КАРТА У ВРЕМЕ ВОЈИСАВЉЕВИЋА

СРБСКИ КРАЉ БОДИН 1085 ГОДИНЕ ОСВОЈИО ЈЕ ДРАЧ  

Забрањена Историја Историја
Поделите
  • 420
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    420
    Shares

Драч, ромејска капија на западу према норманској јужној Италији, прешао је у посед Роберта Гвискарда фебруара 1082. године. Ратне операције које су потом вођене на подручју северне Албаније, Македоније и Тесалије, описала је веома подробно ромејска принцеза Ана Комнина. У склопу њеног излагања о норманско-ромејским сукобима налазе се и вести о дукљанским владарима. Први пут у пролеће 1081. године Ана Комнина помиње да Дукљом владају Михаило и Бодин, а затим у октобру исте године, када је под Драчем дошло до битке између Нормана и Ромеја, наводи искључиво Бодина као главара Далмата (Срба), па би требало разумети да је Михаило између априла и октобра 1081. године преминуо.

Бодиново војно деловање забележено код Ане Комнине показује да је он био веома несигуран савезник Алексија I Комнина (1081–1118). Већ пре битке код Драча Бодин је послао снаге да узнемиравају Нормане, али је коначну одлуку на чијој ће страни бити у даљем току рата очигледно донео у октобру исте године, када је напустио бојно поље под бедемима Драча и препустио Ромеје њиховој жалосној судбини.

Следеће вести које се код Ане Комнине односе на Бодина налазе се у једном одељку у коме се наводи како је Јован Дука, шурак цара Алексија, био послат у Драч са јаком војском, „ колико да чува Драч толико да поведе борбу са Далматима “, односно Бодином, који је свакодневно нападао градове/трговишта најближе Далмацији и прикључивао их својим поседима. С друге стране, Јован Дука је преотео „ многе тврђаве “ које су биле под Вуканом, да би на крају тешко поразио и заробио самог Бодина.

Последњи пут Ана Комнина помиње Бодина 1091. године, када је цар Алексије Комнин дознао да се Бодин и Далмати спремају да прекрше уговоре и да крену против Ромеје. У даљем излагању Ана пише о Вукану и сукобу са њим, док Бодина у своме делу више не помиње.

Летопис Попа Дукљанина такође говори о Бодиновој владавини. У кратком прегледу његових основних политичих делања, Поп Дукљанин веома шкрто троши речи на овог владара, а када то чини, осликава га најтамнијим бојама. Бодин је за Попа Дукљанина кривоклетник и братоубица. Он је, „ заборавивши доброчинства и не одржавши верност “, развластио свога стрица Радослава и његове синове, насилно преузевши врховну власт у Дукљи. Овакав став писца је сасвим јасан када се има у виду да он пише у време када Дукљом управљају управо потомци лозе о коју се Бодин тако тешко огрешио. Пошто је испричао како је на почетку своје владавине Бодин протерао свога стрица Радослава у Травунију и како се уз помоћ епископа на крају измирио са сродницима, Поп Дукљанин даље своди Бодиново политичко деловање. Бодин је тада заузео Рашку и Босну и тамо поставио вазалне владаре — Вукана и Марка у Рашкој, а кнеза Стефана у Босни. Потом, после смрти Роберта Гвискарда, узео је Бодин од Франака „ који беху у Драчу и целој земљи драчкој, целу драчку земљу и сам град Драч. Кад потом склопи са царем мир, врати му град.”

Податак да је Бодин заузео Драч нема потврду у савременим изворима. Изузетак чини један запис на маргини рукописа Хронике дужда Андрије Дандола, који као да је заснован на познавању онога што пише Поп Дукљанин. Наиме, после смрти Роберта Гвискардa „ nunc Bodinus rex Raxie Durachium accepit, et postea pace cum imperatore constantinopolitano composita, illi urbem reasignavit.“ Ф. Шишић је убедљиво показао да је дужд Андрија Дандоло познавао Дукљаниново дело, посебно на основу помињања легендарног краља Светопелека, тако да овај податак о Бодиновом освајању Драча по свој прилици не стоји независно већ је настао под утицајем Летописа Попа Дукљанина.

Уколико бисмо се држали дословног излагања Попа Дукљанина о ономе што он пише о првим годинама Бодинове владавине, дошли бисмо до закључка да у хронолошком смислу не постоји несклад у његовом излагању и да је веома блиско ономе што пише Ана Комнина. Наиме, именовање Вуканово за великог жупана Рашке пада током или нешто после 1082. године, а Ана Комнина Вукана изричито помиње у време ратовања Јована Дуке 1085–1090. године. Ана под 1091. годином пише да је Бодин намеравао да прекрши мировне уговоре, а Поп Дукљанин каже да је Бодин склопио мир са царем и предао му Драч и целу драчку земљу после 1085. године, односно смрти Роберта Гвискарда. У ромејском извору није забележено када је Бодин склопио мир са Алексијем, док је код Попа Дукљанина дата релативна хронологија — после смрти Роберта Гвискарда (17. јул 1085).

Ана Комнина, која је велики део свога дела посветила опису борби око Драча и уопште са Норманима, прилично штеди речи описујући како је и када Драч коначно прешао у ромејске руке. Читав догађај представљен је као дело дипломатске вештине цара Алексија. Наиме, будући да су у Цариграду живели Млечани и Амалфићани, цар је преко њих упутио њиховим сународницима у Драчу писмо у којем је тражио предају града нудећи им очување слободе што се вероватно односило на неке трговинске повластице). Наводно су Млечани и Амалфићани у Драчу изашли царевој молби у сусрет и предали му град.

Било би веома занимљиво открити због чега онда млетачки извори не знају за ту предају града, коју су извршили управо њихови сународници. О томе не зборе ни други савремени извори или документи из Италије. Постоје, дакле, само два сведочанства о предаји Драча 1085. године. Једно је сачувано код Попа Дукљанина и проглашено је у историографији за легендарно, док је друго, оно код Ане Комнине, углавном прихваћено као веродостојно.

Нема сумње да је цар Алексије за своје дуге владавине показао велики дипломатски дар — то је толико пута нагла{ено у самој Алексијади, па би Анино излагање о писмима Млечанима и Амалфићанима требало узети као веома извесно. Питање је, међутим, колико је ова дипломатија била делотворна. Када је Роберт Гвискард изненада умро, једине веће војне снаге у суседству некадашње драчке теме, биле су Бодинове. Ова околност могла је пресудно да утиче на Бодинову одлуку да покуша да заузме град. Што се тиче заузимања саме области града Драча у то готово да не може да буде никакве сумње. Управо из тог разлога послат је Јован Дука са „ великом војском “ у Драч, „ да га брани “ јер је Бодин свакодневно прикључивао утврђења ове области својим поседима.

Према казивању Ане Комнине, неспорно је да је Бодин извршио одређена освајања ромејске територије у области Драча. Тако је и податак Летописа Попа Дукљанина сасвим у складу са овим Аниним описом. Остаје нејасно да ли је Бодин успео, користећи пометњу Нормана после смрти Роберта Гвискарда, да заузме и сам град Драч.

Сучељавањем латинских и ромејских извора, Виљема Апулског и Ане Комнине, може се закључити да је Драч Норманима предао један од вођа Млечана који су чували тврђаву. Његово име, Доминик, сачувано је код латинских писаца, док је код Ане ову предају извршио један Амалфићанин. Суштина оба исказа је да су град предали странци који су живели у Драчу. За норманске писце били су то Млечани, док су код Ане у питању Амалфићани. У сваком случају појединости о предаји града различите су, а поверење би требало указати норманском, односно латинском писцу, који је савременик збивања. Можда је и повеља цара Алексија Млечанима од маја 1082. године, којом су они стекли веома важне трговачке повластице у Царству, била између осталог, изнуђена и овом предајом града Норманима управо од стране Млечана, како би се у будућим норманско-ромејским сукобима Млечани снажније везали за Ромеју. Моћна флота Млетака играће у овом сукобу пресудну улогу.

Анализом писања Ане Комнине о паду Драча 1082. године и његовом поновном враћаwу под ромејску власт 1085. године, може се закључити да принцеза није била у потпуности обавечтена о појединостима предаје града, како 1082. тако и 1085. године. Ћутање млетачких извора о предаји Драча Ромеји додатно доводи у сумњу исказ Ане Комнине о предаји града цару Алексију. Суштина која се пробија кроз исказе латинских и ромејских извора јесте да је Драч у оба случаја предат после преговора, без борбе.

Була антипапе Климента III од 8. јануара 1089. године, упућена архиепископу дукљанске цркве Петру, а на захтев Бодинов, regis Sclauorum gloriosissimi, одређује опсег новоуспостављене архиепископије. Тако су под управу архиепископа Бара одређене следеће епископије: Котор, Улцињ, Свач, Скадар, Дриваст, Полат (тј. Пилот), Србија, Босна и Травунија.На основу ове папске буле може се закључити да је Бодин проширио границе своје државе на северни део драчког темата, будући да су епископије Улцињ, Свач, Дриваст, Скадар и Пилот, раније (971–976) припадале драчкој архиепископији. Освајања према Србији и Босни, извршена пре 1089. године, такође су овом повељом потврђена. Ипак, Љеш, који је лежао између Скадра и Драча, овом булом није обухваћен, па се може закључити да су јужне границе Бодинове државе биле још увек прилично удаљене од Драча. На основу писања Ане Комнине, Бодин је у то време био у готово непрекидном сукобу са дуком Драча и погранични положај јужних епископија несумњиво указује на то куда је отприлике текла граница између драчке теме и Дукље. Тако и ова повеља антипапе Климента III допуњује писање Попа Дукљанина да је Бодин после смрти Роберта Гвискарда вратио цару драчку област, јер је најјужнија епископија под његовом контролом била Скадар, док је Љеш остао у ромејском поседу. Такође, једна од тековина Бодинових освајања према теми Драч био би Улцињ, који је раније несумњиво био део ове теме.

Питање је да ли је Бодин само истакао претензије на поменуте епископије, како је то мислио Ф. Шишић, или је заиста ове градове подвргао својој власти. Будући да Климент III напомиње како одређује опсег барске архиепископије на захтев краља Бодина, чини се сасвим извесним да је Бодин тражио потврду за оно што је у том тренутку заиста имао под својом контролом. Пошто су у његовом захтеву и градови који су некада потпадали под драчку архиепископију, то би могла бити потврда речи Ане Комнине да је Бодин непрекидно освајао и својим поседима прикључивао градове који су припадали Ромеји. Према писању Ане Комнине, та освајања су се одиграла између 1085. и 1090. године. На основу датума издавања буле Климента III (8. јануар 1089. године), јасно је да је Бодин ова освајања извршио пре истека 1088. године, када је најкасније могао да пошаље своје захтеве папи у Рим.

Анализа свих расположивих извора који говоре о Бодиновој спољној политици првих година његове владавине не може да пружи коначан одговор на питање да ли је Бодин после смрти Роберта Гвискарда (17. јул 1085) успео да заузме и сам град Драч. Веома је извесно да је заузео северне области драчке теме. Није немогуће да је Бодин искористио пометњу код Нормана, која је настала после смрти Роберта Гвискарда, о чему пише Виљем Апулски. Наиме, у том тренутку једине веће војне снаге у суседству Драча могле су бити само Бодинове. Један краткотрајан поход према југу у другој половини 1085. године, могао је Бодина да одведе све до бедема Драча, али не и до освајања града. Није немогуће да је он тада преговарао о предаји Драча. Слом Нормана лишио је и Бодина јаког савезника, тако да би он у сукобу са Ромејом остао прилично усамљен. Ипак, током рата 1085–1090. године, Бодин је, заједно са Вуканом, наставио своју политику, која је окончана његовим војним поразом и заробљавањем. Већ 1091. године Ана Комнина бележи да је Бодин намеравао да прекрши мировне уговоре, па је отуда јасно да је Бодин склопио мир са Ромејом око 1090. године, када је и био заробљен. Највероватније је у питању исти онај мир о којем кратко пише Поп Дукљанин. У том случају одредбе мировног уговора биле су веома јасне — Бодин је Ромеји морао да врати области које је запосео у драчком темату. Стога се и излагање Попа Дукљанина о Бодиновој владавини, пре него што је кренуо на Дубровник, може закључити 1090. годином.

   

Извор: САКРИВЕНА ИСТОРИЈА

Please follow and like us:
error
  •  
    420
    Shares
  • 420
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *