“А Исус рече му:љуби Господа Бога својега свим срцем својим,и свом душом својом,и свом мисли својом.
И ово је прва и највећа заповест.А друга је као и ова:љуби ближњега својега као самога себе.О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.” Матеј 22,37,38
“Ако ко рече:ја љубим Бога,а мрзи на брата својега,лажа је;јер који не љуби брата својега,кога види,како може љубити Бога,кога не види? “1 Јованова 4,20
Могло би се рећи да се већма љуби оно што се боље види. Бога мање видимо него ближњега, што би значило да га мање љубимо.Осим тога,узрок љубави је нека сличност.”Свако живо биће воли себи слично” Сирах 13,19
Човек више сличи своме ближњему него Богу,што опет упућује на закључак да се љубав човека више односи на ближњега.
Августин у својој Хришћанској науци,показује да је заправо Бог онај кога љубимо у ближњему. Али против наведених разлога јесте ово:ако нас ближњи одвраћају од Бога,онда их морамо мрзети. “Ако ко дође к мени,а не мрзи на својега оца,и на матер,и на жену,и на децу,и на браћу,и на сестре,и на саму душу своју,не може бити мој ученик.” Лука 14,26
Свака врста пријатељства очитује се првенствено према ономе у коме највећма долази до изражаја заједничко добро,на којем се темељи.Пријатељство љубави темељи се на заједничкој срећи која се битно састоји у Богу као исконском изворишту.Бога морамо љубити понајпре и изнад свега јер је узрок наше среће,а ближњег ваља љубити као онога који с нама заједно суделује у тој срећи.
На два начина може бити нешто узрок љубави.Пре свега под тим се мисли на основицу љубави.Гледање је неки узрок љубави,али не зато што бисмо нешто волели баш због његове видљивости,него зато што нас гледање приводи к љубави.Није,дакле нужно да већма волимо оно што боље видимо,већ само то да се видљиво понајпре нуди нашој љубави.Ако неко не љуби ближњега,то може бити доказ да ни Бога не љуби,али не зато што би ближњи заслужио да буде већма љубљен,него зато што се временски пре појављује пред нашом љубави,а Богу дугујемо већу љубав због његове доброте.
Наша сличност с Богом претходи сличности с ближњем и њезин је узрок.Ми смо,наиме,зато слични ближњему, што нам Бог даје видела у ономе што прима и ближњи.Тако,дакле,са стајалишта сличности морамо више љубити Бога него ближњега.
Бог је подједнако својим Св.Духом присутан са било којим бићем.Али ближњи не поседује Божју доброту у истој мери као што је поседује сам Бог,јер Бог је поседује на битан начин,а ближњи као делимичан дар.
Фејсбук коментари