Најнеобичнија презимена Ћук, Зец, Звијер, Зликовац, Ликокур, Голуб, Голо, Гребо, Ороз, Битанга, Пеликан, Пиштало, Паликућа, Попара, Рикало, Шутало, Тупањац, Трутина, Тољага, Дивљан, Дерикучка, Врећа, Мотика, Мутиловић, Чутура, Прдавац, Паликућа, Кртолица, Кукољ, Кокот, Кољибаба, Кољиврат… само су нека у дугачком низу необичних породичних обележја насталих у Босни и Херцеговини током аустроугарске власти на размеђи 19. и 20. века.
У Херцеговини их је највише. Неколико стотина по свему необичних презимена стална су инспирација шаљивџијама. И када су давана чињено је то на шаљив, поспрдан начин. Читаве фамилије носе и дан-данас печат пркоса властима Аустроугарске , која је на анектиране просторе хтела да уведе свој, „европејски“ дух.
Легендарни сатиричар из Невесиња Милорад Чокорило међу првима је указао суграђанима да имају толико смешна и шаљива презимена да се о њима може написати књига. А заиста их је много, попут Будалица, Бубало, Бурило, Бјелоглав и Брашноглав, Бедевија, Чечерина, Гузина, Гризло… Распоређујући дужности, Чокорило је засмејавао суграђане чијим презименима је посветио читаво поглавље своје књиге „Може и овако“.
Само у најјужнијој регији РС би се тако могло десити да начелник општине буде Лажетић, а заменици Мутиловић и Дангубић, да полицијом командује Батинић, а јавни ред контролише Реметић, док народ прилаже жалбе и молбе код Слијепчевића, да послове благајника обавља Мањак, а за одбрану и заштиту буде задужен Кукавица…
Поменути хумориста је предлагао да за директора пилане у његовом крају треба поставити Буквића, а за шумара Дрвенџију. По њему, управом путева би требао да диригује Окука, а место првог човека локалног водовода заслужује Суша. И здравство је покривено. Главни хирург је Паровић, а асистира му Буцоњић. Специјалисти за уво, грло и нос су Носовић, Шмркић, Глувовић и Бјелогрлић, интерниста је Грчић, а очни лекари Шкиљевић и Ћорић. Ортопед је Костић, а главни гинеколози Куљић и Бабић.
Како се у Невесињу увек добро јело, сматрао је да не би било лоше да се отвори и народна кухиња у којој би радили Кртолица, Салатић, Копривица, Скоруп, Супић, Биберовић и Кашиковић. За метеорологе је предлагао Пророковића и Гатала, који би благовремено обавештавали грађане преко радија на чијем челу би требало да буде Тепавчевић, са спикерима Тепурићем и Викалом. За међунационалне односе са Бошњацима био би задужен Пашајлић, а са Хрватима Папић. „Залагао“ се за само једну партију, чији би лидер био Шаренац.
Кажу да херцеговачка презимена праве велике проблеме матичарима приликомcвенчања. Прича се да је поп венчавајући двоје негде у Херцеговини упитао:
– Мирко Рагуз узео Миру Загуз. Има ли ту каквих сметњи?
– Нема.
– Е, па кад нема, онда венчавају се раб Божји… и раба Божја… Сретно вам било.
По Херцеговини има и презимена чији је корен изведен од имена какве животиње. Вучјих је највише (Вуковић, Вукић, Вукајловић, Вукоје, Вукановић..). Има и зечјих (Зечевић, Зечић, Зекић, Зековић), али и срнећих и медвеђих. У брдима код Требиња постоји село Миш и у њему презиме Миш.
– Били смо највишње сточари, па су бројна сточарска презимена, највише је говедарских и козјих: Говедарица, Рогач, Кравић, Јунац, Крављача, Волић, Телетина, Козјак, Козић, Јаредић… Бог ме убио ако се код нас неко не би презиво и Сименталац да се за ту врсту говечета пре знало. Није се, срећом, знало ни за мерино овцу, па се нико не презива ни Меринац. Али, зато има презиме Праменко – рекао је Шћепан Алексић, публициста из Билеће.
У местима где су се рано почеле водити матичне књиге и где је постојала добра администрација (простори Аустроугарске и Млетачке републике), као и тамо где је јако био изражен племенски систем, стара родовска племена су се дуго одржавала не мењајући се често.
Међутим, на просторима данашње уже Србије презимена су касно уведена и често су се мењала. У данашње време носити презиме је сасвим обична ствар, али нису сва презимена исто тако обична. Поред оних звучних и познатих Јовановић, Петровић Илић, Милановић, постоје и она још звучнија, а мање позната српска презимена, која понекад могу носити и погрдно значење нпр. Ружан, Тртић, Заклан, Џелатовић, Пркић, Прстић, Касапић, Гузичић, Курандић…, пише Опанак.
Презимена су код нас најчешће настајала према очевом имену, занимању или надимку, а понекад и према месту у којем породица живи или из којег се доселила
Настанак смесних србских презимена
О томе како су настала необична презимена, постоји и неколико анегдота.
Према једној, Срби који су живели на просторима Аустроугарске давали су сами себи смешна имена приликом пописивања, јер су на тај начин желели да се успротиве Аустроугарској власти, али су касније били приморани да их задрже, како не би изгубили сву имовину приликом промене презимена.
Према једној другој анегдоти, државни чиниоци Аустроугарске су сами записивали као презимена личне или породичне надимке појединаца, па су тако настали Непергаће, Дроњак, Кривошија и друга презимена са погрдним призвуком.
Тек 1842. године, наредбом краља Александра, у Србији се уводе презимена као обавезан вид идентификације.
Запратите нас
Фејсбук коментари