Изгладнела деца у Јасеновцу

Логор 3Ц–„тихе ликвидације“ у Јасеновцу

Ватикан Други Светски Рат НДХ
Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
   

Непознаница јесте Логор 3Ц, намењен тихим ликвидцијама у Јасеновачком логору. Логор 3ц је посебна врста „казненог простора“ у који су затварани људи и остављани да ту лагано и мучно умиру. У оваквим условима, разбијали су се сви познати друштвени и људски табуи.
Много тога се о логорима у НДХ зна, али више је, свакако, онога што се о њима не зна. Једна од тих великих Угледајући се у свему на Немачку, НДХ је оформила и концентрационе логоре, увивши логоре уништења у „прихватљиву“ форму“ – „радног логора“.
Иако је број оваквих „радних логора“ на територији НДХ био већи, најтипичнији пример је Јасеновац, формиран и основан око села Јасеновац у којем се налазила циглана. Како је логор растао и „развијао се“, Циглана је постала такозвани „Логор 3“.
Заробљеници у логору су зузетно лоше храњени, живели су у крајње исцрпљујуим, нељудским условима. Темпо рада је био изузетно исцрпљујућ, без пауза у току радног дана.Свако ко би се, на било који начин, пожалио, затражио паузу из било ког разлога био би изложен малтретирањима, а неретко и убијању од стране усташких чувара. Они су у свом својству употребљавали најбруталније методе терорисања затвореника, све у сврху сламања њихове воље.
У јавности, Јасеновац је представљен као радни логор али методе које су у њему коришћене недвосмислено указују на то да се радило о логору истребљења. Познато је 57 различитих начина мучења и убијања затвореника. Поред свима познатих оруђа и оружја коришћених за брутална погубљења, постојали су и начини који се могу дефинисати као „тихо убиство“ или тиха ликвидација. Овде говоримо о поступцима и птаксама које неминоно за последицу имају тешку болест и на крају смрт.
У Јасеновцу се догађало пробијање свих табуа једног друштва. Све оно што једно људско биће чини човеком, овде је замрло. Овде пре свега говорим о канибализму који су усташе активно подстицале изгладњивањем заточеника логора, понајвише Јасеновца. Управо у ту сврху, формиран је одељак логора познат под називом „3Ц“.
Управо у овом делу, који се састојао од малог простора ограђеног бољикавом жицом, канибализам међу затвореницима се подстицао од стране усташа. Затвореницима из „3Ц“ није давана никаква храна а сваки покушај доставе макар и мало хране у овај ограђени простор, кажњавао се. Могло се десити да затвореник који буде ухваћен да доставља храну онима „иза жице“, буде убијен на стравичан начин, пред осталима, како би послужио као пример. Други начин је био затварање онога ухваћеног у „преступу“ унутар жице, чиме би био осуђен на спору и изузетно болну и мучну смрт. Овај део, 3Ц, био је посебно чуван, а у њему је умело да буде и више од хиљаду људи у једном моменту. Овим људима била је ускраћена и храна али и вода. У тим условима, почињали су да умиру. Код преживелих су се често јављале такозване „гладне психозе“. У таквим стањима неретко су се дешавали инциденти канибализма, када су преживели јели месо умрлих логораша, дојучерашњих сапатника. О овоме сведочи и мали број преживелих јасеновачких логораша, као и лекари који су повремено довођени у Јасеновац, али и злочинци којима је суђено и који су описивали своје посете овом стравичном месту. Слична сведочанства могу се видети и од оних који су испред „Логора 3Ц“ стражарили, питајући се: „Зашто ови унутра тако споро умиру?“. Приликом уласка у 3Ц нађена су двојица преживелих а остала тела којих је још било на видику, сведена су на огољене скелете, на којима се скоро и није могло наћи коже и меса. Овај податак говори о страхоти која је од разумних нормалних и радних људи створила канибале, чудовишта са људским лицем, који су само телесном грађом подсећали на људска бића. Сведочења говоре о томе да су очи ових људи биле пазне и нељудске, баш попут изгладнелих предатора.
Иако номинално радни логор, Јасеновац је, као и многи други током Другог светског рата у Независној држави Хрватској и Немачкој, заправо био логор уништења, намењен истребљењу“неподобних“, оних за које у Павелићевој НДХ није било места. За истребљење „непоћутних“ користила су се најразличитија средства, од стрељања и убистава оштрим или тупим предметима (камом, маљем или „србосјеком“) до метода које у основи нису бруталне, али чије последице доводе неминовно до дуге и изузетно мучне и болне смрти. Овде говорим о убиствима жеђу и глађу. То су такозване „тихе ликвидације“, чији циљ је био спречавање устанка до ког је лако могло доћи због дотадашњих бруталних масовних ликвидација. Тако је требало наћи „природни начин“ ликвидације. Решење је нађено у убијању глађу и жеђу. Ту се јауци не чују а муке су далеко веће и страшније од било ког клања.

Масакрирани, изгладнели и измучени индустријалац Милош Теслић
Масакрирани, изгладнели и измучени индустријалац Милош Теслић

Убиство глађу функционише на тај начин да људско тело троши резерве масних наслага које има. Дакле, људи крупније конституције су дуже и лакше подносили глад услед исхране која је била сведена на неколико стотина Калорија дневно у условима када човеку просечне грађе треба између 2500 и 3000 калорија дневно, како би нормално функционисао и радио. Међутим, у условима где радни дан без одмора траје више од 12 часова дневно, а оброци радника су сведени на две чаше од 2 децилитра бистре супе са по неколико комадића кромпира или зрна грашка, нико не може опстати дуго. Ти људи су, независно од грађе и конституције, врло брзо почињали да троше тзв „сопствене резерве организма“ однносно, њихова тела су почела да „једу сама себе“. Овакво стање, неминовно је водило у настанак различитих болести, долазило би до пада имунитета и настанка гангрена и других упалних процеса услед којих би смрт била мучна и посебно спора. У таквом стању, за свакога од њих је убиство фактички представљало милост. Они који услед исцрпљености више нису могли да раде, често би били одвожени на јасеновачко стратиште Градина, под окриљем ноћи, уз обећање о лечењу и/или слободи. Умсто обећаног, они би били поклани или на други начин побијени. У сваком случају, чак и смрт од ножа или маља, хуманија је од онога што се дешавало са затвореницима у „Логору 3Ц“ где су, како смо видели, изгладнели логораши довођени у стање да, попут малог броја животињских врста, једу једни друге.

700.000 жртава логора Јасеновац

Овде се не ме заборавити једна важна чињеница. Концентрациони логори у Независној Држави Хрватској основани су по узору и угледу на логоре у Хитнеровој Немачкој. То свакако није било ништа необично, знајући да је Независна Држава Хрватска била независна само у свом имену. У свему осталом, била је подређена Трећем Рајху, односно Адолфу Хитлеру. Расни закони који су донети у Немачкој, скоро у потпуности су преписани у НДХ, а „хрватски језик“ постао је необична мешавина србског језика и буквалног некритичког превода немачких речи.
У условима где се Трећи Рајх односно Немачка копира у потпуности, страхоте логора Дахау су до танчина ископиране у Независној Држави Хрватској. Зато и није необично да се овај ужас проширио на немачке сателите. Јасеновац као масовно стратиште „непоћутних“ остаје заувек као место где су сви табуи људског рода пали пред ужасом који једна група људи може учинити другој, подстакнуто вером у „Бога свемогућега“. Било је то место где је једн био све а други човек ништа. Један човек је окрутни џелат а други мучена жртва.

 

Запратите нас
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *