НА САЛАШУ ПРАИСТОРИЈА: Старчевска култура се крије испод претече данашњег Врбаса
Влада Србије прогласила локалитет крај Врбаса званичним археолошким налазиштем. Откривени остаци неолитске, Старчевачке културе из 5. миленијума п.н.е.
ЛОКАЛИТЕТ Шуваков салаш – Клиса, где је постојало средњовековно насеље Обраспалотаја, претеча данашњег Врбаса, проглашен је званичним археолошким налазиштем одлуком Владе Србије, објављеном у „Службеном гласнику“ 9. августа. У образложењу одлуке наведено је да су стручњаци Музеја Војводине из Новог Сада археолошким истраживањима, спроведеним од 1984. до 1996. године, на Шуваковом салашу, километар источно од Врбаса, на површини од 5,5 хектара, утврдили праисторијски хоризонт станишта, као и насеље, гробље, православну цркву и одбрамбени систем из средњег века.
На салашу су откривени остаци неолитске, такозване Старчевачке културе из 5. миленијума пре наше ере. Међутим, најзначајнији резултат археолошких истраживања, како је истакнуто у Владином саопштењу, јесте лоцирање средњовековног Врбаса, Обраспалотаје, што је допринело да се боље сагледа раздобље од 10. до 16. века на простору централне Бачке.
– Насеље је било подигнуто поред трговачког пута и на обали Црне баре, реке која се уливала у Тису, а њено корито је послужило приликом изградње Великог бачког канала и постало његов саставни део. Куће од набоја и плетера биле су изнад домашаја максималног водостаја Црне баре, што указује на пажљиво бирање терена за дуготрајно насељавање – описује Весна Гргуровић, археолог – виши кустос Градског музеја у Врбасу.
Први писани помен средњовековног Врбаса налази се у даровници из 1387. године, којом је краљица Марија, жена угарског краља Жигмунда, дала у знак захвалности мачванском бану Николи Горјанском неколико поседа, међу којима је био и Орбаспалотаја. Горјански је био ожењен Теодором, ћерком кнеза Лазара.
– Под најездом Турака, крајем 15. или почетком 16. века, насеље је уништено. Део становништва пребацио се на леву обалу реке и формирао насеље под називом Селиште, а остали су се настанили на месту данашњег Старог Врбаса – објашњава Гргуровићева.
Археолошка истраживања, која су прекинута деведесетих, обновљена су 2014. године, у организацији Градског музеја. Пронађени су многобројни жрвњеви, који сведоче о гајењу и обради житарица, као и предмети од керамике, новац из доба угарских краљева Жигмонда, Владислава, Ладислава и Матије Корвина и разноврстан накит.
.jpg)
У Влади Србије сматрају да истраживања на Шуваковом салашу треба наставити како би се допунила слика о настанку и развоју средњовековног насеља. Посебно важном сматра се реконструкција цркве из тог времена, која би била укључена у туристичку понуду и обогатила приказ историје Врбаса.
АТРАКЦИЈА
ГРАДСКИ музеј је припремио тродимензионални модел основе средњовековне цркве и околног природног амбијента као подлогу за претварање Шуваковог салаша у туристичку атракцију. Др Дејан Радичевић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду истиче да је црква, о којој је реч, по архитектонским решењима јединствена у Војводини.
Новости
Фејсбук коментари