Етно село Јарам – Србска традиција у срцу Београда
Интервју са власником Душаном Стојковићем
Ко је основао овај локал и по којим мотивима?
Душан Стојковић: Мотиви су србски а идеја је била да се у једном делу Београда направи једно место за уживање, обзиром да не воле сви сјај и раскош. Овај локал, ово етно село основала је моја рођака Нада Чех, пре отприлике десет година, са циљем да то буде лепо место за дружење. Међутим, касније се испоставило да то може да буде и комерцијално, те је тако настао и ресторан „Јарам“, који се и данас тако зове. Као што видите, ништа спектакуларно. Мишљења сам да су људи који имају срце и душу овде добродошли, да свако ко дође у овај ресторан осети србску топлину и традицију од првог тренутка. Да свако ко има неку муку и уђе у овај ресторан, ту своју муку овде и отклони или барем заборави.
Зашто име „Јарам“? Постоји ли неки посебан разлог или мотив за баш то име Вашег етно ресторана?
Душан Стојковић: Име локалу су дали моја рођака Нада Чех и њен супруг. Ја не знам детаље око самог имена и разлога за њега. Јарам је, као и сваки алат сам по себи терет, мора стално да се ради, да се вуче. Он не држи господара него роба. Као и сваки посао, тако и овај мој, тражи да му се посветите коплетно, скоро 24 часа дневно, како би посао заживео, како би ресторан имао „душу“ како се то у нашем лепом србском језику каже, да би се људи када овде уђу осећали пријатно, Наша жеља је била да свако ко уђе у „Jарам“ у себи помисли „Како је овде лепо, хоћу да уживам“.
Господине Стојковићу молим Вас, реците ми нешто више о себи и својој породици.
Душан Стојковић: Мало сам затечен, искрено….постоје индиције да моја породица вуче корене од познатог војводе Миленка Стојковића. Наиме, моја породица је пореклом из Крушевца, а како је војвода Миленко Стојковић тамо обитавао и водио разне борбе, индиције постоје. Али, то ћемо наравно још да проверимо. Дакле не могу то са сигурношћу да тврдим али, постоје бројне сличности и око музике и око стила живота. Војвода Миленко Стојковић је био „широке руке“ односно, помагао је људима, тако да мој прадеда Владимир, деда Димитрије и отац Александар, и ево сада ја, као већ четврта генерација, имамо исти стил живота. Није нам важна само наша породица већ гдедамо да помажемо и друге, по хришћанској заповести „Љуби ближњег свога“.
Дакле – „Јарам“ је место где се заборављају туге, ако сам исправно разумела?
Душан Стојковић: Да, основан је са управо тим циљем, као што сам рекао, за оне које не привлаче светла метрополе, што Београд јесте, већ годинама уназад. Овде истовремено и јесмо и нисмо у граду.
Интересантно је то да локал није стилски концентрисан на традицију само једног дела Србије, већ да се појављују елементи традиције свих делова наше земље. Због чега сте се одлучили за баш такву концепцију?
Душан Стојковић: Дешавало се да гости нашег ресторана донесу понеки поклон и да, на тај начин, овде оставе део себе, тако да гостима из било ког дела Србије, није забрањено да овде донесу и оставе било шта што желе и што је аутентично, и да то овде оставе.
Који део Србије је Вама лично најдражи, за који део Србије се највише осећате везаним?
Душан Стојковић: Дефинитивно за Шумадију. Шумадију и Источну Србију, то ми је некако најближе срцу.
Хвала Вам најлепше.
А вама, нашим читаоцима, покушаћемо да, у неколико слика, пренесемо дивну атмосферу која у ресторану „Јарам“, влада у свако доба дана.
Фејсбук коментари