Александар Велики – Словен из поморавља

Александар Велики потиче из античког братства које је насељавало простор Темнића, односно обалу у горњем току Велике Мораве. Александар Велики (356-323 п.н.е) био је највећи освајач и војсковођа Старог света. Отац му је био Филип II Македонски. и био је ученик Аристотела, Александар је уједно и највећи од царева богате античке македонске историје.
А да је он заиста словенског порекла може се видети већ код Плутарха у делу „Словени ликови антике“, у поглављу „Преци и родитељи Александрови“:
„Да је Александар по своме пореклу с очеве стране био Хераклид од лозе Каранове“, пише Плутарх.

Потомак Херакла

Александар је пореклом из лозе најчувенијег јунака античке митологије – Хераклеа, кога су Римљани касније прозвалi – Херкулес, а који је био стварна историска личност. То нам потврђује и чувени историчар из 1. Века Прицо де Сент Мари у свом делу „Лес Славе Меридионаух, Арманд Ле Схевалир„. Он овде наводи мишљења старих историчара и писаца који тврде да је Илија или Илион оснивач Троје, по коме ће српски простор на балкану касније и прозвати Илиријом, а србска племена илирским, био уствари син Хераклов, односно син „Бога Сербона„, како је Херакле прозван од тадашњег света.

„Овде се не ради само о митологији јер се иза имена Бога Сербона крије историјска личност – Сербо Макеридов, велики освајач и вођа другог похода Аријеваца у Азију око 1330. године пре Христа“, тврди Јован И. Деретић у делу „Срби – народ и раса„, Београд, 1998. године.

Иначе, Хераклово потомство је врло разгранато. Сам Хераклид потиче од најстаријег Херакловог сина Нила, који изроди Клеодеја, а овај Аристомаха, а овај опет роди Темена. Нужно је довести у везу данашњи топоним Темнић са Теменићима.

То античко братство по свој прилици насељавало је простор данашњег Темнића, односно обале у горњем току Велике Мораве. Из Родослова Хераклида даље налазимо да је Темен родио Карана, оснивача племена Карана, односно Карановића, из чије лозе и потиче Александар цар Велики (Плутарх, стр. 313).

Реч – каран – је санскритског порекла и значи – руке, рукотворци, народ срећне руке и тако даље. Да се подсетимо да је стари назив данашњег Краљева био – Карановац, а у Темнићу и данас постоји село – Карановци. По свој прилици племе Карана у праисторији живело је у пределу између Мораве и Ибра (Карановца), значи у суседству својих блиских рођака Теменића, што је и логично. Та географска блискост јасно упућује и на родовску блискост двају српских античких племена. У науци је доказано да су топоними, и уопште језичко наслеђе, врло поуздани путокази откривања истине, често поузданији од материјалних доказа.

Каран(овић) из Македоније

Како су се Карани или Карановићи нашли на простору данашње Македоније, из чијег ће се племена појавити цар света? И тај податак можемо наћи код Плутарха.“ Темен, родоначелник Темана, довео је своје племе на просторе данашње Македоније из Арга“, каже Плутарх, на страни 313, већ поменутог дела и издања.

По свој прилици, Александар Велики је знао врло добро прошлост свог народа и његову бурну историју, јер дошавши на власт, најпре је завршио дело свог оца Филипа, тако што је покорио грчке територије и град Тебу. А у Теби рођен је управо Херакле или Бог Сербон, предак Александров. Значи, Александар је само почео да враћа оне територије које су припадале његовом народу у прошлости.

Касније одлуком да крене пут Индије, преко евроазијског континтента, хтео је да опет освоји територије које су припадале његовим славним рођацима и „народу нашем најзнаменитијем“.
Детињство код Илира и Трибала

Трибали су насељавали централни део Србије и централно Поморавље, а западно од њих простирали су се Илири

Да је Александар Карановић био емотивно везан за своју постојбину, сведочи нам и његова реченица коју налазимо код Плутарха у „Славним ликовима антике“ на страни 113, где будући цар света каже: „Демостену који је мене, док сам боравио код Илира и Трибала, називао дечаком. „. Из овог цитата видимо да је Александар Велики детињство и рану младост провео управо и на територији данашњег Поморавља, јер су Трибали, као што је у науци апсолвирано, насељавали централни део Србије и централно Поморавље, а западно од њих простирали су се Илири, сродни етнос које су и по митовима и легендама и по историјским чињеницама повезивали исти језик, исти преци и иста култура.

Детињсто у Темнићу

Ако смо утврдили локацију Темнића и Карана, на основу филолошких података и топографских подударности античке и данашње географије, сличних или истоветних топонима, можемо са великом сигурношћу претпоставити да је своје детињство Александар Карановић провео међу својима у Темнићу, односно на локацији негде између Ибра и обе Мораве, јер ту су живели његови рођаци и својта.

Свађа са оцем

У једном тешком периоду свог живота Александар Велики Карановић ће поново боравити међу својима и сачекати час преузимања престола од оца Филипа 2. Наиме, као зрео младић, а жељан власти, славе и почасти, Александар се посвађао са својим оцем, изругујући га пијаног пред дворском свитом. Видевши како се тетура од столице до столице, рекао му је подругљиво: „Гледајте људи, тај се спремао да из Европе пређе у Азију, а овамо не може да иде из столице у столицу, а да се не сруши“. (Плутарх, 111).

После ове увреде, морао је да се склони са двора, док Филипов бес није спласнуо. И опет је „сам одабрао себи боравиште у Илирији“ (Плутарх 111). Од Плутарха сазнајемо да је Александар по мајци водио порекло од Илира, тако да је уточиште пред разбеснелим Филипом морао да нађе у својој ујчевини, а по даљем сродству у својој прадедовини.

Из историје поуздано знамо да је Александар Велики, пре него што је довршио освајање Хеладе, извршио најпре муњевит маневар уз вардарско-моравску долину и изашао на Дунав са својом војском, где је победио осиљеног трибалског кнеза Сирма из Паноније, односно Срема, који по њему и доби име. Будући врло образован код Аристотела, добар психолог, Александар је знао да му опасност најпре прети од ближњих, од најближих рођака и сродника.

Покоривши панонске Трибале и заплашивши остала српска племена на територији Илирије, Александру је био отворен пут у даље освајање, и смањена брига од изненадног ударца с леђа. Овде нам се нужно намеће мисао да братоубилаштво.
После победе над Сирмом, пут ка освајању Грчке је био отворен. Разоривши Тебу, Александар се помирио са Атињанима, а онда је решио да пређе Хелеспонт.

Освајање Мале Азије

Пошто је 334. године добио рат против Персијанаца, Александар је освојио Малу Азију, Сирију, Египат и стигао до Индије, где су Срби имали своју државу Сербарску и власт у близу 900 колона царева краљева, мандарина и кнезова, пре него што су почели да се исељавају из Индије, потиснути тамнопутим Дравидима.

Практично Александар је извео трећи велики поход на Индију. Пре њега су то учинили Арије, погрчени Арес, бог рата, а потом око 1330. године пре нове ере и бог Сербон, односно Херакле, или Сербо Макеридов, како се звао овај војсковођа као стварна историјска личност.