ЗНАМЕНИТЕ ЖЕНЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ СРБИЈЕ
Имале су немалог учешћа у политичком и дипломатском животу, али и у култури и духовности, па чак и у образовању жена у средњем веку. Многе знамените средњевековне Србкиње су постале и светитељке.
Најстарији портрет српске жене датира из 12. века, тачније из 1137. године. У питању је портрет Марије од Знојма, сестре краљице Јелене Угарске, жене угледног чешког удеоног владара Конрада од Знојма. Овај портрет настао је три деценије пре појаве династије Немањић у средњовековној Србији – објаснио је доцент др Борис Стојковски на почетку трибине “Знамените жене српског средњег века“ која је недавно одржана у клубу “Трибина младих“ Културног центра Новог Сада.
Династија Немањић
Најзначајније жене србске средњевековне историје припадале су династији Немањић. О Анастасији, жени Стефана Немање, познато је да се са својим мужем замонашила и прославља се као светица. Више се, ипак, зна о женама Стефана Првовенчаног, Евдокији, византинској принцези, и о Ани Дандоло, млетачкој принцези.Преко брака са обема принцезама, Србија је ушла на велика врата у европска збивања тога доба. Браком Стефана Првовенчаног са Евдокијом, Србија је постала најближи сарадник Византије а Стефан је добио највишу титулу у том тренутку, титулу севастократора. Долазак Ане Дандоло у Србију означио је и прве кораке ка добијању краљевске круне, до чега је, на крају и дошло 1217. године.
Лазаревић
После смрти цара Душана, славни немањићки период доживео је крах. После Маричке битке 1371. године уздигао се тада највећи обласни господар Лазар Хребељановић. Његов брак са кнегињом Милицом није никако био случајан пошто је она била директан потомак Вукана Немањића. Овај брак је означио Лазарево директно повезивање са династијом Немањића.
Говорећи о кћеркама кнеза Лазара, можемо издвојити султанију Оливеру као најславнију, а у исто време и најнепознатију за ширу јавност. Постоје легенде да јој је пут био посут ружама када је одлазила у Бајазитов харем у Цариград. Она се у османским изворима и данас назива Деспина (деспотица) Оливера а засигурно се зна да се после смрти Бајазита, Оливера вратила у Србију. Није се поново удавала и није оставила потомство.
Бранковић
Поред Лазаревића, друга важна средњовековна породица била је Бранковић, која је подарила многе велике жене – Ирину, односно Јерину, Мару и Катарину Кантакузину, грофицу цељску. Ирина, тј. Јерина, потиче из породице Кантакузин. Надимак „проклета“ добила је када грађено Смедерево. Врло је вероватно да је имала утицаја на преношење моштију Светог Луке у Смедерево. Њена ћерка, Мара, такође је златним словима уписана у српску историју, али и османску. На цариградском султанском двору говорио се српски језик захваљујући Мари Бранковић, која је имала велик утицај на Мурата Другог иако му није подарила сина наследника.
Јеринина друга ћерка и Марина сестра отишла је на европски двор. Катарина Кантакузина је била удата за Урлиха Другог Цељског.
Катарина је до данас упамћена у култури, пре свега по томе што је најстарија српска књига на тлу данашње Хрватске “Вараждински апостол” настала у 15. веку по њеној наруџби.
Фејсбук коментари