ВИНЧА И ПРВИ ТРАГОВИ ПИСМЕНОСТИ

ВИНЧА И ПРВИ ТРАГОВИ ПИСМЕНОСТИ

Историја Култура
Поделите
  • 372
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    372
    Shares
   

ВИНЧА И ПРВИ ТРАГОВИ ПИСМЕНОСТИ

  • Истину коју нико не може да спори о постанку и и трајању неког народа или расе, најбоље чува језик!
  • Недвосмислено је тачно да је прва писменост на свијету откривена у Винчи! 
  • И ту се отаџбина Срба лоцира на простору „Светог Седморечја“.
  • Посебно је настала велика збрка кад Је Ћирило донио кирилицу која није имала математичку нумерацију слова…
ПИШЕ: Хаџи Драгиша Шоћ

Ја, када сам читао дјела невјероватно образоване Олге Луковић – Пјановић која је докторирала на Сорбони и то Грчку филологију, а сама говорила, читала, писала и преводила са девет језика, међу којима и старогрчки и латински, себи сам записао и то много пута прочитао најдивнију похвалу српској раси коју сам чуо: „Једна раса надарена даровима мудрости, растући бројем и напредујући, изграђивала је као моћно средство свој језик, диван по свом богатсву, својој снази, својој хармонији и по савршенству својих форми, језик кроз који су спонтано избијале све њене импресије, њени благи осјећаји, њена наивна дивљења“. Рекла је, дакле то, за стару Србицу, Олга Луковић!

Тај прастари почетак развоја језика Срба, због све мањих заједничких веза, сељења, промјена у начину живота, довео је до тога да се из заједничког коријена развио извјестан број дијалеката, који су опет наставили да се развијају трансформишући се полако у сопствени језик издвојених и расељених српских племена који кроз миленијуме губе полако чврсте везе са матичним језиком, али основи и корени свих тих језика су заједнички!

Тако је у Европи од Србице настало чак дванаест језика!

Доказано и непорециво заједничко поријекло толико расутих народа данас који говоре такозваним индоевропским језицима је тачно само уколико се зна да воде поријекло од једне мајке –  Србице!

Дакле као и народи, тако и језици имају заједнички коријен!

Говорећи о лакој и готово савршеној граматици ведског језика, чувени и свјетски признати Адолф Пикте је рекао :„Овај језик је музикалан, свјеж, чудесан, створен да буде ехо живе природе, истовремено динамичан и хармоничан“.

Велики Ами Буе истиче „Србски језик је богат и употребљава се једнако срећно за опјевавање љубавних њежности и крвавих подвига Бога Марса“.

Даље говори са толико хвале о свим граматичким аспектима српског језика и упоређујући га каже :“ …толико супериоран са муцањем Грка, одвећ надувеним и пуним реторичког цвијећа француским и италијанским, натмуреним њемачким, да је готово немогућа свака упоредба“.

Изричито наглашава да, ако је икада један језик био створен да влада јавним расправама, онда је то српски!

Наш Илија Живанчевић, научник свјетске репутације јасно и недвосмислено каже:„Словени су осталима дали ријеч, јер она извире из безграничне, простране и несравњиво чисте бесмртне словенске душе“.

Индијске Веде су најстарији писани споменик који у форми поетског зборника у хиљаду химни чувају прапочетке поимања законитости људи и њиховог живота, а све засновано на светости куће, породице, земље све до данас неизбрисиве традиције код Срба!

Овдје морам поставити питање које се намеће данас: Да ли је форсирање на популаризацији такозваног ЛГБТ културе директно  уперено против Срба у најширем смислу те ријечи?

Да ли је то опсежан и најозбиљнији покушај Ватиканско- германске школе и политике да униште Србе? Или само савремени, а миленијумски стари српски јањичари лијече историјски комплекс?

Али, да наставим са Ведама…..које су у Европу донијете из Индије.

Готово сви признати и познати лингвисти не сумњају у то да су написане на Србици, јер у свакој од тих химни доминира име Србинда, али исто тако и стотине других ријечи које су и данас актуелне у српском језику као …..Нана, Тата, Брат, Сестра, Пут, Огањ, Дан и још јако, јако пуно ријечи.

Једном ми је проф др. Јован Деретић рекао да је лично слушао у Индији људе који говоре Србицу! Чак се и „љуте“ на нас Европљане који смо је искварили.

Недвосмислено је тачно да је прва писменост на свијету откривена у Винчи!

И ту се отаџбина Срба лоцира на простору „Светог Седморечја“.

Етрурска писменост је ипак доста млађа, а помињем је зато што ју је дешифровао Светислав Билбија и то на начин што је користио Србицу!

И тада је дефинитивно потврђено да су сами Етрурци себе називали Рашанима, тј. Србима који су из Индије дошли у данашњу Италију.

Посебно је настала велика збрка кад је Ћирило донио кирилицу која није имала математичку нумерацију слова…

Црква је покушала у 17. вијеку да поврати стару азбуку, али без успјеха…

(Аутор је професор историје и директор Издавачке куће „Јерусалим“ из Бара)


ИЗВОР: barskiportal.com

Please follow and like us:
error
  •  
    372
    Shares
  • 372
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *