Борба за српско писмо (2): Помодарство ће нам доћи главе

Борба за српско писмо (2): Помодарство ће нам доћи главе

Поделите
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    2
    Shares

Поделите  1    1  2SharesБорба за српско писмо (2): Помодарство ће нам доћи главе О разлозима због којих је поднео оставку, али и положају ћирилице данас, за „Вести“ говори истакнути књижевник и бивши саветник министра културе Драган Хамовић. – Укључио сам се у рад кабинета министра Владана Вукосављевића, на његов позив, у очекивању неопходног заокрета у односу на темељна […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Борба за српско писмо (1): Ћирилица на самрти

Борба за српско писмо (1): Ћирилица на самрти

Поделите
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    2
    Shares

Поделите  1    1  2SharesБорба за ћирилицу (1): Ћирилица на самрти Национална баштина на удару немара Нови Закон о службеној употреби језика и писма у Србији прави је бекетовски јунак. Он чека, њега чекају. Нити ће он дочекати, нити ће други дочекати њега. Могао би Закон да направи праву позоришну каријеру, да се попне на сцену, па да одигра […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Ђаци нам знају више страних, него српских речи: Ми наше писце бришемо, а Хрвати их присвајају!

Ђаци нам знају више страних, него српских речи: Ми наше писце бришемо, а Хрвати их присвајају!

Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Поделите          Ђаци нам знају више страних, него српских речи: Ми наше писце бришемо, а Хрвати их присвајају! ДОК се ми одричено наших писаца, великана који су вековима припадали српској књижевној баштини, Хрвати „грабе“ и оно што не припада њиховом културном наслеђу. Најбољи пример је дубровачка књижевност. Из нашег школског програма у другом разреду гимназије тако је […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
АДЕЛА МАРГОТ: Ћирилица је чудесни кључ за разумевање прошлости и поправљање будућности!

АДЕЛА МАРГОТ: Ћирилица је чудесни кључ за разумевање прошлости и поправљање будућности!

Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Поделите          АДЕЛА МАРГОТ: Ћирилица је чудесни кључ за разумевање прошлости и поправљање будућности! Др Вебер из Лајпцига је докторирао на тему „Азбуке света“; он је доказао да је „српска ћирилица од свих азбука на свету најлепша, најбоља, најједноставнија, најлакше се учи, најлакше се чита, најмање замара очи.“ А ја доказујем да ћирилица омогућава поглед у прошлост […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
СЛОБОДА ИЛИ СМРТ! - Солунци говоре

СЛОБОДА ИЛИ СМРТ! – Солунци говоре

Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Поделите          СЛОБОДА ИЛИ СМРТ! – Солунци говоре … Лако је, и у оно време, било Србима у Србији: могли су гласно и да запевају и да закукају. Можда су живели и у сиромаштву, али су имали оно што је најдрагоценије: слободу! Све што су имали било је њихово… Тешко је било Србима на Косову: овде се […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
БУДНИХ ЈЕ СВЕ МАЊЕ: Фалсификовање историје на примеру древног српског календара

БУДНИХ ЈЕ СВЕ МАЊЕ: Фалсификовање историје на примеру древног српског календара

Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Поделите          БУДНИХ ЈЕ СВЕ МАЊЕ: Фалсификовање историје на примеру древног српског календара Ми смо живи сведоци данашње манипулације и замена тезе претходних дешавања најскоријих догађаја деведесетих, чак и нешто каснијих година. Наши очеви су сведоци мењања наше историје од тренутка бомбардовања народне библиотеке 1941. и каснијег посткомунистичког периода, док су наши ђедови били сведоци злочина од […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Како је Иво Андрић на доделу Нобелове награде пустио Марш на Дрину

Како је Иво Андрић на доделу Нобелове награде пустио Марш на Дрину

Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    1
    Share

Поделите       1  1ShareКако је Иво Андрић на доделу Нобелове награде пустио Марш на Дрину Иако су први снимци направљени између два рата, композиција Марш на Дрину је на неки начин заборављена. Симбол храбрости и истрајности „Марш на Дрину“ компоновао је Станислав Бинички на почетку Првог светског рата. Композиција је настала у част прве победе српске војске на […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Завештање Стефана Немање о Језику

Завештање Стефана Немање о Језику

Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    1
    Share

Поделите       1  1ShareЗавештање Стефана Немање о Језику (Миле Медић) „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
У БОЈ КРЕНИТЕ ЈУНАЦИ СВИ: Нема ко не воли Марш на Дрину, али да ли знате како је настала ова легендарна композиција?

Како је настала композиција Марш на Дрину

Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Поделите          У БОЈ КРЕНИТЕ ЈУНАЦИ СВИ: Нема ко не воли Марш на Дрину, али да ли знате како је настала ова легендарна композиција? ПРЕДВОДЕЋИ јуриш као командант Гвозденог пука током Колубарске битке 1914. године Миливоје Стојановић Брка је дао живот за Србију. Чувени официр прославио се и током битке на Церу, а у славу његовог јунаштва […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест
Правопижџије не воле Србство и србско

Правопижџије не воле Србство и србско

Поделите
  •  
  •  
  • 10
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
  •  
    11
    Shares

Поделите  10    1  11SharesПравопижџије не воле Србство и србско Да ли српи – питање је сад. Двадесет трећег маја 7524(2016) године, Српској академији на­ука и уметности, односно њеном Одбору за стандардизацију срп­ског језика (коме је академик Иван Клајн на челу), у Београду, Књаза Михаила 35, послао сам писамце сле­деће садржине: Фото: Илија Петровић ​Поштована Господо, ​некада, док сам […]

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Прочитај вест