СТАЉИН И ЈЕРАРСИ

СТАЉИН И ЈЕРАРСИ: САСТАНАК У КРЕМЉУ

Други Светски Рат Православље
Поделите
  • 20
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    20
    Shares
   

СТАЉИН И ЈЕРАРСИ: САСТАНАК У КРЕМЉУ

Совјетска „црква“ и њен „отац“.

Посвећено 70 годишњици оснивања Московске патријаршије.
4 септембра 1943 године на Стаљинову иницијативу, одиграо се његов сусрет са групом свештенослужитеља, а састанак је био завршна фаза стварања „Руске Православне Цркве Московске Патријаршије“. Групy епископа,“велики вођа“ је удостојио аудијенције, на челу са митрополитом Сергијем (Старгородски), који је 1927 године издао чувенy „Декларацију“, у којој је изразио пуну лојалност совјетском режиму. Потписивање ове декларације је била нека врста „благослова“ за запослене у НКВД да појачају своје активности на физичком уништавању православног свештенства, монаха и верујућег народа. Митрополит Сергеј је увек био спреман да оправда бољшевике пред светом, говорећи о томе да се у Совјетском Савезу Црква не прогони. До 1937 године, тајна совјетска полиција је толико много поубијала епископа, свештеника, монаха и верника, да је Православна Црква у Русији практично престала да постоји, није смела јавно деловати и скоро у потпуности је сишла у катакомбе.

Као што је познато, у првим месецима рата 1941 године, руски народ у Совјетском форми одбивао је да брани „совјетскy отаџбинy“, и не само то, већ је од Немаца тражио оружје да иде да победи комунисте. Стаљин је очајнички тражио излаз. Тада је, због одбијања људи да бране Совјетски режим, одлучено да се ослони на руски патриотизам. Марксистичке пароле су привремено сакривене у фијоке и архиве и уместо њих су извађене руске (националистичке) пароле.

1. јануара 1943 године, у војсци се уводе официрске ознаке на еполетама и раменицима, златне, за официре и генерале, сличне онима које су урезиване на кожним официрским ознакама само 20 година раније, пре и за време грађанског рата. Од 1 септембра 1943 године је отпочело са одвојеним образовањем дечака и девојчица; основани су ордени Суворова, Кутузова , Дмитрија Донског, итд; пуковима и дивизијама је отпочело да се додељују царска гардијска имена, а совјетска пропаганда отпочела је трубити о заједничкој светој свештеној историји и светим прохујалим вековима, чију славну традицију следе ови пукови. Постепено се затим, рат са Немачком почео посматрати као „отаџбински“, то јест, борба руског народа против страних завојевача. О комунизму више се није говорило. Наседало се на пропаганду, Стаљин није заборавио и духовну страну овог питања. Прва манифестација упадљивог заокрета и промене односа према цркви од стране власти је и укидање полицијског часа на Ускрс, 5. априла 1942 нагодине. Радио је добио наређење да обајви, да је командант Москве: дозволио неограничено кретање у граду читаве Ускршње ноћи, „према традицији“. Масе људи су похрлиле на јутрење. А 8. септембра 1943 године су гримизна звона обавештавала становнике главног града о „избору Патријарха целе Русије“. Ови су „избори“ у потпуности организовани од стране Стаљина, почев од састанка 4. септембра . Истовремено, Стаљин је наредио објављивање часописа „Московске Патријаршије“, отварање неких семинарија и Духовне академије. На истом састанку, на врат новоустоличеног „патријарха “ окачен је и „Савет за послове Руске Православне Цркве“, на челу по Стаљиновом наређењу, са Георгијем Г. Карповим, који је у недавној прошлости обављао дужности начелника одељења НКВД, у предмету, борбе против религије. Уз то, приликом именовања овог човека Стаљин је уверавао митрополите, говорећи им да је друг Карпов-извршни човек: када се њему нареди да убије свештенике – он их убија, а сада, када му је наређено да их чува и штити – он ће их чивати и заштитити!

   

Како спомиње сам Карпов, разговор између Стаљина и митрополита је трајао 1 сат и 55 минута. Креатор совјетске „цркве“ је био заинтересован за три кључна питања: како ће се звати нови „патријарх“, када може бити сазван Сабор епископа и да ли је потребна било каква помоћ совјетске владе. Митрополит Сергеј је одговорио да би било пожељно и исправно, ако влада дозволи, да будући патријарх понесе титулу „Патријарха Московског и целе Русије“. На друго питање, митрополит Сергије одговара да архијерејски Сабор може бити сазван за месец дана. У свом одговору Стаљин поставља питање: „Да ли је могуће да се покаже бољшевички темпо“?
После кратке размене мишљења, сложили су се, да архијерејски Сабор буде сазван у Москви 8. септембра, односно после 4 дана. На треће Стаљиново питање, митрополит Сергије је одговорио, да за патријаршијске просторије и за патријархов простор, желео би да му буде додељен бивши игумански корпус у Новодевичјем манастиру и ако је могуће, да мy се додели један ауто. На крају пријема, митрополит Сергије се кратко захвалио, како совјетској влади тако и другу Стаљину лично.
Дакле, не само дневне активности делатника РПЦ МП, већ и историја њеног порекла нам показује неодрживост тврдње Московске Патријаршије као „наследнице и правопријемника хиљадугодишњице Руске Цркве“. У ствари, њена историја није почела пре хиљаду године, већ пре само 70 година. И њени оснивачи нису били свети оци, поступајући у складу са канонима Православне Цркве, већ група одметника, који су испуњавали вољу циничног атеисте.
Свети Новомученик Епископ Павел (Кратиров): „… У ове црквено-историјске околности је убачена „легална“ Црква која је овим неизбежно постала Вавилонска блудница. Не могу, а да не будем повређен и да не патим када гледам црвено-заблуделу Цркву, будући да сам и ја сам блудни грешни и имам велику потребу за целомудреношћу. Јер наша Црква-Девица, носи белу хаљину чедности и савршенy чистотy, неукаљана је Невеста Христова, која је у стању да спаси и мене много-грешног … Дакле, како је сергијевска црква ставила на себе црвену одорy блуднице, она је тиме и кроз то, постала крива и виновница свима и за све“.
А. Шчербаков
У ноћи 4. на 5. септембар 1943 године, три митрополита Руске Православне Цркве су позвана у Кремљ, код Јосифа Стаљина.
4. септембар је – значајан датум за Рускy Православнy Црквy.
Можете се рећи – њен имендан. Пре тачно 70 година, 4. септембра, 1943 године, Православна црква, која се од памтивека звала „Русијанска“(“Российская”), да би од друга Стаљина добила садашњи назив „Руска“(“Русская”). Дакле, Стаљин не само да је „најбољи пријатељ спортиста“, већ је и „кум“ садашње РПЦ-МП-КГБ-ФСБ.
Све је почело, дакле, као што и рекосмо, састанком између Стаљина и трију митрополита. О чему се разговарало на том састанку, подробно описује један од његових учесника, пуковник Министарства државне безбедности (МГБ) СССР Георгије Карпов. У принципу, после Стаљинове одлуке да оснује Московску Патријаршију, случај свештеника је отежан и све је пошло на горе.
Генерал-мајор Георгије Карпов, дуго време је
водио „црквени огранак (сектор)“ НКВД-МГБ-КГБ

   

Забелешке Г. Г. Карпова о Стаљиновом пријему архијереја Руске Православне Цркве
4. септембара 1943 године.
04/09/43, био сам позван код друга Стаљина, где су ми била задана следећа питања:
а) Шта је сам по себи митрополит Сергије (старост, физичко стање, његов ауторитет у цркви, његов однос према властима);
б) кратак опис, карактеристика, митрополита Алексија и Николаја;
в) када и како је изабран за патријарха Тихон;
г) какву комуникацију Руска Православна Црква има са иностранством;
д) ко је Васељенски Патријарх, Јерусалимски и други;
е) шта ја знам о врху Православне Цркве Бугарске, Југославије, Румуније;
г) у каквим се материјалним условима сада налазе митрополити Сергије, Алексиј и Николај;
з) број парохија Православне Цркве у Совјетском Савезу и број епископа.
После тога, када сам дао одговоре на ова питања, мени су постављена три питања личне природе:
а) да ли сам ја Рус;
б) колко сам година у партији;
ц) којy врстy образовања поседујем и зашто сам упознат са црквеним питањима.
Након тога, друг Стаљин је рекао:
– Неопходно је да се створи посебан орган који би комуницирао са црквеним руководством. Који су ваши предлози?
Пошто сам одговорио, да на ово питање нисам још сасвим спреман дати одговор, ја износим предлог да се при Врховном Савету СССР организује министарство за верска питања, које би уз то, произилазило из чињенице да при Централном Извршном Комитету, постоји одбор сталне комисије који се бави питањима религије.
Друг Стаљин ме је исправио и рекао да Организациони одбор или одељење за верска питања при Врховном Савету СССР не значи да је реч о формирању посебног тела у Савезној Влади, већ можемо говорити о образовању или комитету или саветy. Желео је о томе чути моје мишљење.
Када сам рекао да ми је тешко да одговорим на ово питање, друг Стаљин, мало размисливши, рече:
1.) потребно је да буде организован у оквиру Цавезне владе, то јест, под Совнарком (Савет Народних Комесара у СССР, скраћ.: званич. Совнарком СССР), Савет, који ће се звати Савет за питања Руске православне цркве;
2.) Савету ће бити поверено, да одржава сталну комуникацију између Савеза, владе и патријарха;
3.) Савет не доноси самосталне одлуке, извештава и прима инструкције од владе.
Након тога, друг Стаљин разменивши мишљења са тт. Маљенковим, Беријем о томе да ли је потребно да прими Митрополита Сергија, Алексија и Николаја и такође је питао и мене, како ја гледам на чињеницу да ће влада да их прими.
Сва тројица су рекли да верују да је то позитивна чињеница.
Након тога, управо ту, у викендици друга Стаљина, речено ми је да позовем Митрополита Сергеја и у име владе да му доставим следеће: „Ца Вама пазговара представник Савеза народних комесара. Влада је вољна да Бас прими, а такође и митрополита Николаја и Алексија, да саслуша Ваше потребе и реши питања која можда имате. Влада је у могућности да Вац данас прими, кроз сат и по времена, или ако то време није за Вас, онда пријем може бити организован сутра (недеља) или било ког слободног дана следеће недеље“.
Тамо, у присуству друга Стаљина, пошто сам са Сергијем успоставио телефонску везу, представио сам се као представник Совнаркома, предао сам му горе наведено и замолио да разменим мишљења са митрополитом Николајем и Алексијем, ако се у датом тренутку они налазе код Митрополита Сергија.
Након тога, ја извештавам друга Стаљина да су митрополит Сергије, Алексије и Николај захвални на оваквој врсти пажње од стране владе и да би волели да будy данас примљени.
Два сата касније, митрополит Сергије, Алексије и Николај стигли су у Кремљ, где их је примио друг Стаљин у кабинету председника народних комесара (Совнаркома) СССР. Пријему су присуствовали друг Молотов и ја.
Разговор друга Стаљина са митрополитима је трајао 1 сат и 55 минута.
Друг је Стаљин рекао да Совјетска Влада зна о патриотском раду у црквама од првог дана рата, влада је добила много писама како са фронта, тако и из позадине, у којима се одобрава црквени став, који је заузела у односу на државу.
Друг је Стаљин у кратким цртама истакао позитивну вредност патриотских активности цркве током рата, питајући у исто време, митрополите Сергеја, Алексеја и Николаја да изнесу постојеће проблеме који их муче, како у патријаршији тако и њихова лична, нерешива и тренутно нерешена.
Митрополит Сергеј је затим другу Стаљину, као најважније и најхитније питање истакао, да је то питање централног руководства цркве, јер скоро 18 година, [он] је местобљуститељ (патријархов викар, заменик), и да он лично мисли, да је ово дуг период и зато се црква налази под трудностима [потешкоћама] јер у Совјетском Савезу нема Синода још од 1935 године, и зато он сматра да је пожељно, да влада одобри сазивање Сабора архијереја, на коме би био извршен избор патријарха , али и да се образује тело састављено од 5-6 епископа.
Митрополити Алексије и Николај су такође изразили потребу формирања Синода и оправдали предлог о образовању као најпожељнијег и најприхватљивијег облика, додајући такође, да би избор патријарха на архијерејском Сабору, како они сматрају, био у потпуности канонски, јер у ствари, на обезглављеном црквеном челу за 18 последњих година се ионако налази патријаршијски местобљуститељ (заступник) митрополит Сергеј.
Одобривши предлог митрополита Сергија, друг Стаљин је запитао:
а) како ће се називати патријарх;
б) када се може сазвати архијерејски Сабор;
в) да ли је потребна некаква помоћ од стране државе за успех Сабора (простор за одржавање, потреба транспорта, да ли вам је потребан новац итд.).
Сергеј је одговорио, да су ова питањима они сами између већ претресли, али за пожељним и потребним сматрају, ако би Влада дозволила да будући патријарх понесе титулу патријарха московског и целе Русије, све и ако је патријарха Тихона, ког је 1917 године изабрала привремена влада назвала „патријарх Московски и целе Русије“.
Друг Стаљин се сложио, рекавши да је то у реду.
На друго питање, митрополит Сергије је одговорио, да се архијерејски Сабор може састати за месец дана, а затим Друг Стаљин се насмешио и рекао: „Зар не можемо показати бољшевички темпо“? Окренуо се према мени, тражећи моје мишљење, уједно ми постављајући питање, да ли се може помоћи митрополиту Сергију одговарајућим превозом, како би најбрже сакупио све архијереје у Москвy (при том је мислио на авионе), да би Сабор био сазван у наредна 3-4 дана.
После кратке размене мишљења су се сложили да се архијерејски Сабор одржи у Москви 8. септембра.
На треће питање је митрополит Сергиј одговорио, да за одржавање Сабора не захтевају никаквих субвенција од владе.
Друго питање, које је митрополит Сергије покренуо, а митрополит Алексеј развио било је питање обуке свештенства, где су обоје од друга Стаљина молили да им буде дозвољено да у појединим епархијама организују богословске курсеве.
Друг Стаљин је пристао на то, али је у исто време запитао, зашто се поставља питање богословских курсева, када Влада може дозволити организацију духовних академија и отварање семинарија у свим епархијама у којима је то потребно.

   

Митрополит Сергије, а затим још више митрополит Алексеј, почели сy износити, да имају мало снаге да би отворили Духовну академију, а у случају семинарија је потребна одговарајућа обука – где би примали лица не млађа од 18 година и да сматрају неподобним да ова лица имају предходно искуство, јер је познато, да све док човек није развио свој одређени поглед на свет, а припремати га као пастира је веома опасно, јер је питање велике одговорности, а можда и у будућности, када црква буде имала одговарајуће искуство са теолошким курсевима, ово ће питање, само од себе нестати, али и организационy и програмскy странy семинарија и академија, исто тако, потребно је драстично мењати.
Друг Стаљин је рекао: „Па, радите како год желите, то је на вама, али ако желите богословске курсеве, почети са њима, али влада нема примедби ни на отварању семинарија и академија“.
Треће питање које је Сергије покренуо је организација једног издања, часописа Московске Патријаршије, који би излазио једном месечно, а који би третирао црквену хронику и теолошке чланке, а у њему би били штампани говори патриотског карактера.
Друг Стаљин је одговорио: „Часопис може и треба да се изда“.
Затим је митрополит Сергије покренуо питање отварања цркава у појединим епаријама, говорећи о томе да пред њега износи [питања] готово свију епархијских архијереја, да је мало цркава и да ево, много година цркве се нису отварале. Истовремено, митрополит Сергије је рекао да сматра да је неопходно дати право епархијском архијереју да уђе у процес преговора са цивилним властима о отварању цркава.
Митрополити Алексиј и Николај су подржали Сергија, истичући неравномерну распоређеност цркава у Совјетском Савезу и изразио жељу да најпре буду отворене цркве у областима и регионима у којима уопште не постоје цркве или где их је мало.
Друг је Стаљин одговорио, никаквих препрека од стране власти по том питању, неће бити;
Затим митрополит Алексије пред друга Стаљина изноци питање о ослобађањy неких епископа у изгнанству из логора и затвора, итд.
Друг Стаљин им је рекао: „Доставите нам такав списак, да га размотримо“.
Сергије је одмах поставио питање давања права слободног кретања и боравак унутар Савезне државе и право обављања верске службе, бившим свештенослужитељима, који издржавају рок своје казне по судском налогу, односно, постављено је питање о уклањању забране, односно ограничења, пасошког режима.
Друг Стаљин мени предлаже да испитам ово питање.
Митрополит Алексије, тражи дозволу од дпуга Стаљина, да се посебно фокусира на питања црквене благајне, као што су:
а) митрополит Алексије је рекао, да сматра да је неопходно да се обезбеди епархијама право да могу искористити извеснy суму из црквене касе, као и епархијска средства у корист благајне централног црквеног апарата ради његовог издржавања и правилног функционисања (Патријаршија, Синод), да би у вези са истим, митрополит Алексије навео пример, да инспектор управног наџорног већа Ленсовета Татаринцева не дозвољава овакве исплате;
б) да у вези са овим питањем, он као и митрополит Сергије и Николај сматрају да је неопходно, да се модификује позиција црквене власти, наиме, да свештенство има право да буду чланови извршног органа цркве.
Друг Стаљин је рекао да против тога нема никаквог приговора;
Митрополит Николај је у разговору дотакао и фабрику свећа, изјавивши, да у овом тренутку црквене свеће израђују занатлије, тако да је продајна цена свећа у црквама веома висока, а да он, митрополит Николај, сматра да је најбоље да буде дозвољено самим епархијама да имају своје заводе за израду свећа.
Друг Стаљин је рекао, да црква може рачунати на пуну подршку владе по свим питањима, која се тичу њеног институционалног јачања и њен развој у Совјетском Савезу, а да је, када је говорио о организацији верских школа, он се не противи отварању семинарија у епархијама, тако да нема препрека и отварање фабрика свећа при епархијским административним центрима, као и других производа.
Затим, окренувши се мени, друг Стаљин рече: „Ми морамо обезбедити архјерејима право располагања црквеном сумом. Немојте дакле, спречавати да се организују семинари, фабрике за производњу свећа, и тако даље“.
Затим друг Стаљин, обративши се трима митрополитима рече: „Ако је потреба одмах, или ако се покаже у даљој будућности потреба, влада може црквеном центру, да одобри одговарајуће субвенције“.
Након тога, друг Стаљин, обраћајући се митрополитима Сергију, Алексију и Николају, рече им: „Ево, мене је Карпов известио, да ви врло лоше живите: скучени простор за становање, купујете храну на пијаци, немате никаквог превоза. Дакле, влада би желела знати о вашим потребама и шта бисте желели да вам влада дадне“.
У одговору на питање друга Стаљина, митрополит Сергије је рекао, да у патријаршијским просторијама, као и просторијама одређеним за патријарха, моли, да буде прихваћена сугестија митрополита Алексија о предаји Патријаршији бившег игуманског тела y Новодевичјом манастиру, а што се тиче обезбеђивања продуктима, они све те производе купују на пијаци, али у смислу транспорта они заиста моле да им се припомогне, по могућству, у виду једног аута.
Друг Стаљин је даље рекао митрополиту Сегију: „Просторије у Новодевичјем манастиру друг Карпов је погледао: оне су прилично запуштене, захтевају велике поправке, и, да би се оспособиле за нормално функционисање, потребно је још много времена. Оне су хладне и пуне влаге. На крају крајева, треба напоменути да су ове зграде саграђене у XВИ веку. Влада може да вам обезбеди, колико сутра, добро опремљен простор, дајући вам 3-спратну вилу у Чистом переулке, коју је раније користио бивши немачки амбасадор Шуленбург. Али, ова зграда је совјетска, не немачка, тако да можете прилично мирно да у њој живите. Са овом вилом, нудимо вам и сву опрему, односно намештај који је у овој кући, али да би стекли бољу представу у вези овог објекта, ми ћемо сада да вам изнесемо свој план“.
Кроз неколико минута је друг Стаљин већ износио план о вили, која се налзи у Чистом переулке, зграда 5, са њеним помоћним објетима и вртом, који је ради упознавања, митрополитима описно приказан, а договорено је да следећег дана, 4. септембра (Описка. неопходно – 5. септембра. – Ред.), када ће друг Карпов пружити прилику, да митрополити и лично погледају горе наведени простор.
Још једном је дотакнуто питање снабдевања храном, где је друг Стаљин рекао митрополитима: „Да купујете производе на пијаци, вама је непријатно и скупи су, а баш сада, колхолзници (сељаци) на пијацу, веома мало износе своје производе. Дакле, држава може да вам обезбеди производе по државним ценама. Поред тога, сутра-прекосутра, ми ћемо вам обезбедити 2-3 путничка аутомобила са горивом“.
Друг Стаљин је питао митрополита Сергеја и друге митрополите, уколико имају још питања за њега, нека питају и ако имају још било-каква друга питања, у вези црквених потреба, нека питају, да би, друг Стаљин, ова питања поставио неколико пута.
Сва тројица изјављују, да никаквих посебних захтева више немају, него оно шта имају, то је да се понекад свештенство на терену поново опорезује, порезом на доходак, а то је оно, нашта је и друг Стаљин обратио пажњу и понудио ми је да ја, испитам сваки појединачни случају и да предузмем одговарајуће мере провере и ицправке.
Након тога, друг Стаљин је рекао митрополитима: „Па, ако сада више за владу немате питања, то ће их можда бити следећом приликом. Влада сматра да је потребно да формира посебни државни апарат, који би се звао, Савет за предмет Руске Православне Цркве, и као председника Савета сматрам да треба именовати друга Карпова. Како гледате на то“?
Сва тројица су рекли да веома повољно приватају назначење друга Карпова на то место.
Друг Стаљин је наставио, да ће Савет представљати однос између владе и цркве и њен председник мора [извештавати] владy о црквеном животу и питањима која произилазе из њега.
Затим, окренувши се мени, друг Стаљин рече: „Изаберите себи 2-3 помоћника, који ће бити чланови вашег Одбора, формирајте један апарат, али само запамтите: прво, ви нисте главни тужилац, и, друго, својом активношћу, наглашавајте више црквену независност“.
Након тога, друг Стаљин се обратио Молотовy и рекао: „Морамо све ово да подведемо под пажњу становништва, тако да ће затим бити неопходно, да се обавести јавност о патријарховом избору“.
У том смислу, Вјачеслав Михајлович Молотов је одмах почео да припрема нацрт саопштења за радио и новине, где је приликом састављања унео сродне коментаре, измене и допуне од стране друга Стаљина и одвојене од изјава митрополита Сергија и Алексеја.
Текст обавештења усвојен је на следећи начин:
„4 септембра о. г. код председника Савета Народних Комесара СССР, друга И. В. Стаљина протекао је пријем, за време ког се одржао разговор са патријаршијским заступником (местобљуститељем) митрополитом Сергијем, Лењинградским митрополитом Алексејем и Украјинско-Кијевским егзархом, Галичким митрополитом Николајем.
Током разговора, митрополит Сергије је скренуо пажњу председнику Совнаркома, да у водећим круговима православне цркве постоји намера да се сазове Сабор епископа за избор патријарха Московског и целе Русије и да се под патријархом образује Свети Синод.
Шеф владе, друг И. В. Стаљин је са симпатијама реаговао на ове предлоге и навео да Влада неће стварати никаквих препрека за то.
Овом је разговору присуствовао заменик председника комесара Совнаркома СССР друг, В. М. Молотов“.
Ово обавештење је објављено у листу „Известија“, 5. септембра 1943 године.
Саопштење је предато другу Поскрјебишевy, да би га он истог дана радио путем предао ТАСС-у а овај га објавио у новинама.
Након тога, друг Молотов се обраћа Сергеју са питањем: када ће бити најбоље да буде примљена делегаци Англиканске цркве која жели да дође у Москву, коју предводи надбискуп од Јорка?
Сергеј је одговорио, да, уколико архијерејски Сабор буде сазван у року од 4 дана, па буде одржан избор патријарха, то се пријем англиканске делегације може обавити у било које време.
Друг Молотов је рекао, да, по његовом мишљењу, било би боље да се ова делегација прими, месец дана касније.
У закључку, овог пријема, митрополит Серије се обратио другy Стаљинy кратким речима захвалности, како влади, тако и лично другу Стаљину.
Друг Молотов је упитао друга Стаљина: „Можда би требало да позовете фотографа“?
Друг Стаљин је рекао: „Не, то је сада већ сувише касно, други је сат у ноћи, тако да ћемо то урадити други пут“.
Друг Стаљин, опростивши се са митрополитима, отпратио их је до врата своје канцеларије.
Овај пријем, као технички и историјски догађај за цркву, оставио је на митрополитима Сергијy, Алексијy и Николајy велики утисак, који је био очигледан за све, ко је тих дана имао прилике видети Сергија и друге.

извор Васељенска ТВ,
преузето са вести.рс

Please follow and like us:
error
  •  
    20
    Shares
  • 20
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *