Лициније је са Константином великим потписао Милански едикт али је касније повукао свој потпис и наставио да прогони Хришћане ,за то имамо сведочење и Руварчевом летопису.
У Руварчевом летопису пише да је Ликиније почео да мучи хришћане. Нашта је цар Константин почео Ликинију да салје писма по слугама од поверења молећи Ликинија да престане са мучењем хришћанаали га Ликиније није послушао , нашта је цар Константин послао своје војнике, под војним притиском Ликиније је био принуђен да тражи помоћ од како се наводи подунавских варвара , а Занора нам сведоци да је Ликиније потражио заштиту у Србским планинама које се називају и шумема словенских Вана, али ипак га Константинови војници хватају и одсецају му главу . Син Ликинијев Бели Урош видевши велики страх и ужас побеже на тврду западну старну у Захумску земљу гд је и порастао.
– Лицинија и Kонстантина повезивали су завичајност и војнички дух, а раздвајали порекло, карактери и Ликинијева приврженост Галерију и истоку – пише др Александар Јовановић, аутор књиге “Тло Србије завичај римских царева”. – Ликиније, око две деценије старији од Kонстантина, био је ниског порекла, поникао у рустикалном амбијенту једноставности и елементарне борбе за опстанак.
Прочитај вест