БУДНИХ ЈЕ СВЕ МАЊЕ: Фалсификовање историје на примеру древног српског календара

БУДНИХ ЈЕ СВЕ МАЊЕ: Фалсификовање историје на примеру древног српског календара

Култура
Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
   

БУДНИХ ЈЕ СВЕ МАЊЕ:
Фалсификовање историје на примеру древног српског календара

Ми смо живи сведоци данашње манипулације и замена тезе претходних дешавања најскоријих догађаја деведесетих, чак и нешто каснијих година. Наши очеви су сведоци мењања наше историје од тренутка бомбардовања народне библиотеке 1941. и каснијег посткомунистичког периода, док су наши ђедови били сведоци злочина од Берлинског конгреса па надаље. Када све ово имамо у обзиру зашто би таквима тек био проблем да мењају оно што се десило пре пар хиљада година?⁣

Једна од таквих ствари је древни српски календар који датира већ 7529 година и којег модерни историчари упорно приписују некаквом Византијском календару иако он са њим готово да нема никакве везе.⁣

Пре свега Византија под тим именом никада није ни постојала. Први писани документи са тим именом се јављају тек у 16. веку па тако није постојао ни никакав „византијски календар“ или слично. Дакле, једини календар који је имао исти почетак бројања година био је реформисани календар Источног Римског царства из 988. године. Да би се сагледала веродостојност српског календара потребно је извршити упоредну анализу основних параметара календара Источног Римског царства из 988. године и српског календара. Пре свега српски календар писао се ћирилицом, а календар Источног римског царства грчким алфабетом. Осим различитих писама постојала је велика разлика у начину писања година. То значи да се на основу начина датирања може препознати по ком је календару написана година. Да би се слова која означавају бројеве разликовала од обичних слова, изнад њих су се стављале две тачке. Српски календар се препознаје и по симболу за време. Овај знак је јединствен у свету јер га нема ниједан календар па га нема ни календар Источног римског царства, односно, измишљени „Византијски календар“.⁣

То је искошени лук са два пресека који је такође усмерен према небу. Права линија и коси лук са два пресека код оба народа имају исто значење. Пратећи тај српски симбол времена кроз споменуте средњовековне документе идентичан се налази и у винчанским заоставштинама. На фотографији је споменик Деспота Лазаревића.

Познато је да календар и симбол за време имају само они народи који су некад у прошлости достигли високи степен цивилизације. Сматра се да календар настаје у тачки највећег успона неке цивилизације – српски календар је званично најстарији светски календар са традицијом од 7528 година. Овај календар је заживео је у српском народу и користио се у управним документима свих српских држава и документима Српске православне цркве све до 1881. године. Сви закони, догађају, уредбе, документи и јендоставно све што се могло записати је записивано по овом келандару.⁣⁣⁣
⁣⁣⁣
⁣⁣⁣
Српски календар се базира на природним променама и тотално је усклађен са активностима сунца по чему се и разликује од данашњих календара који су писани по вољи појединаца. Из тог разлога се овај календар сматра и једним од најтачнијих календара у људској цивилизацији. Што је званично потврдила и НАСА, која је установила да се све промене у њему поклањају са електромагнетним променама Сунца. По српском календару постоје само лето и зима који се завршавају и почињу у истој години. Лето се поклапа са новом вегетацијом и траје од априла до октобра, док зима траје од новембра (Митровдана) до марта. ⁣⁣⁣
⁣⁣⁣
⁣⁣⁣
Главни аргумент и слободно можемо рећи штит одбране овог календара као пре свега постојаног, а онда и неотуђиво нашег календара је симбол за време (галактички лук) који можете видети у приложеној фотографији у облику испресецаног лука. Овај симбол се може наћи на винчанској заоставштини, али и каснијој средњовековној попут Душановог законика, споменика Деспота Стефана Лазаревића, кнеза Лазара итд. Јасно је да винчанска култура, па чак и српска средњовековна култура многима смета али оно што такве највише боли је што је запис – запис и што се као такав не може избрисати или поништити.⁣⁣⁣
⁣⁣⁣
⁣⁣⁣
Веровање неолитског човека било је поред духа предака искључиво потчињено сунчевом циклусу. Сунце је као главни узочник свих временских појава, а опет и главни фактор од кога је зависио живот тадашњег човека био је са разлогом центар његовог веровања и митологије. У српском језику као једном од најстаријих језика цивилизације и данас су опстали ти најдревнији епитети попут „јара“ тј. „жар“ па се тако уз сунце увек додаје и оно „јарко“ или „жарко“. Тако је и у српском календару настао тзв. „Јарило“ што означава једноставно име за сунце са људским особинама из перспективе тадашњег човека. Управо та сунчева јара или жар представља главни предуслов извора живота и опстанка људи. За тадашње људе нови жар сунца који покреће нову вегетацију, топлије време и бујање природе које ће донети дарове представљало је и почетак Нове Године тј. Нове Јаре. Управо је ово и главно објашњење за енглеско „New Year“ (Њу јир) или немачко „Neujahr“ (Ној јар), речи украдених из нашег језика за које страни палеолингивсти деценијама траже одговоре за значење и порекло ових речи. Нажалост, никада нису зашли у древну српску цивилизацију и открили тајне најстаријег светског календара који би им дао одговоре на сва ова питања.⁣⁣ Веома брзо би онда дошли и до објашњења главне речи „Calendar“ (Календар) и дара сунчевог годишњег круга који се непрестано окреће такозваног КолоДара.⁣
⁣⁣⁣
Поред значења топлоте, јарост означава и спремност на рат и походност као симбол личне плодности. Тако долазимо и до јединствене животиње чији овакав назив срећемо искључиво код Срба, а то је „Јарац“. Ако се загледамо у рогове јарца видећемо годове који се као и код пањева стварају сваком новом јаром по један. Ако би на ову чињеницу додали и сагледавање ове животиње из угла другог значења речи „јара“ долазимо до особина ове животње која је заиста симбол похости, ратоборности и спремности на парење. Захваљујући овом знању како страним палеолингвистима можемо исто тако и себи дати прецизне одговоре зашто на шлемовима попут Скендербеговог видимо баш рогове јарца.

   

Извор Принцип

Запратите нас
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *