Туровићева игла, технолошко чудо непознато савременој науци

Археологија
Поделите
  • 238
    Shares




Туровићева игла, технолошко чудо непознато савременој науци

Године 1999. на брду Хисар изнад Лесковца, археолог аматер Шћепан Туровић пронашао је предмет у облику игле, дужине 64,5 центиметара за који ће се испоставити да је много више од археолошког открића.

ГВОЗДЕНА игла направљена је од гвожђа чистоће 98,86 одсто. Данас у свету не постоји технологија којом би сличан предмет могао бити искован.

Игла коју је Шћепан Туровић пронашао приликом ископавања на локалитету Хисар послата је на Нуклеарни институт у Винчи, где су вршене анализе, а резултати су показали да се ради о предмету од чистог гвожђа, без додатних примеса. Овај предмет стар 33 века био је без трагова корозије и у њему ниједан други метал није пронађен, а модерна технологија не познаје технику којом је ово изведено. Сумња да се ради о метеоритском гвожђу убрзо је отклоњена јер у њему постоје примесе никла који у овом предмету није детектован.

Туровићева игла послата је на још једно тестирање, овај пут у смедеревску железару Сартид где је проба трајала 100.000 секунди што је искључило сваку могућност грешке. Игла од савршено компактног гвожђа у ком нису пронађене ни пукотине, нити траг корозије, упоређена је са америчким еталоном од наводно елементарног гвожђа, међутим приликом тестирања америчке полуге у винчанској апаратури утврђено је присуство других метала што нам објашњава да игла са Хисара по резултатима премашује ову полугу. Обавештавање јавности о Туровићевој игли у том тренутку престаје јер је постала предмет дугорочне научне пажње пошто је, очигледно, да тај предмет, поред осталог, садржи и формулу о трајној заштити од корозије. Др Милорад Стојић из Археолошког института каже да би идентификација ове формуле имала позитивне последице на екологију јер би се добило вечито гвожђе које би могло изнова да се рециклира и утрошак енергије би се знатно смањио.

После испитивања у Смедереву, уследио је пут Туровићеве игле који није до краја познат. Пребачена је прво у сеф Археолошког института, затим у друге „државне касе“, а једно време, из „стратешких разлога“, није причано о њој.

Туровићева игла данас се чува у сефу Народног музеја у Лесковцу. Није, међутим, изложена у оквиру нове сталне поставке због несагласности око датирања.

Још само у Индији, надомак Делхија, у дворишту Кутуб Минар џамије, стоји стуб од сличног материјала, тежак шест тона, а дуг 7,2 метра, који датира из четвртог или петог века, који је за Ериха фон Деникена доказ да су живот и технологије на Земљу донели посетиоци из свемира. Баш као и наша игла, ни овај стуб не рђа, већ одолева свим временским неприликама. На њему је санскритом исписано да га је у петом веку подигао хинду краљ Чандрагупта. Ето нам још једне везе између древне Србије и Индије!

Гвоздени стуб из Индије има сличну формулу као Туровићева игла
Гвоздени стуб из Индије има сличну формулу као Туровићева игла

Овим чланком желимо још једном да скренемо пажњу на чињеницу да је на нашем простору била прва цивилизација са својим писмом, и прва металургија, а како је Србија богата металима то није ништа чудно.
Још једном је земља избацила доказ, на нама је како ћемо га тумачити и да ли ћемо ову иглу чувати или препустити корозији времена, када јој већ рђа не може ништа!
Ова игла је велика мистерија данашњим научницима.



Please follow and like us:
  •  
    238
    Shares
  • 237
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *