Војни музеј

Војни музеј у Београду

Историја Култура
Поделите
  • 80
    Shares

На југоисточном делу Београдске тврђаве, окружен парком Калемегдан, налази се Војни музеј. Основан је Указом кнеза Милана Обреновића, (10)22. августа 1878. године, непосредно након што је Србија на Берлинском конгресу добила независност. Стога, Војни музеј обележава 22. август као свој дан. То је институција која сакупља, проучава и приказује различите предмете за војну употребу а пре свега оружје, униформе, ратне заставе, војна документа и уметничка дела са војном тематиком.

Локација

Војни музеј је смештен у зграду која је подигнута 1924. године за потребе Војногеографског института. Ова зграда је, 1956. године уступљена Музеју. Окружен градским бедемима и највећим београдским парком Калемегданом, Војни музеј представља један од симбола Београдске тврђаве.

Војни музеј

Војни музеј – Прикупљање материјала и отварање

Прва поставка отворена је 1904.године, поводом стогодишњице Првог српског устанка у једној скромној грађевини у Горњем граду Београдске тврђаве. Како се готово читав век услед династичких борби није довољно пажње посветило раду на обради српске револуције, после Мајског преврата, 1903.године, започело је истраживање овог значајног догађаја који је довео до смене династија на србском престолу. Упоредо са прикупљањем и обрадом архивске грађе било је потребно прикупити и сачувати и остатке материјалне културе и спасити их од пропадања.
У службеном војном листу бр. 17 од 25. маја 1904. објављен је позив грађанству да, поводом свечаног отварања Војног музеја, достави оружја, прибор, одела, заставе, повеље, писма итд, својих предака, учесника у ратовима за стицање независности и ослобођење Србије.

Материјал је и пре ове акције прикупљан и припреман за обраду и излагање. У Службеном војном листу за 1887. годину на страни 1037 објављен је позив командама и војним надлештвима као и активним и резервним официрима да доставе податке о заставама које су чуване у Музеју. Основу музејских фондова чинили су поклони.

Музеј је као добро организована институција учествовао на Балканској изложби у Лондону 1907. године. Први светски рат је Музеју донео и прво страдање. Приликом евакуације музејских збирки 1915. неповратно је нестао велики број драгоцених предмета. Мисао о постојању и значају Музеја није, међутим, била напуштена ни у току рата. Министарство војно је већ 1917. подсетило на постојање Војног музеја и поново је започета акција прикупљања предмета. Нова поставка је отворена у Краљевини СХС 2. априла 1937. године.

Правилник Музеја из 1935. године предвиђао је да се у сталној поставци налазе и одељења страних држава у чему је посредовало Министранство иностраних дела (Министарство спољних послова). У инвентар историјских предмета за 1936-40. годину уведени су и предмети под називом Руске регалије.
У Другом светском рату музејске збирке су остале у Музеју али су многи предмети покрадени од стране окупатора који је однео драгоцене предмете међу којима се налазило и оружје из збирке црногорског кнеза Данила Петровића, предмети династије Карађорђевић, једном речју предмети изузетног историјског значаја.

Почетак рада Војног музеја у Београду после Другог светског рата везан је за наредбу маршала Јосипа Броза Тита од 13. децембра 1944. године на основу које је формирано Војноисторијско одељење Главног генералштаба у чијем се саставу налазила група стручњака чији задатак је био да прикупе предмете и да се на тај начин обнови Војни музеј.
Поново је отпочела велика акција прикупљања предмета. Борци, учесници рата и њихови потомци предавали су Музеју оружја и опрему. Музејски стручњаци обилазили су читаву земљу и откупљивали (али и конфисковали) приватне колекције, често у потпуности. Припремана је стална поставка и за ту сврху адаптирана је зграда Војногеографског института у којој се Музеј и данас налази. Зграда Војногеографског завода изграђена је у време када је министар војни Краљевине Југославије био генерал Петар Пешић и тада је војска добила више репрезентативних објеката у Београду.

Трећа музејска поставка отворена је 20. октобра 1961.године. Изложбени простор површине 2 300 метара квадратних има простора за заиста велике изложбе и поставке. У изради поставке учествовали су музејски стручњаци и призната имена историјске науке и других сродних области.

Осим сталне поставне Војни музеј сваке године приређује више тематских изложби посвећених јубилејима из светских ратова, али су припремане и студијске изложбе и обављен је опширан и детаљан истраживачки рад на целокупном музејском материјалу. Формирано је десетак студијских збирки које обухватају око
30 000 предмета оружја, униформи, одликовања и застава. Рад на обради и публиковању музејских збирки је стална и трајна делатност Музеја. Године 1954. покренут је годишњак Весник и до данас је објављено 36 бројева. Археолози војног музеја учествовали су на ископавањима бројних локалитета као што су Смедерево, Рас, Ново Брдо, Нови Бановци, Чезава, Ћуприја…

Значајна музејска ризница је и фотоархива у којој се налази око 100 000 фотографијаи негатива који датирају од почетака фотографије 40-их година XIX века до данас, преко фонда ауторских фотографија из времена српско-турских ратова, оба балканска рата, Првог и Другог светског рата, фонда Централног пресбироа и нарочито вредан део фотографија Државне комисије за истраживање ратних злочина. Класификација предмета извршена је типолошки и хронолошки а најбројнији део материјала је оружје. Најзначајнији предмети су заставе XIX века, оружје српске средњовековне војске, богато украшено занатско оружје балканске израде (Пећ, Призрен, Сарајево, Фоча, Котор), те предмети српских владара и војних команданата. Музејске поставке и тематске изложбе годишње посети око 20 000 посетилаца. Војни музеј је сада у свом историјском амбијенту, у простору Београдске тврђаве, окружен калемегданским парком и бедемима тврђаве са изложеним тешким наоружањем (разни топови од средњег века до краја двадесетог века, тенкови из Другог светског рата међу њима и руски Т-34, лансер торпеда, патролни чамац, бродско артиљеријско оружје…) у рову између тврђаве и зграде Музеја. Војни музеј је централна матична установа у Војсци Србије која се бави прикупљањем, чувањем, заштитом, обрадом, излагањем и публиковањем предмета војноисторијске материјалне културе од предсловенског периода до данашњих дана. Музеј организује тематске изложбе посвећене значајним јубилејима из ближе и даље прошлости и обавља све послове стручне делатности.

Поводом 125-о годишњице Војног музеја издата је поштанска марка на којој се налази данашња зграда музеја и портрет Милана Обреновића, оснивача музеја.

Please follow and like us:
  •  
    80
    Shares
  • 78
  •  
  •  
  • 2
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *