Борба за српско писмо (3): Окупација идентитета
Лингвиста проф. Радмило Маројевић посвећен је већ годинама одбрани ћирилице и жељи да јој врати стари сјај. Како каже, опстанак ћирилице је доведен у питање.
– Ми смо имали неколико историјских тренутака када је са окупацијом забрањивана ћирилица. У Црној Гори за време аустроугарске окупације, као и за време италијанске. У Србији и сада имамо неку врсту меке окупације ћирилице. Десила се оставка Драгана Хамовића који се већ годинама бори да осветла образ нашем писму. Његов гест треба да буде звоно на узбуну – каже Маројевић.
Саговорник „Вести“ истиче да примарни задатак власти треба да буде одбрана ћирилице и језика од свих облика окупације.
– То значи да би требало у свим средствима информисања апсолутно примењивати ћирилицу. Требало би да се национализују све књижаре и све продавнице новина и часописа. То не значи да било ко има монопол, већ да то припада народу и да се ту продају искључиво ћирилична издања. Ако неко жели књигу да објави на латиници, то је у реду, али прво мора на ћирилици. Када је реч о продавницама, требало би увести систем опорезивања у складу са употребом ћирилице. Ко користи ћирилицу, плаћа намете као и досад. Ко употребљава латиницу, плаћа, рецимо, пет пута веће намете. А ко користи оба писма, плаћа два пута већи намет. Економским мерама треба да се подстиче употреба ћирилице – рекао је Маројевић.
Професор додаје да је то могуће уколико је власт у земљи патриотска.
– Ако није, онда ће се увек наћи неки разлози да то не буде. Латиница је алтернативно српско писмо. Ми не смемо да прихватимо све што нам се намеће. Треба заштитити све оне који се боре за националне вредности. А код нас се под окриљем демократије свашта намеће. Суштинска истина је да реч демократија губи своје примарно значење. Сада она означава окупацију. Ако кажемо демократска Србија, то значи окупирана Србија, па самим тим и окупиран идентитет – закључује Маројевић.
Извор: Вести онлине
Фејсбук коментари