Србска или како кажу бечко берлински лингвисти срПска односно словенска митологија, је вековима затирана спаљивана и сатанизована од стране пре свега Ватикана али и СПЦ.
Зато данас имамо јако мало информација о србској митологији.
За разлику од нас, грци који су преписали много што шта из наше митологије која је старија, негују и гаје своје предхришћанске богове.
Наша црква је многе наше обичаје преузела из овог периода. Ти обичаји су били веома дуго у нашем народу и многе нису успели да искорене па су их приписали цркви али заправо су из времена од пре Христа.
У овој категорији истражујемо, сакупљамо са других сајтова, књига, све што је везано за најстарију религију и митологију, Србску митологију односно словенску митологију
Поделите289 1 290SharesМонах Галактион (Аљоша): Од Индије до Србије ”Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изаћи.” Јеванђеље по Луки 8:17 Кад смо фебруара мјесеца 2004. године претраживали стару књижницу манастира Бођана, нисмо ни слутили на какве ћемо ријетке и драгоцјене књиге наићи. Једна је ипак била немјерљиво […]
Поделите275 1 276SharesЈедну коледарску песму велике старине добио је Милош С. Милојевић од призренског свештеника Јове Станимировића. Песму су вековима изводили коледари широм Средачке жупе, она се преносила с колена на колено и чува најстарије српско колективно памћење. У њој богиња Жива, која се поистовећује са голубицом, преноси Србима вољу Триглава из далеке Индије. А откуд Триглав […]
Теутине СУЗЕ У Боко-которском крају многи топоними и данас у свом називу имају Теутино име као што је Теутина пећина, одакле извире Сопот, врело које се јавља само два пута годишње.
Поделите145 145Shares Ни класични народи, ни потоњи учени Европљани нису имали потпуно јасне представе о планинама Балкана (Хелма) ; била им је позната углавном само његова приморска периферија. Антички географи сматрали су да се у центру Балкана дижу тако страшне висине, да се од њих могу видети сва мора која окружују Балкан. Грчка митолошка географија знала […]
Поделите62 1 63SharesБог Радгост је заслужан за то што су наши суседи давно уочили да је душа Словена широка. Иако је, у поређењу са другим боговима, Радгост имао сужена задужења, његов култ је био нашироко поштован. Можда је управо зато представљан са две главе – као заштитник гостопримства – где је једном главом бдео над домаћином а […]
Поделите452 2 454Shares Древни Срби и Индија Писани трагови о Србима из Индије датирају хиљадама година, а у Европи од преко три хиљаде година. Један део популације се обрео ,мигрирајући преко Мале азије и Персије, чак до Индије где су оставили свој траг који се осети и дан данас. Рус Мораскин је писао да су […]
Поделите94 3 97SharesСветовид, четвороглави ратник на белом коњу Световид је старој словенској (србској) митологији бог са четири главе , што не значи да се под тим обликом подразумева божанство монструм . Код њега је у питању мали пантенон важних словенских богова: Перуна , Сварога , Ладе и Молоше ( Виде). Постоји јако мало прецизних података о Световиду, […]
Поделите150 1 151SharesСВАРОГ БОГ СТВОРИТЕЉ Према легенди , када је Сварог завршио са стварањем света, одвео је свију жену Божену Виду на земљу да јој покаже своје дело . Док се Сварог дивио свом делу Вида је заспала под гранама једног стабла. Сањала је како светом ходају створења попут њих. Када је испричала Сварогу шта је сањала, […]
Поделите238 29 1 268SharesПерун Бог Грома код старих срба (словена) Перун је у србској митологији најмоћнији Бог. Он је Бог грома на небу и ватре на земљи. Важио је за непобедивог ратника. Припадале су му звезде, Сунце, и Месец. Силе које су у древно време изазивале страхопоштовање биле су његове јер је господарио ватром. Заборављена веровања старих срба, […]
Поделите232 1 233Shares Вук је митски предак србског народа. Срби су се од давнина клањали Дажбогу, чији је животињски облик вук. Доласком хришћанства свети Сава преузео је готово све функције Дажбога, између осталог и његове вучје особине, зато се свети Сава назива заштитником вукова. Веровање у вука код Срба се манифестује у многим обичајима. Рецимо , када […]
