Хрвати

Хрвати
Опет се скупљају и и опет сплеткаре,
Изнова подривају и изнова роваре.
Издају, продају, лажју се служе.
За своје злочине невине туже.
Крваве руке им крију рукавице.
Дечје очи ките кукавице.
За вражје благослове продају душе.
Туђин заповеди – свој барјак руше!
Два лица имају увек и свуда:
За Србе два ока од мржње луда.
А чељусти пуне кољачких зуба.
А за свет васцели – мирни ко буба!
То пацовско гнездо и змија клупко,
и чопор хијена смешка се љупко.
Погано племе пред туђином клечи
Без песме јуначке и без часне речи.
Увек на страни што изда и вара-
и кнеза и краља, и Бога и цара!
Бедници, улизице и лицемери,
лопови, лажови и србождери.
Никад им руку братску не нуди.
Ни од ђавола свеци,
Ни од зверова људи.

песма Вишеслава Симића која се налази у роману под називом „Фе“
Песму објављујем уз усмену сагласност аутора.
Роман „Фе“ иначе говори о вековној мржњи коју Хрвати гаје према Србима. НДХ није ни почетак нити крај.

Логор Стара Градишка (НДХ – Јасеновац (5))

НДХ – творевина Ватикана (Џеред Израел)

ХРВАТСКО ПИТАЊЕ; (претеча НДХ) – ПОЧЕТАК, КОРЕНИ, ИДЕОЛОГИЈА