У БОЈУ НА КОСОВУ ПОБЕДИЛИ СУ СРБ

У БОЈУ НА КОСОВУ ПОБЕДИЛИ СУ СРБИ

Забрањена Историја
Поделите
  • 35
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    35
    Shares

 

 

Бој на Косову је једна од легенди у србском народу која је обавијена велом тајне, иако многи тврде да се о њој већ све зна. Ево праве истине о Косовском боју 1389.године. Победили су Срби. Ову чињеницу признају и турски хроничари Леши, Заједедин и Шукурлах, који су до детаља описали погибију султана Мурата и ток битке.

Ево шта се заправо догодило на Видовдан 1389.године

Неколико месци пре саме битке, турски султан Мурат шаље србском кнезу Лазару у којем од њега тражи да се преда, положи оружје и буде покоран. Кнез Лазар није Мурату одговорио писмом. Уместо тога, послао је Топлицу Милана да Мурату да одговор. Топлица Милан сусреће турску војску код града Кратова. Мурату је пренео Лазарев одговор у само једно краткј реченици „Само рат!“

Након оваквог одговора, турски султан Мурат провео је Милана Топлицу кроз турску војску у жељи да му покаже чиме располаже и да, на тај начин, застраши и Милана Топлицу и , посредно, кнеза Лазара. На то од Милана Топлице добија одговор да је србска војска мање бројна али боља, након чега се врати Лазару.

На Косову пољу први се улогорио кнез Лазар, а дан касније ту се улогорио и Мурат са својом војском. О броју ратника постоји неколико верзија. Једна од њих је 160.000 турака и око 60.000 срба. Свакако, поуздано се зна да је однос снага био 1:3 у корист турске војске.

У рвом реду. Турску војску је чинила лака коњица и пешадија а у другом реду били су јањичари, док је черкешка коњица чинија резерву. Испред самог Мурата, налазиле су се камиле.

Са друге стране, србску војску је чинила тешка оклопљена коњица и тешка пешадија. Пред битку србска војска и велможе су се причестили у цркви Самодрежи.

Кнез Лазар био је у центру, лево крило предводио је Влатко Вуковић а десно Вук Бранковић. Код Турака, Мурат те такође био у редини, лево крило предводио је Јакуп а десно Бајазит.

Битка је почела око 8 часова изјутра, на Видовдан 1389 (15/28 јун, зависно од тога којим календаром се рачуна). Срби изводе брз и жесток напад, у намери да избегну стреле турских стрелаца. Десно крило које је предводио Вук Бранковић разбија и меље турско лево крило на чијем челу је био Јакуп, један од Муратових синова, и наставља даље, према самом Мурату. Видевши ово, Бајазит врши противудар на србско лево крило које је водио Влатко Вуковић. Овај противудар није успео. Прича о наводној издаји од стране Вука Бранковића настала је касније, зарад сакривања истине о овом боју, као и о многим другим чињеницама из србске историје.

Милош Обилић је са својих дванаест ратника видео отворен пролаз до султана Мурата, формиран је клин и Мурат је убијен копљем. Оно што се не зна поуздано, јесте то да ли је Милош Обилић Мурата погодио копљем или га је њиме пробо у директној борби. Сигурно је ипак да је Милош Обилић убиство Мурата довршио мачем и да су га касније муратови везири убили. Ипак, од дванаест пратилаца Милоша Обилића, неколицина је преживела.

У покушају да сакрију чињеницу да им је владар убијен, везири шаљу Бајазиту поруку по гласнику да мора одмах отићи по резервну војску. Иза овог потеза стајала је намера да се наследник престола склони из битке и тако отане жив, како би се, у борби за моћ и власт, избего грађански рат.

Србска војска долази до турске коморе након чега наступа потпуно расуло и турска војска креће махнито да бежи. Са одабраним ратницима, Бајазит се склања у шуму како би, након битке, покупио тела својих убијених оца и брата.

Целу битку су посматрали трговци који су били на путу за Дубровник. Они су се касније прикључили Влатку Вуковићу. Ти трговци су билигласници који су пронели вест о великој хришћанској победи. У то име, на париској цркви Нотр Дам звонила су звона.

Битка се завршила око поднева и кнез Лазар са властелом, након краћег одмора, долази у цркву Самодрежу на литургију у част веике србске победе. Међутим, око 6 часова поподне Бајазит се враћа на место битке и, видевши да у цркви Самодрежи има људи, опколо ју је и убио кнеза Лазара, након чега се повлачи у Турску, како би учврстио своју власт.

Поставља се питање ако су Турци заиста победили у боју на Косову, због чега су на цркви Нотр Дам звонила звона у част србске, хришћанске победе, као и зашто се Бајазит повукао? Откад то победник бежи са бојног поља?

По питању каснијег србског вазалства према Турцима, за њега је директно одговорна кнегиња Милица која је по сваку цену желела да свом сину Стефану Лазаревићу стави на главу круну Немањића и да тако спречи Твртка да загосподари Србијом.

Запратите нас
  •  
    35
    Shares
  • 35
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *