У историским изворима Недовољни су подаци о пореклу најлепше краљице Теуте. Теута је ступила на престо 231.г. пре Христа након смрти супруга Агрона. По неким савременим предањима у Боко-которском заливу Агрона је отровао његов војсковођа Деметрије Хваранин који му је у знак добродошлице након извршене победоносне војне акције дао да испије врч с вином у које је усуо отров. По историјским изворима краљица Теута владала је у име свога малолетног пасторка Пинеса. У то време моћна Илирска држава простирала се од леве обале Неретве до Епира обухватајући све отоке осим Виса. Након покушаја да завлада Висом заратила је са Грцима који су у помоћ позвали Римљане 229. г. Пр. Христа. Поражена је у том рату (229. пр. Кр. – 228. пр. Кр.). Повукла се у Рхизон (Рисан, место у данашњој Црној Гори) и била присиљена да плаћа ратну одштету и данак те ограничити кретање наоружаних бродова. У Рисну је правила бродове. Римљанима је припао простор до ушћа Дрима, а Хваром и суседним острвима завладао је римски вазал а Теутин некадашњи војсковођа Деметрије Хваранин. Умрла је на острву у Јонском мору.
ПОРЕКЛО КРАЉИЦЕ
Теутима По неким предањима била је кћерка лекаруше из Метковића. За време сајма илирски ујединитељ, краљ Агрон разболео се на сајму и дошао тој лекаруши видевши њену кћерку, лепотицу Теуту. Заљубио се, испросио је и оженио. По другим предањима Теута је била кћерка краља Агрона којом се он оженио јер су краљеви код Илира као и код других цивилизација од сумерске, акадске, староегипатске и друге. сматрани божјим потомцима те им је било све допуштено. Радослав Катичић наводи да је Теута била Агронова ћерка. По народном приповедању не зна се да ли је Теута име или је краљевско име код Илира.
АГРОНИУМ
Илирски град Агрониум назван је по краљу Агрону. По которским предањима илирски су богови преклињали Агрона да не ожени Теуту: „Лијепа јесте, истицали су, но је и злокобница која ће сигурно донети несрећу целом краљевству. Већ у годинама али вреле крви. „Агрон је поступио супротно вољи свемогућих. Оженио је Теуту. Волео ју је, водио са собом, даривао поклонима и почастима. Учествовала је Теута с Агроном у многим ратовима. Створили су моћну државу. Потом је Агрон саградио прелепи град Агрониум у којем ће столовати његова супруга. Град је опасан бедемима. У граду су изграђени цветни тргови и арене. Изграђено је и пристаниште у којем је „планирано да први привезани једрењак буде онај који ће Агрона довести када овај дође на прославу отварања града„. Агрону је стигла вест да му супруга Теута живи раскалашеним животом. Одлучио је да се врати и лично устврдити што је истина. Краљица га је дочекала на пристаништу „у свој својој лепоти, у раскошним кочијама“. Пришла је краљу иу знак добродошлице понудила му пехар да испије. Уморан од дугога путовања и задовољан развојем догађаја Агрон је испио течност на искап. Направио је неколико корака и пао на тепих прострт њему у част. Био је мртав. Тако је један од угледних Агронових војсковођа усмртио краља и преузео команду над илирском флотом и војском. Због тога убиства бог Посејдон је наредио да се из града склоне робови и сиротиња. Почело је страшно кажњавање. Земља се отворила, ау њену утробу пропао је тек изграђени Агрониум. Затим је морски талас за сва времена сакрио некадашњу илирску престоницу. По предањима Теута није била кажњена јер није знала да се припремало убиство њеног супруга. Приповеда се и да је Посејдон није хтео казнити због њене изузетне лепоте.
ПРОПАСТ РИЗИНИУМА
Шта су старији усмено-књижевни облици, у њима је елемент митскога израженији. Виле су најчешћа митска бића. (О вилама је реч у поглављу Митске предаје.) Усменом је комуникацијом до наших дана у которском крају у Црној Гори сачувана предања о вили која је волела римскога капетана Хорација. Али, Хорација је волела и Теута. Једног дана дође у Ризиниум, где је столовала илирска краљица Теута, својом галијом млади и наочити капетан Хорације. Упловио је у Црнодубоку реку да би се заштитио од великог невремена које је беснило Адриатиком. Иако је намеравао да исплови чим се невреме стиша, остао је много дуже. Када је овде дошао, у његовом срцу појавила се, сасвим изненадно, једна друга олуја, овога пута љубавна. Младог поморца заволела је илирска краљица Теута која је столовала у Рисну. Наследивши велико благо свога супруга Агрона, ова жена изузетне лепоте проводила је свој живот на начин који не доликује краљици. Није бирала средства како да дође до мушкарца који би јој се свидео. Чим је видела капетана Хорација, који је заповедао пристајањем једрењака у рисанску луку, њено срце је јаче закуцало. Заљубила се на први поглед што јој се ретко дешавало. На Хорацијеву несрећу у младог поморца се заљубила и једна вила која је у Кривошијама имала дворац од слонове кости, сакривен у столетној шуми. Вили Ризином свиде се дошљак на први поглед. Тог тренутка почело је надметање 2 супарнице: краљице и виле за љубав Хорација. Сазнавши да има конкуренцију, Теута је у више наврата покушала уклонити вилу с љубавне сцене. Међутим, Ризина је била благовремено обавештавана од свога пријатеља бога Недауруса. Када су вили дојадиле све сплетке разуздане краљице, прелете преко зидина Ризиниума и преко бедема краљичиног дворца и упути се у њену ложницу. Бесно је прекори: „Краљице, како се не стидиш, имаш сина Париса, који ти је млађи од љубавника. Остави се Хорација! Ако то не учиниш, измолићу богове да ти град прекрије море! „Теута није озбиљно схватила упозорење, јер је ова жена-ратник успешно одолевала свим великим опасностима, па и нападима римских легија и осталих непријатеља. Сматрала је да ће лако изаћи на крај са љубоморном вилом. Међутим, овога пута њене процене биле су погрешне. Једне ноћи, из ведрог неба, почеше сијевати муње, поче тутњати земља и отварати се њена утроба. Грували су громови и запомагали несрећни житељи Ризиниума. Чуло се и запомагање грађана док су капетани једрењака покушавали да на брзину исплове. Ускоро, престала је судбоносна непогода. Наредног јутра све је било мирно. На запрепашћење људи, који су живели на околним брдима и одозго посматрали, доле у заливу није било града. Тако је пропао Ризиниум.Те ноћи нестао је и лепи капетан Хорације. Иста група је у граду који се преселио под море. Од тада се вила Ризина, која је изблиза пратила нестајање града, више никада није вратила у своје дворе на Кривошије. Спустила се у морске дубине да тражи младог поморца. И данас она обилази рушевине потонулог града и не да никоме да тамо зађе плашећи се да не узнемире њеног драгог.
СТИЈЕНА КРАЉИЦЕ теутима Изнад Рисна, на падинама Орјена, које се стрмо спуштају у море, на надморској висини од око 5000 метара, постоји стена за коју се верује да се са ње суновратила илирска краљица Теута, како не би пала у руке Римљанима који су били опколили Ризиниум. Кад је опкољена краљица видела да јој спаса нема сазвала је своје команданте и рекла им: „Радије ћу у смрт него у ложнице команданата римских легионара.“ Затим су почеле сијевати муње и ударати громови. Кад је невреме престало Теуте више није било међу Илирима. „Ветар је однео, сагласно њеној жељи, до једне стене изнад града. Римљани су гледали како олуја носи жену у белом. Теута се спустила на врх стене, а Римљани су зачули одјек краљичине одлуке: „Ја ћу како морам!“ Ветар је стао и небо се разведрило. Краљице Теуте више није било. Суновратила се низ литицу и нестала. Ризиниум је предат без борбе. Настала је потрага за два блага: за драгоценостима и за телом краљице Теуте. Био је то дан када је престала постојати моћна илирска држава. Црногорци су у својим причама краљици Теути приписали особине светице. По тим је причама краљица Теута са стене, која се данас зове Стијена краљице Теуте, узлетела на небо.
Теутино БЛАГО Постоје и многе предања везано за Теутино благо које говоре како је оно сакривено изнад Мориња, у пећини Липцима, на чијим стенама и данас стоје цртежи стари неколико миленијума: јелени, ловци у трку и лађе са разапетим једрима По неким предањима Римљани су у Рисну нашли мртво тело краљице Теуте, али нису нашли њеног сина Пинеса нити пет галија с благом. По народном веровању Пинес је благо сакрио и оставио поруку исписану „чудним знацима“. Народ верује да ће благо некада моћне краљевине припасти ономе који разреши „својеврсни Пинесов ребус“. Многи су узалудно покушавали разрешити тај ребус. За протекла два миленија и две стотине година још га нико није решио. „Пинес се желео осветити онима који су жудели за благом те је тако поставио тежак задатак да га могу разрешити само богови.“ Како богови нису заинтересовани за земаљске благодати, све до данас благо није пронађено. Теутино благо налази се на сигурном месту, а над њим вековима бдију велике змије отровнице које се налазе на улазу у велику ризницу на којој су петоро врата.
Теутине СУЗЕ У Боко-которском крају многи топоними и данас у свом називу имају Теутино име као што је Теутина пећина, одакле извире Сопот, врело које се јавља само два пута годишње. Тај бујни извор који је додуше кратког века од свега пар дана, то су ти сузе краљице Теуте. То ти она плаче за војницима погинулим против Римљана. Кад је Агрон умро, био је страшан потрес и многе реке које су тад текле његовим краљевством постале су понорнице заувек.Испод рисанских планина постоји седам подземних језера. Нити једна од река није још избила на површину а то ће се десит једино када жена сличне божанске лепоте буде столовала у Рисан, на Царине. О Теутино сузама приповедају и Црногорци.
Фејсбук коментари