Према званичној историји Срби су у седмом веку населили балкан односно Хелм, иако то нема никакве везе са истином, јер су Срби староседеоци Балкана (Хелма). Континуитет Срба на Балкану иде око 5500 год.п.х. Сеоба је било, али у оквиру своје територије. Познато је да су се Срби простирали на огромној територији, и да је та територија излазила на три мора, значи они су се селили у оквирима своје територије , па се тако и десила сеоба у седмом век , коју званична историја наводи као насељавање Балкана. А и мало је познато ко су били владари Срба пре Немањића и да ли је уоште било владара , па ево мало и на томе да обратимо пажњу и хронолошки обрадимо ову тему . На Берлинском конгресу 1878. ми смо добили условну независност, а један од услова је био да не истражујемо своју историју пре Немањића, али то је посебна тема. У овом чланку ћемо написати нешто више о томе ко су били Владари Србије пре Немањића, иако су подаци, из наведених разлога врло оскудни, желимо да посветимо више пажње овој теми.
Први у низу је Кнез Властимир.
Кнез Срба, који довео Србе на Балкан у време владавине Византинског Цара Хераклија (610-641), VII век-660; не зна се његово име, умро је 680)
Свевлад (660-679, Кнез Србије)
Селимир (679-680, Кнез Србије)
Владин (680-700, Кнез Србије)
Ратимир (700-730, Кнез Србије)
Вишеслав (730-780, Кнез Србије)
Радослав (780-822, Кнез Србије)
Просигој (822-836, Кнез Србије)
Кнез Властимир ( 805 – 851)
Кнез Властимир (пре 805 — око 851) је први српски кнез (архонт) о коме имамо више података у историјским изворима. Владао је највероватније у периоду од око 830. до око 851. године и по њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи.
Владао је као de facto суверен владар, иако је можда номинално признавао врховну власт византијског цара, а њему су опет били директно подређени владари осталих српских области. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима предовеђеним Пресијамом (836 — 852) који су покушали да потчине себи првобитну Србију, али је Кнез Властимир током трогодишњег рата успео да одбије њихове нападе и сачува српску самосталност.
До данас нису разјашњени мотиви бугарског напада на Србију, али се као две главне хипотезе наводи:
Властимирово одбацивање византијске врховне власти, што је покренуло Бугаре да покушају да прошире своју власт са осталих Словена и на Србе
Властимирово савезништво и помоћ Византији током њиховог рата око 846. године
После његове смрти, власт је прешла на тројицу његових синова Мутимира, Стројимира и Гојника.
Кнез Властимир је припадао владарској породици чији су представници владали Србима у доба сеобе на Балканско полуострво. Не може се са сигурноћшу тврдити да је он био директни мушки потомак кнеза који је довео Србе на Балканско полуострво, али је засигурно припадао његовој породици. Његов отац је највероватније био његов претходник на положају кнеза Просигој, иако се ни то не може тврдити са сигурношћу.
Из брака са непознатом супругом имао је барем три сина (Мутимир, Стројимир и Гојник) и једну ћерку (коју је удао за жупана Травуније Крајину, сина Белојевог) који се јављају у историјским изворима.
Византијска власт у Србији није била јака и огледала се у држању гарнизона у тврђавама, плаћању пореза и можда у слању пратећих одреда цару, док су локални кнезови имали широку унутрашњу власт.
Теза Станоја Станојевића о побуни
При крају Властимировог живота у Србији долази до стварања антивизантијског блока међу представницима народа на чијем челу је свакако стајао многобожачки елемент који је најјаче осећао византијску власт. Као последица овога долази до организовања побуне на чије чело је стао кнез Властимир. Из Србије су протерани хришћански мисионари и војне посаде чиме је практично стечена независност. Византија је била заузета на другим странама (нападом Бугара превасходно) тако да није могла да предузме ништа озбиљније против Србије, на шта су Срби вероватно и рачунали када су подизали устанак. У прилог овоме иде и чињеница да је гусарење у Јадрану појачано, поготово од стране Срба из Неретвљанске области, средином IX века када се смешта антивизантијски покрет у Србији. Бугари, који су нешто пре Срба основали независну државу, видели су у Србији претњу њиховом циљу да себи потчине све Словене на Балкану, што је могло довести до сукоба
Фејсбук коментари