Јека од гусала (Слобода се не поклања, него силом освојава)
Јека од гусала је песма Ђенерала Јована Драгашевића, из које је настала заветна порука
„Само слога Србина спасава“ указујући да се не ваља уздати у туђина, и да се за слободу морамо сами изборити. Ова крилатица је посебно сметала нашим непријатељима, који су се водили оном старом „завади па владај“.
Ој, Србине, мој брате рођени,
Ој, Србине, мучениче давни!
Не уздај се у помоћ туђинску,
Помоћ туђа наплата је скупа;
Не ослањај с на љубав туђина,
Љубав туђа пуна је горчина.
Ко у себи доста снаге нема,
Томе туђа не даје мелема;
Ко од другог помоћи изгледа,
Том најслађи залогај преседа;
Ко у туђу мишицу се нада,
Тај имаде још много да страда.
Па чуј, Србе, о почуј ме, брате,
Ова патња нек је наук за те:
Изван тебе тражићеш бадава –
Само слога Србина спасава,
Тако Србу пише и на грбу.
Пријатеља и мого би наћи,
Ал да само штогод олакша ти,
Но не ишти да он за те ради;
У властитој својој тековини
Човек има поноса и дике.
А поклони за децу су само.
Слобода је слатка само онда
Кад је тече сам и цео народ,
Туђин му је нигда дати неће.
Зато братства траж међ браћом својом:
У Србији и Маћедонији
И у Босни и Херцеговини
И јуначкој оној Гори Црној,
У Банату, Бачкој и у Срему,
У Хрватској и у Славонији,
Далмацији и далекој Крањској
И Бугарској братској домовини –
Ту је братство што свуд једно срце,
Само ваља да се обгрлимо.
И кад идеш тражит пријатељства,
То га тражи увек у страдалцу,
Кога тишти ко што и теб тишти:
Е, у срећи с људи само друже,
А несрећа пријатеље гради.
Па сад прегни, о мој брате мили,
Прегни мудро и срцем и душом:
Да се дигне што је било пало:
Да пропева што је проплакало,
Да се споји што је раздробљено,
Да заблиста што је потамнело,
Да се здружи што се отуђило,
Да се збрати што се одродило,
Да ускрсне што у гробу било,
Да се слави слогом и јединством,
Од данаске па све довијека.
Фејсбук коментари