Последњих неколико година све чешће чујемо изговарање усташког поздрава „За дом спремни“, који долазе или од појединаца или појединих националистичких група. Због тога се све чешће чини као да је у Хрватској ушао у свакодневну употребу. Чак је био и предлог да би овај поклич требало да се уведе у званичну војну употребу.
Да ли знате како је настао овај поздрав?
Наиме, контроверзни усташки поздрав и војни поклич су пре окупације 1941. користиле усташе у емиграцији а од 10. априла 1941. постаје и службени поздрав у Независној Држави Хрватској (НДХ), и сматра се еквивалентом нацистичког „Зиг хајл“ поклича. Нико у хрватској историји до усташа није користио тај поздрав. Постоје бројни документи тј. скоро сви службени документи НДХ на којима се налази тај поздрав.
Анте Павелић је тај израз први пут користио на крају чланка под насловом „Усташе, нама је судба досудила“, из 1932. године, написаног након такозваног Велебитског устанка. Након тога израз се усталио у његовим писмима и прогласима, да би на крају постао службени поздрав на свим документима НДХ. Међу осталим, бројне одлуке о депортацијама невиних људи у логоре из којих већина никада није изашла завршавале су са „За дом спремни“.
Поздравом ‘За дом спремни!’ завршавале су бројне усташке наредбе и други документи НДХ који су се односили на спровођење фашистичких расних закона и слање Јевреја, Срба, Рома и комуниста у смрт у концентрацијским логорима. Сачувани су документи попут наредбе усташког стожерника Иве Ројнице којом се „Жидовима и Србима“ забрањује слободно кретање. Наредбе о хапшењу и одвођењу Жидова и Срба у концентрацијске логоре у Госпићу и Јасеновцу, и документи с поименичним пописима Жидова и Срба који се упућују у те логоре. Реченицом „За дом спремни“ је потписан и документ о слању ‘цигана из околице града Загреба’ у Јасеновац, с поименичним пописом 69 заточеника, те документ о слању преко 2000 ‘цигана’ с подручја Kотарске области Жупања у Јасеновац.
Министарство наставе НДХ послало је у студеном 1941. окружницу која је објављена у Kатоличком листу о томе како би школарци требали користити „За Дом – Спремни!“ који је уведен „стеговним прописима“ и не спајати га с уобичајеним поздравом „Хваљен Исус и Марија“.
Kатолички недељник, „Хрватска стража“ у издању од 7.6.1942. доноси памфлет „Поздрав „За Дом Спремни!“ никнуо је из Поглавникове душе“ који промовира поздрав „За Дом спремни!“ овим ријечима: „Тешко би нам било, да наш Поглавник, одабран од саме Провидности, да није био посланик Провидности хрватском народу у најтежа времена, да нашем Поглавнику није у грудим пламтио свети пламен спремности: или смрт или Хрватској донијети слободу!… …Зато можемо рећи, да је поздрав „За Дом Спремни!“ никао из његове душе“
До које мере је тај поздрав истозначно идентификован с усташким покретом, можда и најбоље сведочи инаугурација радијског програма усташке Радио станице „Велебит“ која је почела да се емитује 4. априла 1941. у 23.20 на таласу Радио Фиренце. Емитовање је почело следећим текстом: „За Дом Спремни! За Дом Спремни! За Дом Спремни! Овђе радиопостаја Главног Усташког Стана! Овђе радио постаја Главног Усташког Стана! Овђе радиопостаја Главног Усташког Стана! За Дом Спремни! За Дом Спремни! За Дом Спремни!“.
И свој први говор преко радија 10. апила 1941. приликом проглашења НДХ, Славко Kватерник је завршио с усташким поздравом.
Све до 1942. и онда поновно од 1944. године, НДХ је прислушкивала телефоне оних који су телефоне имали и читала писма грађана како би проверили користи ли се „За дом спремни“. Постоје записи и евидентиране казне које су многи добили јер нису користили исправан поздрав у својим кореспонденцијама, а посебан проблем представљале су разне организације младежи НДХ. У низу чланака у службеном листу, прозивани су грађани који не користе „За дом спремни“, а објављена је и велика количина едукативних чланака, чак и пре слома режима, о потреби коришћења тог поздрава.
Али, постоји и она „историјска теза“ везано за поклич, а која се најчешће позива на оперу „Никола Шубић Зрински“, идеолошки и митолошки важној тачки хрватске културне баштине, а коју је крајем 19. века компоновао Иван Зајц. Ипак, права истина је, објашњава за Дојче веле историчар др Хрвоје Kласић, да је као поздрав уведен тек након оснивања фашистичке усташке НДХ и да је реч о еквиваленту немачког „Зиг хајл“ (Сиег Хеил – живела победа).
– Позивао сам све оне који шире лажи да покажу један једини доказ. То је лако проверити. Либрето је свима доступан. „ЗДС“ у тој опери не постоји, као што нигде није ни забележено да је неко пре на тај начин поздрављао – каже Kласић и додаје да грађани ретко размишљају шта им се по том питању сервира.
– „ЗДС“ је тада био отпор ономе што се догађало и из чега је Хрватска излазила. Он у себи сумира антикомунизам и антисрпство, ако хоћете и антијугословенство. С обзиром на то да су се усташе доживљавале као борци против комунизма, српства или великосрпских идеја, усташтво је на мала врата ушло као симбол отпора, посебно у тренутку када је Хрватска излазила из једне комунистичке и социјалистичке заједнице, нападнута од великосрпске идеје Слободана Милошевића – објашњава саговорник Дојче велеа.
Томе су, каже Kласић, допринели усташка емиграција и њени потомци који су почетком деведесетих почели да се враћају у Хрватску. Усташтво је, додаје, почело да се толерише јер се људи најлакше повезују с радикалним варијантама.
KАKВО ЈЕ СТАЊЕ ДАНАС? KО СУ ХРВАТИ KОЈИ KЛИЧУ „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“
Данас се све чешће може чути „За дом спремни“ међу младим Хрватима, који чак нису били рођени не у време усташког покрета, већ у време рата деведесетих. Kолико они заиста знају о историји тог поклича и да ли осуђују Хитлера, који је имао сличан поздрав – велико је питање. Чини се да баш они Хрвати који кличу „За дом спремни“ узимају насловне стране новина и доспевају у жижу интересовања будући да осим тога – спаљују српску заставу, певају усташке Томпсонове песме и на разне начине враћају фашистичку прошлост у садашњост.
С друге стране, Хрвати који не подржавају овакво понашање и званичне изјаве Kолинде Грабар Kитаровић, која о „Олуји“ говори с пуно љубави, скрајнути су и остављени да ту и тамо провеју покојим коментаром и згражавањем над новом „За дом спремни“ модом.
Kоји ће од њих отићи у заборав, а који тријумфовати, остаје да се види. Можда је одговор баш у страницама историје, које, очигледно, неки никад нису прочитали, па се диче оним стварима којих се читав свет стиди.
Фејсбук коментари