Жарко Тодоровић Валтер

Жарко Тодоровић Валтер

Знаменити Срби ЈВуО
Поделите
  • 920
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    921
    Shares




Жарко Тодоровић Валтер (Кремна код Ужица, 29. септембар 1907 — Париз, 2000) био је генералштабни мајор Војске Краљевине Југославије. Прави Валтер, по коме је сниман филм Валтер брани Сарајево, заправо је био командант одбране Београда и Дражина десна рука, организовао је мрежу шпијуна и илегалаца и задавао је велике главобоље окупаторима, показују немачки документи сачувани у Архиву Београда. Међутим, мајор југословенске краљевске војске Жарко Тодоровић Валтер, против кога је Гестапо покренуо највећу контраобавештајну акцију на Балкану, није имао штаб у Сарајеву већ у Београду, а незаслужени заборав дугује писцима идеолошке историје после Другог светског рата.

Део Тодоровићевог лика уграђен је у филм „Валтер брани Сарајево“, каже Милослав Самарџић, историчар равногорског покрета који је детаљно проучавао Валтеров досије.

„Гестапо је, наиме, заиста убацио међу београдске илегалце једног свог припадника као лажног Валтера, али узалудно. Тодоровић их је вукао за нос све до 1943.  када је ухапшен с великим бројем сарадника, захваљујући пре свега дојавама љотићеваца“

Рођен је у Београду 1907. године, где је завршио 51. класу ниже школе Војне академије, а потом и вишу школу Војне академије. Као један од најбољих официра послат је на специјализацију у Француску, где завршава чувену Ратну школу, у којој му је један од професора био Де Гол. Након повратка са школовања ради као генералштабни официр.

Ратни период, Жарко Тодоровић припадао је групи официра која није прихватила капитулацију и са братом Бошком, такође мајором југословенске војске, одмах се прикључио покрету Драже Михаиловића.

Валтер је постао први командант Команде Београда 17. маја 1941. године – наводи Самарџић. – Илегални рад Команде огледао се у стварању обавештајне службе, слању официра и подофицира на терен, убацивању људи на стратешки значајна места у државним службама и у апарат окупационе власти. Илегалци су сакупљали санитетски материјал, новац за јединице на терену, бавили се пропагандним радом.

Жарко Тодоровић Валтер
Жарко Тодоровић Валтер у униформи француске Легије странаца

По речима нашег саговорника, Валтерова обавештајна служба, која је радио везом слала информације Михаиловићу и Британцима, била је трн у оку окупационим властима. У извештају из августа 1942. Немци наводе 10-15 четничких радио-станица и наглашавају да њихов број стално расте.

„До половине 1942. године против београдских илегалаца била је ангажована Недићева Специјална полиција, али је она постизала слабе резултате против праве војне организације“, каже Самарџић. „Зато је борбу против четничких илегалаца преузео Гестапо и формирао „Анти ДМ (Дража Михаиловић)“ одсек, под командом СС капетана Бранта. Првобитни састав од 700 гестаповаца појачан је са још 400 агената, одабраних из фолксдојчерске 7. СС дивизије „Принц Еуген“. Довезли су возило с гониометром које је трагало за четничким радио станицама, што је тема искоришћена у серији „Отписани“.“

Гестапоу су од највеће користи били љотићевци, а за откривање и пријављивање четничких илегалаца у Београду Димитрије Љотић је ангажовао личног секретара Зорана Вуковића. Међутим, и Валтер је имао своје кртице чак и у самом врху окупационих власти.

„У командне структуре Гестапоа у Београду, као СС потпуковник, убацио се тајни агент Интелиџенс сервиса и Михаиловићевог покрета др Иван Попов“, каже Самарџић.

„Реч је о рођеном брату чувеног шпијуна Душка Попова, по коме је креиран лик Џејмса Бонда. Немци никада нису открили др Попова, јер није директно контактирао са Интелиџенс сервисом, већ преко четничке обавештајне службе у Београду. Капетан Радомир Милинковић Џек и мајор Бора Ранковић његове информације су прослеђивали Енглезима“.

У четничком покрету шифре др Попова биле су „Ескулап“, „Лала“ и „Ханс Пол“, а Србију је напустио у августу 1944, авионом са импровизованог аеродрома у Прањанима, са једном групом спасених савезничких пилота. Врстан обавештајац био је капетан Радомир Милинковић Џек, рођен у Америци, који се вратио у Србију као ђак и потом завршио војну академију.

„Шпијунажа је била његова велика страст, имао је агенте у свим Недићевим, па чак и немачким установама“, каже Самарџић.

„Немачки командант у Србији генерал Бадер често се у извештајима жалио на изванредну обавештајну службу „Покрета ДМ“, како су називали ЈВуО. Један од највећи успеха четничке обавештајне службе био је улазак тајног агента капетана Бојановића у кревет секретарице генерала Бадера. Она је Бојановићу почетком 1943. рекла да се Немци веома плаше савезничког искрцавања на Балкану „због јаке организације Дражине која би много штете нанела и да ће покушати све да је угуше“.

Заљубљена Немица је најавила једну од највећих акција немачке тајне полиције на Балкану, у којој је 17. марта 1943. године ухапшен потпуковник Жарко Тодоровић Валтер са великом групом сарадника.

Операција Валтер изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета.

Страдало је и много припадника равногорске омладине, у коју је колективно била учлањена омладина Демократске странке.

Ухапшене илегалце Гестапо је сурово мучио, а потом их стрељао или су одвођени у концентрациони логор Маутхаузен. Према извештају који је један од преосталих Валтерових официра Боривоје Месаровић извукао из Гестапоа, до краја августа 1943. године на Јајинцима крај Београда стрељана су 62.184 Србина и 13.862 Јеврејина.

Ова операција је по архивима немачке најобимнија и највећа на Балкану. Она је доказ да је Валтер заправо Жарко Тодоровић, и да су комунисти фалсификовали историју.

„Немци наводе да су „стрељани Срби у огромној већини били припадници или присталице ДМ покрета“ – каже Самарџић.

Валтера су гестаповци одвели у Загреб да им открије тамошње везе, али он им бежи. Поново га хапсе 9. септембра 1943. и одводе у Маутхаузен, где је преживео старховиту тортуру, али није одао преостале радио станице у Београду. После ослобођења постаје пуковник француске армије и службеник у влади Француске. Преминуо је у Паризу, у дубокој старости, после 2000. године.

Тодоровића ценили и противници

Мајора Тодоровића професионално су ценили и идеолошки противници, о чему сведоче и књиге публицисте Николе Миловановића, који је у СФРЈ важио за стручњака на тему издаје Драже Михаиловића и утицаја страних обавештајних служби у Краљевини Југославији.

„Да би проширио своју организацију на целу територију Југославије Дража Михаиловић је још у току 1941. године формирао „Команду северних покрајина“ са седиштем у Београду. За њеног команданта именовао је мајора Жарка Тодоровића, који је имао надимак „Валтер“. Као искусни генералштабни официр, који је дуже време радио у обавештајном одељењу Главног генералштаба одржавајући везе са страним војним аташеима, Тодоровић је главну пажњу концентрисао на организовање обавештајне службе у крајевима који су му поверени, забележио је Миловановић.

Миловановић наводи и изјаву генерала Михаиловића о формирању оружаних одреда која је забележена у току истражног поступка 1946. године.

„Успоставио сам везу на готово читавој територији Србије. За мене се већ било чуло и многи официри, подофицири и грађанска лица долазили су к мени. Ја сам људима давао задатке да иду на терен и да организују „Југословенску војску у отаџбини“. Многе људе сам враћао и давао им налог да чекају моја наређења, јер организовати војску није било могуће, а нисам имао ни новца за њено финансијско осигурање. Жарко Тодоровић је имао моје пуномоћје, којим сам га именовао за команданта Београда, још у мају 1941. године и овластио га да формира свој штаб. Поред тога, добио је и задатак да ради у Хрватској. Додајем да је, сем Дангића, у Босну отишао и мајор Бошко Тодоровић“, рекао је Дража Михаиловић.

Илегална Команда Београда коју је утемељио Валтер није нестала после његовог хапшења. Међутим, од савезничког искрцавања на Балкану се одустало, што је срушило Михаиловићеву стратегију, а Черчил је изабрао Тита за свог фаворита.

Илегалци

Како су Немци увели репресивне мере 100 Срба за једног убијеног немачког војника, и 50 за рањеног, приступило се другачијој стратегији, саботирању железнице, и дојављивање савезницима битне информације преко радио станице. Валтер је своје људе инфилтрирао у Недићеву окупациону владу у великом броју.

Бројно стање илегалне Команде Београда после хапшења Валтера било је 5.119 илегалаца, од којих је 3.500 имало скривено оружје, наводи Милослав Самарџић. – Београдски илегалци су располагали и са 80 возила и четири радио-станице. Команда Београда је сматрала да су тих 3.500 људи сигурни за акцију у прва 24 сата. Али, пошто је Дража одустао од напада на Београд, у рану јесен 1944. године, београдски корпуси нису ступили у оружану акцију.

Отписани равногорци

Комунисти су потпуковника Жарка Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца, наглашава Самарџић. – То им није сметало да делове његове биографије и доживљаја илегалаца равногораца искористе за снимање филма „Валтер брани Сарјево“ и серије „Отписани“. Наравно, приказујући главне јунаке као комунисте, што је потпуно фалсификовање историјских догађаја.

ВИДЕО ТИХИ ИЗ СЕРИЈЕ ОТПИСАНИ ЈЕ ЗАПРАВО ЖАРКО ТОДОРОВИЋ ВАЛТЕР

И Жарков млађи брат, Бошко, био је официр, артиљеријски мајор. И он је у почетку био београдски илегалац, али га генерал Михаиловић лета 1941. године шаље преко Дрине и поставља за команданта Оперативних јединица Источне Босне и Херцеговине. Остао је упамћен као велики јунак, што је овековечено у првој верзији народне песме “На сред горе Романије“. Наиме, у тој првој верзији певало се да је четнички барјак из Србије донела рука “мајор Бошка Осмог пука“ (Бошко је пре рата сужио у 8. пуку).
Бошко је мучки убијен од комуниста фебруара 1942. године у Кифином Селу у Херцеговини. Мештани су га достојно сахранили, али су после рата комунисти ископали и бацили посмртне остатке у неку јаругу. Ипак, мештани проналазе и поново сахрањују мајора Тодоровића, али овога пута на тајно место.
Рат је преживео трећи, најмлађи брат, Сливко Тодоровић. После рата Сливко је емигрирао у Америку и постао чиновник америчке владе. Током 1990-тих обратио се мештанима Кифиног Села са молбом да се посмртни остаци мајора Бошка Тодоровића пренесу на гробље. Старији мештани, који су сво време чували тајну, то су и учинили, а Сливко је послао новац за подизање лепог мермерног споменика.
Сливко је преминуо у Вашингтону 2012. године. Није се женио и није имао потомство. Бошко је имао две ћерке, а о Жарковој фамилији нема података.

Послератни период

После рата Жарко Тодоровић Валтер ступа у француску Легију странаца, у којој проводи десет година. Ратовао је у Индокини, укључујући и први рат у Вијетнаму. Стекао је француско држављанство и примљен је на службу у Генералштаб француске армије, где је и пензионисан, у чини генералштабног пуковника. Преминуо је у Паризу око 2000. године.

Комунисти су од Француске тражили његово изручење, да му суде као “народном непријатељу“, што је одбијено као неозбиљно. Као и друге четничке официре који су преживели рат, па и све оне који су преживели Маутхаузен, комунисти су и Жарка Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца. Његово име налази се у књизи “ратних злочинаца“ коју је 2000. године о државном трошку објавио СУБНОР – а . До данас није судски рехабилитован.



извори:
ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV – DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA – KNJIGA 1
War Resistance and Intelligence By Dr K G Robertson Great Britani 1999 LEO COOPER
pogledi.rs

ПОГЛЕДАЈТЕ И ДОКУМЕНТАРАЦ О ПОКРЕТУ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

Please follow and like us:
error
  •  
    921
    Shares
  • 920
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *