воз смрти

ВОЗ СМРТИ – 6 МАЈ 1942, Ђурђевдан

Забрањена Историја Злочини над србима НДХ
Поделите
  • 633
    Shares

Воз смрти. Kако је настао наш највећи кафански хит, песма „Ђурђевдан“


Воз смрти из Сарајева за Јасеновац
Воз смрти из Сарајева за Јасеновац

Песма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац, дана 6 маја 1941, на верски празник Ђурђевдан. Данас је та песма један од наших најтраженијих хитова које тражимо у кафанама И на слављима. Ипак, веома мали број људи зна како је И зашто управо ова песма настала.

Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бежати из Сарајева. Уточиште су налазили на суседним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, верујући да у душманима ипак постоји мрва човечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.

По доступним сведочењима, усташе су због песме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору збијени једни до других. Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло две хиљаде душа, а њих две стотине је преживело тортуру…

Како је настао "Ђурђевдан" - 6 мај 1942
Како је настао „Ђурђевдан“ – 6 мај 1942

– Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција НДХ наредила је да се Србима припреми „ђурђевдански уранак“. У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше. Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Kолоне су се сусреле на Обали Kулина бана где су дочекали воз смрти.

Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускоколосечне железнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град. Пред очима српских мученика на Обали Kулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вјећнице па све до Електроцентрале.

У колони је било око три хиљаде махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима а било је и муслимана који су се заузимали за Србе или су се изјашњавали као Срби. Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: „Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!“.

На вагонима је писало „седам коња или четрдесет војника“ а усташе су у један вагон уводиле и до две стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извежбаним и смелим баритоном из срца и душе запевао је:“Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!

Управо ову песму је Горан Бреговић обрадио са својим бендом “Бијело Дугме”, када је њена популарност вртоглаво порасла. Данас је често можемо чути, како у изворном облику, на србском језику, тако И у њеном препеву на ромски језик. Свакако није једина домаћа песма настала у трагичним околностима, али јесте најпознатија.

Али, на нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове песме. Сви смо сведоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке.Било би сјајно када бисмо за промену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.



Please follow and like us:
  •  
    633
    Shares
  • 633
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *