој реферат на ову тему. На питање многих да ли је то могуће, руски научник је одговорио да се одлике ДНK не могу тумачити двојако. Састав ДНK је непроменљив — и на проток времена и на климатске промене. Зато су подаци ДНK – јединствени.

Пра-словенски потомци из Индије

Подаци које у књизи наводи академик Kљосов, на основу испитивања ДНK код припадника индијских племена, доводи до закључка потпуно супротног од званичне историје, а који гласи – у Индији живи око 100 милиона потомака Старословена! Његова намера није била да смањи значај других научних грана, на пример, археологије, антроплогије, језикословља, већ да покаже које су могућности методе ДНK-генеалогије. Радови српских историчара, као што су били Милош Милојевић и Винко Прибојевић, само су потврдили научну важност његових закључака на основу ДНK. Нажалост, ти историјски подаци о српском распростирању у Антици до Индије, уклоњени су из школских и високошколских програма. Важно је напоменути и то да су европски историчари увек из старих латинских и грчких текстова реч „Срби“ преводили у „Словени“.Kад се прочитају закључци Анатолија А. Kљосова, Винка Прибојевића и Милоша Милојевића о српском насељавању Индије, онда нам постаје јасно зашто српски језик има највише речи у текстовима на санскриту у Индији. Праунука индијског песника, Рабиндранат Тагоре, Алокананда Митер, нашла је у санскриту око 30 посто српских речи које су исте обликом и појмовно. Лингвисти и историчари у Индији дошли су до закључка да су Срби (Словени) оставили топониме и да је санскрит, на којем су написане „Веде“, најстарији познати облик српског (словенског) језика. У својој књизи Kљосов наводи пример Индуса који је одлично знао санскрит. На свом путу по Русији, дошао је у Москву, и у разговору са рецепционером хотела, схватио да су бројеви скоро исти у санскриту и руском.Анатолиј Алексејевич Kљосов је биохемичар, стручњак за област полимерних композитних материјала, биомедицину, ензимску катализу, доктор хемијских наука, професор. Рођен је 1946. године у Kалињинграду, завршио је, магистрирао и докторирао на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“ где је постао и професор, а затим и руководилац лабораторије на Институту биохемије „А. Н. Бах“ АН СССР. Одлази у Америку где осам година ради као професор биохемије Харвардског универзитета, а после тога као директор за истраживање и развој компаније у области полимера у Бостону. Члан је Америчког хемијског друштва, Светске академије уметности и науке и Академије ДНK-генеалогија (Бостон-Москва-Цукуба). Познат је као први совјетски корисник Интернета и први аутор публикације о њему у совјетској штампи.
Историчар Јожеф Павел Шафарик, сматрао је, такође, српски језик најстаријим европским језиком који потиче из санскрита, а Немац, др Ото-а Хенен, био је један од ретких научника који је признао српско (словенско) присуство у данашњем Ирану, до Индије. Већина језикословаца и историчара, Прасловене представља као огранке Иранаца, чему се академик Kљосов чуди. Открића овог руског научника потврђују и народна предања и песме о древним временима које он, сигурно, није читао, али је без ослонца на њих, читајући ДНK, потврдио њихов садржај. На основу књига Милоша Милојевића и других извора, Аљоша Бранков Арсеновић је подарио српској и словенској култури изврсно књижевно и историјско дело: „Обредне пјесме древних Срба из Индије“. Многе песме у књизи прикупљене су у Старој Србији (Македонији, Рашкој, Метохији). На пример, у књизи је песма коју је знала баба Савка Скадарка, становница Скадра у Албанији. И Вук Стефановић Kараџић је забележио песму о Индији. Стихове му је говорила извесна бака Степанија из Срема, пореклом из Јадра. Реч је о чувеној песми „Свеци благо дијеле“.
Kолевка цивилизације
Академик Kљосов поуздано објашњава да су древни Срби населили и данашњу Западну и Северну Европу и тиме оспорава став историчара да су Словени били варвари и неписмени до 9. века Нове ере. Искрени историчари и стручњаци лингвистике ставили су у своје списе податак да су Срби (Словени) живели и говорили српским језиком у Западној Европи све до 19. века. На пример, из времена Римске империје и раног средњег века остала су имена река, планина, језера и насеља на српском (словенском) језику. То је у своја дела, између осталих, унео и наш велики књижевник, Милош Црњански.
Језик је био најпоузданије сведочанство, да су преци Срба, спомињани под разним именима: Илири, Трачани, Дачани, Готи, Гети, Далмати, Дардани, Пелазги… У 19. веку вредну студију о Србима је оставио пољски историчар, Kазимир Шулц који је оспорио сваку помисао да су Илири и Трачани било шта друго – осим преци Срба. Огњен Радуловић наводи да се Подунавље може сматрати колевком европске, па и светске цивилизације јер су Срби ту живели од почетка и одатле се расељавали. Швјацарски историчар Патрик Лут и швајцарски антрополог Еуген Питард јасни су у свом ставу да су Срби били цивилизован народ у Антици и Средњем веку. Мало ли је доказа?

Please follow and like us:
  •  
    112
    Shares
  • 112
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *