Световид, четвороглави ратник на белом коњу
Световид је старој словенској (србској) митологији бог са четири главе , што не значи да се под тим обликом подразумева божанство монструм . Код њега је у питању мали пантенон важних словенских богова: Перуна , Сварога , Ладе и Молоше ( Виде).
Постоји јако мало прецизних података о Световиду, као и уосталом о целој србској митологији и историји.
Његова карактеристика свевидости је
обухватала и цео универзум ,па је су на његовим киповима представљана три света : горњи духовни , земаљски људски и доњи, хадски. Горњи духовни свет је представљао коњ, па отуда код Словена и прича о ноћном јахачу Домовоју, земаљски свет је био приказан у виду жене, док је доњи свет представљао Дабо , истоветно приказан као Ђаво у данашњем хришћанству.
Световид је ратник, представљен је са мачем и рогом , био је везан за свитце и белог коња , ратник на белом коњу је симбол победе и дан данас .
Световида су симболисале и биљке : божур, видовчица, ивањско цвеће , јавор и јасен.
За дане световида девојке су у пољу брале биље које расте у то доба године и потапале у воду , ујутру би се том водом умивале због веровања да тако чувају вид . Такође у његову част се прескала ватра и пролазило испод цветних венаца , тиме се славило пролеће лето и јесен . Ови обичаји су и данас остали у нашем народу.
Световид је код Словена који су живели на северу био и врховно божанство и постојало је доста храмова посвећених њему . Слављен је по окончању жетве , музика током славља је била непрекидна па су жене падале у транс , падалице које и данас можемо срести у источној и јужној Србији . Његове функције у хришћанству преузимају Свети Вид и Свети Лазар . За разлику од старих Словена који су Световида славили крајем лета , данас се у Србији обележава у јуну , када је за Србе најважнији историски догађај , Kосовски Бој а српски народ је поводом боја тај дан – Видовдан, посветио Световиду ратнику односно данашњем Светом Виду ранохришћанском светитељу којег римокатоличка црква прославља 15.јуна.
1 thought on “Световид”