ликиније

СРБСКИ ЦАР ЛИКИНИЈЕ

Забрањена Историја
Поделите
  • 144
    Shares




Римски император Флавиус Галериус Ликинианус 250 – 325 године , владао је Римом од 307
-8 до 324. год. Дачког сељачког порекла , рођен у Илирији. Након смрти Флавиуса Валерија Северуса , Галериус га је 11.11.307. године унапредио у чин Августа. Он је одмах потом преузео власт над покрајнама Илирикум,Тракија и Панонијом.
У Карловачком родослову пише да је Ликиније Србин родом ,, Јелину мудр ованијем и сва Србска идолу служаше Дагону. Од суду и Дагони и Даки именујут се од Сера же Србље”.
У Врхобрезничком родослову записано је је Константин Велики имао бољарина неког Србина по имену Ликиније, и да је њему дао своју сестру Констанцију за жену.
По Константинуовом родослову , овај Ликиније био господин из Далмације , родом Србин и да је син Константије и Бела Уроша. И Пајсије је такође тврдио за њега да је Србин „…по среде же их царствујушћу Ликинију мучитељу северними и западними странами, јеже Србин јест.“
Ликиније се помиње и у Пећкој патријаршији у општем листу где каже , да је имао два сина кој су са мајком после његове смрти 325. Године побегли из некада славног града Сирмијума , Из тог града они су преко Босне побегли у Захумље у отаџбину свога оца Ликинија. Лоза која је од њих потекла дала је првог благочестивог цара Немању, кој је у монаштву добио име Симеон.

Ликиније - Палата
Ликиније – Палата

Лициније је са Константином великим потписао Милански едикт али је касније повукао свој потпис и наставио да прогони Хришћане, за то имамо сведочење и Руварчевом летопису.
У Руварчевом летопису пише да је Ликиније почео да мучи хришћане. Нашта је цар Константин почео Ликинију да шаље писма по слугама од поверења молећи Ликинија да престане са мучењем хришћанаали га Ликиније није послушао , нашта је цар Константин послао своје војнике, под војним притиском Ликиније је био принуђен да тражи помоћ од како се наводи подунавских варвара , а Занора нам сведоци да је Ликиније потражио заштиту у Србским планинама које се називају и шумема словенских Вана, али ипак га Константинови војници хватају и одсецају му главу . Син Ликинијев Бели Урош видевши велики страх и ужас побеже на тврду западну старну у Захумску земљу гд је и порастао.
– Лицинија и Kонстантина повезивали су завичајност и војнички дух, а раздвајали порекло, карактери и Ликинијева приврженост Галерију и истоку – пише др Александар Јовановић, аутор књиге “Тло Србије завичај римских царева”. – Ликиније, око две деценије старији од Kонстантина, био је ниског порекла, поникао у рустикалном амбијенту једноставности и елементарне борбе за опстанак.
Kонстантин је био дете града, палате, који је део младости провео и у резиденцијалном сјају. У Лицинију, који је изједначаван са трибалским дивљим вепром, сачувао се опрез тамних шума, олујна снага, тумарајућа недоследност и превртљивост. Опчинио га је уљуљкујући дух луксуза и раскош источних провинција када је завладао тим просторима. Kонстантин, поређен са биком, имао је, све до последње декаде своје владавине, отвореност према свежини уздижућег Запада. Нису били личности блиских погледа на живот. Извесност сукоба, Kонстантин је хтео да предупреди удајом своје полусестре Kонстанције за већ времешног Лицијана. Она је, додуше, смиривала Kонстантиново нерасположење према Лицијану, али је охрабривала нереалне амбиције мужа и тиме доприносила размирицама.
Поника са нашег тла, Флавије Валерије Kонстантин, касније назван Велики (306-337) за живота је успео себи да осигура бесмртност. Имао је пресудну улогу у историји човечанства. Политиком и мачем избацио је из борбе око престола све своје супарнике, дао верску слободу хришћанима, саградио Нови Рим – Kонстантинопољ и тиме обликовао основу за развој Византијског царства. Пре њега, Римско царство је било паганско. После његове владавине – хришћанско.
Мада су бројни касноантички извори осветљавали владавину и писали животопис Kонстантина Великог, многе стране његовог живота остају скривене. Посебно су штури подаци о детињству и раној младости. Kонстантинов анонимни биограф је забележио да је рођен 27. фебруара 272. или 273. године у Наису (Ниш), где је и одрастао. Његов отац Kонстанције Хлор (293-306) у то време је, био римски официр високог ранга. Мајку Јелену пратио је усуд скромног порекла. Остала је прича да је била кћи власника крчме у Дрепануму у Битанији, где ју је Kонстанције и упознао. Тадашњи закон није дозвољавао венчавање парова из различитих друштвених класа. Живели су у забрањеном браку.



Please follow and like us:
  •  
    144
    Shares
  • 142
  •  
  •  
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *