Сачекајте !!!
Пре него што почнете да бацате камење на мене морам да вам кажем да ово није била моја идеја – долази из чувеног средњовековног текста – „Далимилов Летопис„! Ипак, постојале су шансе да многи никада нису чули за овај текст и за мене је то био довољан разлог да се о томе напише текст.
Дакле, сада се питате шта је то “ Далимилов Летопис “ ?
Па, то је за Чехе веома важан документ, јер представља први познати текст написан на чешком језику, негде у првој четвртини 14 века. Текст је такође преведен и на немачки језик и имао је многобројна поновна издања у овом делу света, због своје огромне популарности.
“ Далимилов Летопис“
Укратко, овај текст нам хронолошки приказује историју Словена, почевши од најстаријих времена а допуњен је важним догађајима у 14 веку. Аутор нам нажалост није обезбедио изворе за своје тврдње, што је била уобичајена пракса у то време, али се претпоставља да су неке од његових идеја засноване на старијим хроникама које су писане на латинском, које до данас нису сачуване, нажалост, као и на неким усмено преношеним предањима словенских племена. Дакле, да скратимо причу, оно шта је толико упечатљиво у вези овог текста је чињеница да на самом почетку, одмах након увода, аутор повезује порекло Словена са изградњом Вавилонске куле! Али, као да то није довољно шокантно, он не користи реч „Словени“ већ, уместо тога, употребљава реч“Срби„!
Да ли је етноним „Словенска племена“ постојао у 14 веку?
Да, у 6. веку нове ере Прокопије наводи термин Словени у списима писаним на византијском, односно грчком језику, и он се односи на њих као Σκλαβοι (Склабои). Први пут се помиње у тексту писано на старословенскогм језику, а сам термин датира из 9. века и гласи: Словенац.
Па зашто „Срби“, а не „Словени“?
То је мистерија, али овај текст наводи да се, након Божије казне, онај део Срба који су живели у Вавилону, преселио у медитерански регион „Мези јиными Србове, (међу осталим Србима,) ТУ кдежто бидли Рекове, (где су боравили Грци) Подле више, се усадили, (поред мора се настанили,) аз до Рима, се розминожили. „(и до Рима су се проширили.) Далимилов Летопис (Поглавље 1, линије 29-32) Одмах после ових редова је порекло словенских племена је објашњено у следећем начин: в србскем јазику авлаетса Држава, (У српском језику постоји земља,) јиеж Цхарватци јест ЈМЕ.(која се назива Хрватска,) в теј Земи Биесе Лецх, (и у тој земљи је био Пољак,) јемуж ЈМЕ Биесе Чех. (Назван Чех.) Далимилов Летопис (Поглавље 2, линије 1-4)
Дакле, као што видимо. Ова загонетка постаје све већа и већа. Да ли је овде аутор покушавао да направи хронологију словенских племена?
Он је навео да је у Чешкој био пољски човек (Пољак), који је дошао из Хрватске, која је била српски земља? Ми не знамо шта је мислио под тим. Истина, у ширем подручју Чешке постојала је још једна територија бело-Хрватска и друга територија бело-Србија, шта је сада Пољска, тако да је нејасно да ли аутор говори о балканских земаља или о овим територијама?
Мишљења о томе се разликују. Моје мишљење је да он говори о земљама Балкана и то кажем из два разлога:
1. Овај текст се појављује одмах након пасуса у којем где се повезују Срби са Медитераном; и
2. У наставку текста се наводи да је Чех морао да напусти територију Хрватскае након што је убио човека, па се преселио у нову земљу. (Неке друге хронике такође помињу овај догађај). Ако стварно жели да побегне, не би имало много смисла да се само пресели у друго село.
Дакле, да ли постоје други познати извори који повезују порекло Словена и Балкан? Да! Вероватно најпознатији од свих средњовековних словенских текстова, „Несторов летопис“ је написан у првом кварталу од 14 века, око 200 година пре Далимиловог летописа. Несторов летопис наводи да је порекло свих Словена на Балкану, одакле су отерали римску војску (?). Овде је цео пасус: „Током дугог периода су се Словени насељавали поред Дунава, где се сада налазе мађарске и бугарске земље. Међу овим Словенима, групе су раштркане широм земље и они су познати под одговарајућим именима, која су им дата према местима где су се населили. Тако су неки дошли и населили поред реке Мораве, па су добили име Моравци, док су други названи Чеси. Међу тим истим Словенима су били и Бели Хрвати, Срби и Каринћани. Јер када су Власи (* Римљани) напали Дунавске Словене, који су међу њима живели, и према њима учинили насиље, доселили су се касније и своје насеобине засновали поред реке Висле, и затим су названи Лијаци. Од тих истих Лијака неки се називају Полињани (Пољаци), неки Лутићани, неки Мазовљани, а остали су се називали Поморавци. Поједини Словени населили се на обалама Дњепра, и такође су се називали Полињанима. Ипак други су названи Деревљани, јер су живели у шумама. Неки су такође живели између „Припета“ и Дрине, и били су познати као Дреговичани.
Друга племена бораве дуж Дрине и да су названи Полоћани због малог потока који се зове Полота, а који се улива у Дрину. Име Полоћани, потиче од имена Полота. Словени су такође насеили простор око језера Ил’мен, а ту су били познати по свом карактеристичном имену. Изградили су град који су назвали Новгород. Ипак други су имали своје домове дуж Десна, СЕМ „и Сула, а названи су северани. Тако је словенска раса подељена, а језик којим су говорили је био познат као словенски.
„Дакле, ето га, ја не износим никакве своје тврдње у овом тексту, али мислим да је јако занимљиво и важно знати да је у средњем веку било широко распрострањено веровање да су Словени пореклом са Балкана и да су Срби били једно од њихових најстаријих племена.
Извор: Комплетан текст “ Далимилов летопис“ (нажалост доступан само на чешком језику)
Текст је преведен са енглеског, оригиналан чланак можете погледати ОВДЕ.
Фејсбук коментари